Pariz je bio u znaku Novaka: Na današnji dan Srbin je izašao među narod, poklonio se i umalo zaplakao

Na terenima Rolan Garosa, u finalu Olimpijskih igara u Parizu, savladao je Karlosa Alkaraza posle dva taj-brejka (7:6, 7:6) i tako jedini veliki trofej koji mu je nedostajao dodao u svoju riznicu. Odmah po završetku meča usledile su scene koje su obišle svet. Đoković je pao na šljaku, zaplakao, zagrlio Alkaraza, a potom potrčao ka porodici i članovima svog tima. Emocije nije mogao da sakrije ni tokom ceremonije dodele medalja, dok je sa pobedničkog postolja slušao himnu "Bože pravde" sa zlatom oko vrata.

Veče je proveo u slavlju sa srpskom delegacijom u Olimpijskom selu, gde su se sportisti okupili da zajedno proslave istorijski uspeh. Bio je to trenutak koji je, kako je i sam kasnije priznao, čekao čitavog života.

Narednog dana, 5. avgusta, umesto teniskog terena, Novak je bio u centru pažnje na Trokaderu, u olimpijskom Parku šampiona, ispred Ajfelovog tornja. Pred hiljadama navijača predstavljen je kao olimpijski šampion, sa zlatnom medaljom oko vrata. Pozdravljao je publiku, fotografisao se sa jednim od najprepoznatljivijih simbola Pariza u pozadini i još jednom doživeo ovacije kakve se retko viđaju.

Priznao je da još nije bio svestan veličine uspeha.

- Ovo je mojih najuzbudljivijih 30 sati u profesionalnoj karijeri. Nisam očekivao ovoliko ljudi. Neverovatna energija, osećaj je poseban kada vidiš toliko navijača koji slave zajedno sa osvajačima medalja.

Ponovio je i koliko mu zlato znači upravo zato što ga je osvojio predstavljajući Srbiju.

- Ovo sam čekao čitavog života. Uvek sam želeo da imam zlato oko vrata, ne zbog sebe, nego zbog Srbije.

Na kraju je uputio i poruku navijačima:

- Srbijo, volim te. Jedva čekam da dođem među svoj narod da slavimo zajedno.

Tako su izgledala prva dva dana nakon najvećeg uspeha u karijeri Novaka Đokovića - od suza na šljaci Rolan Garosa i istorijskog olimpijskog zlata, do ovacija pod Ajfelovim tornjem, gde je zajedno sa navijačima proslavio ostvarenje sna koji je čekao skoro dve decenije.