Ne nazivajte Đokovića razočaranjem

Bolno je bilo videti pojedine komentare gde uz Novakovo ime pominje reč razočaranje zbog onoga što smo videli u polufinalu Vimbldona.

Novak je sam sebi napravio najveći problem, razmazio nas je. Toliko da danas polufinale Vimbldona gledamo kao da je ispao u prvom kolu. To dovoljno govori koliko je poremetio kriterijume. 

Srbin nije imao dovoljno energije da se suprotstavi prvom teniseru sveta, Janiku Sineru, i zbog toga mnogi govore o razočaranju koje to zapravo nije.

Nole ima 39 godina i ne možemo od njega da očekujemo isto kao da ima 29. Takmiči se, sa svojim oružjima, protiv momaka koji su od njega mlađi 15 godina. Nemoguće je da izađe na teren i pokušava da svakog od njih pregazi iz dana u dan, sa energijom i telom nekoga ko nema više od 20 godina profesionalne karijere. 

Ne može se protiv logike, niti protiv fizike. 

Đoković: najmanje polufinale na šest od poslednjih sedam grend slemova

Ne treba zaboraviti da je Nole na šest od poslednjih sedam grend slemova stigao najmanje do polufinala. Na jednom od njih je čak igrao finale kada je savladao Sinera. Mislimo na Australijan open.

Drugim rečima, uprkos godinama i činjenici da mu je telo danas puno bolova i raznih problema, on je i dalje sposoban da pravi neverovatne stvari na terenu.  

Ono što gledamo od njega je nelogično. Nije normalno da čovek sa 39 godina igra polufinala grend slemova i ozbiljno ugrožava favorite koji su rođeni 15 godina posle njega.

To nema smisla. A ipak postoje ljudi koji posle meča sa Janikom traže da ode u penziju, nakon što je izgledao toliko inferiorno u odnosu na prvog tenisera sveta i nakon što je u prethodnoj rundi proveo više od pet sati na terenu.

Nole zna da, osim što mora da dođe na grend slem u svom najboljem mogućem izdanju, potrebna mu je i doza sreće. Da se neki rival povredi, preda meč ili da najveći favoriti za titulu ispadnu iz žreba iz bilo kog razloga. 

Upravo tako nešto dogodilo se Zverevu na Rolan Garosu. Nemcu su najveći favoriti ispali u drugom delu žreba, dok je on bez većih problema prolazio kroz svoje mečeve sve do finala, gde je igrao protiv Kobolija.

Tako nešto je potrebno i Đokoviću. Malo sreće, koja može da se pojavi u bilo kom trenutku. Ako se to dogodilo Saši, zašto ne bi moglo i njemu?

Hoće li 25. grend slem titula doći ili neće, to ne znamo. Ali ono što je sigurno jeste da nam čovek iz Beograda i dalje poklanja velike teniske mečeve u ovoj fazi svoje karijere. 

Niko ne sme da zaboravi da je Đoković odigrao nekoliko najboljih mečeva u čitavoj 2026. godini. Protiv Sinera u Australiji, Drejpera na Indijan Velsu, Fonseke na Rolan Garosu ili Ože-Alijasima na ovom Vimbldonu (meč je trajao čak pet sati i 15 minuta, najduži duel u karijeri Novaka).

A sve to sa 39 godina predstavlja neverovatno dostignuće. Nemojte ga nazivati razočaranjem. Novak je sve ono što razočaranje u svetu tenisa nije.

Možda možete razočaranjem nazvati očekivanja koja neko ima od njega, ali nikada njegove mečeve. 

Drugi igrači u njegovim godinama već su bili u penziji ili nisu mogli da izdrže ni dva sata na terenu.

On i dalje sanja o osvajanju grend slem titula.

Zamislite samo šta to znači.