Majka ju je trenirala, a učile su preko Jutjuba: Neverovatna priča Adriane Vilagoš

Kada je Adriana Vilagoš u Birmingemu bacila koplje 60,93 metra i osvojila evropsku bronzu, Srbija je dobila novu veliku sportsku vest. Ipak, iza nekoliko sekundi leta koplja kriju se godine rada i porodična priča koja pokazuje da put do evropskog postolja ne mora uvek da počne u velikom atletskom centru.

Adriana je treći put uzastopno osvojila medalju na Evropskom prvenstvu. Nakon dva srebra, u Minhenu 2022. i Rimu 2024. godine, sada njenoj kolekciji pripada i bronza iz Birmingema. Zlato osvaja hrvatska atletičarka Sara Kolak rezultatom 62,43 metra, dok je Nemica Julija Ulbriht druga sa 61,53 metra.

Nije počela bacanjem koplja

Adrianina priča počinje kada je imala osam godina. U njenim rukama tada se nije nalazilo atletsko koplje, već vorteks, lagani rekvizit od pene, oblikom sličan lopti za američki fudbal, sa aerodinamičnim repom.

Njena majka Đerđi Vilagoš ranije se bavila rukometom i radila kao rukometni trener. Kada je saznala za takmičenje u bacanju vorteksa, pomislila je da bi njena ćerka mogla da se oproba.

Pokazalo se da Adriana ima izuzetan dar za bacanje. Ono što u početku izgleda kao dečja igra ubrzo prerasta u disciplinu u kojoj njena snaga, koordinacija i osećaj za pokret dolaze do punog izražaja.

Pre atletike Adriana se bavi i rukometom, sportom koji je dobro poznat njenoj majci. Međutim, rezultati u bacanju pokazuju u kom pravcu bi njen sportski put mogao da se razvija.

Majka postaje njen trener

Đerđi Vilagoš nije samo majka koja sa tribina prati ćerku. Ona preuzima ulogu njenog trenera i sa Adrianom prolazi čitav put od prvih bacanja do najvećih međunarodnih takmičenja.

Pored iskustva u rukometu, Đerđi radi i kao javna tužiteljka, pa ulazak u svet bacanja koplja predstavlja potpuno novu oblast i za nju. Zbog toga majka i ćerka počinju zajedno da istražuju tehniku.

Jedan od njihovih najvažnijih izvora postaje Jutjub. Gledaju snimke vrhunskih bacača, analiziraju pokrete i pokušavaju da razumeju kako se pravilno izvode zalet, izbačaj i završna faza bacanja.

Među sportistima čije snimke proučavaju nalazi se i Jan Železni, svetski rekorder i jedan od najvećih bacača koplja u istoriji. Internet im tako postaje svojevrsna učionica, a ono što nauče pretvaraju u trening na terenu. Njihov neobičan početak opisala je i Svetska atletika.

Od porodičnog eksperimenta do svetskog vrha

Rezultati ubrzo pokazuju da njihov način rada daje ozbiljne rezultate. Adriana osvaja dve uzastopne titule svetske šampionke u konkurenciji mlađih juniorki, a zatim veoma mlada počinje da osvaja medalje i među seniorkama.

Sa samo 18 godina osvaja evropsko srebro u Minhenu i postaje najmlađa osvajačica evropske medalje u bacačkim disciplinama. Dve godine kasnije ponavlja uspeh u Rimu, a sada u Birmingemu stiže do trećeg uzastopnog evropskog odličja.

Priča o majci i ćerki koje su tehniku učile posmatrajući snimke na internetu više ne zvuči kao sportska zanimljivost, već kao početak jedne od najuspešnijih atletskih priča u Srbiji.

Đerđi je za svoj rad dobila i priznanje Evropske atletike, dok Adriana nastavlja da potvrđuje status jedne od najznačajnijih predstavnica nove generacije evropskih atletičarki.

Bronza koja potvrđuje kontinuitet

Adriana u Birmingham stiže kao jedna od kandidatkinja za sam vrh, ali finale pokazuje koliko je konkurencija izjednačena. Hitac od 60,93 metra donosi joj treće mesto i novu medalju za Srbiju.

Bronza možda nije odličje kojem se najviše nadala, ali predstavlja potvrdu retke stabilnosti. Tri Evropska prvenstva zaredom završava na pobedničkom postolju, što pokazuje da njeni raniji uspesi nisu rezultat jednog dobrog takmičenja, već kontinuiteta.

Nekada je sa majkom gledala snimke velikih šampiona pokušavajući da otkrije tajne njihove tehnike. Danas njena bacanja gledaju devojčice koje tek prave prve korake u atletici.