Top 50 više nije ono što je nekada bio: Pre 10 godina paklena konkurencija, danas potpuno drugačija slika

Uglavnom ljudi pate za nostalgijom, kako je uvek nekada pre bilo bolje i lepše. Nekada to ima smisla, a nekada samo ne cenimo dovoljno sadašnji trenutak. Ipak, ako se osvrnemo na trenutnu ATP listu i onu od pre decenije, sa punim razlogom možemo da pričamo kako je tenis nekada bio bolji.

Pored toga što je sam teniski vrh bio zanimljiviji, gde smo imali veliku trojku, a danas samo dvojicu, teniseri iz senke bili su mnogo opasniji nego danas. Podsećanja radi, Sten Vavrinka, Endi Marej, Tomaš Berdih, Kei Nišikori, Fabio Fonjini, Huan Martin del Potro, pa onda serveri poput Džona Iznera, Miloša Raonića i Marina Čilića, sve su bili igrači koji su u svakom trenutku mogli da iznenade veliku trojku, a to im je i često polazilo za rukom.

Danas, kada pogledamo Janika Sinera i Karlosa Alkaraza, račune mogu da im pomrse jedino Novak Đoković na kraju četvrte decenije života i Aleksander Zverev. Pored njih, manje-više teško ko može da bude konkurentan rival, a o teniserima koji su u prvih 50 na svetu suvišno je i pričati.

Skoro svako ko veže dva meseca iole dobrog tenisa pravi dobar plasman, pa su tako među 50 najboljih igrača na svetu neka apsolutno Čelendžer imena poput Luke van Aša, Terensa Atmanea, Ignasija Busea i Alehandra Tabila. Valentin Vašero je na ulasku u najboljih 10, dok se tu već nalazi Flavio Koboli, koji je ove godine stigao čak do finala Rolan Garosa.

Kada uporedimo imena iz 2016. i 2026. godine, jasno vidimo neverovatnu razliku u kvalitetu igrača koji se nalaze u drugom planu i deluje da danas skoro svaki teniser bez problema može da napravi dobar plasman na rang-listi. Kada se sve to uzme u obzir, dominacija Novaka Đokovića u najboljim godinama dobija još više na značaju, jer je do velikih uspeha dolazio u vreme kada je konkurencija iza njega bila znatno jača.