Peruničić ćuti, dok se javlja prodavac žetona u luna parku

Da li će ceh platiti, kako logika u sportu nalaže, selektor Nenad Peruničić, ili predsednik Saveza Božidar Đurković ostaje da čekamo, ali je jasno da je za sada "vuk pojeo magarca".

Posebno se to odnosi na mlađeg od braće Peruničić, koji je neposredno po završetku šampionata rekao da će napraviti analizu čim se vrati u Beograd i podneti izveštaj katastrofe u Austriji. U prevodu, to znači, po moralnom činu - ostavku.

To se, ipak, još nije dogodilo, čak se Peruničić sve češće pojavljuje u medijima, kako bi javnost zaboravila na debakl, a ljubitelje rukometa i sporta "vratio" na svoju igračku karijeru, koja je bez sumnje fantastična.

Sve nas to podseća i na slučaj Saše Boškovića, bivšeg selektora rukometašica, koji je sve dobro što je uradio na Svetskom prvenstvu u Srbiji 2013. godine, kada smo osvojili srebrnu medalju, prosuo nedugo kasnije. Čovek koji se mešao u ono što mu nije posao, pravio izgrede na terenu, vukući za dres norvešku reprezentativku usred terena nije ništa naspram onog kakvu je štetu naneo ženskom rukometu.

Naime, srpski sport ne pamti da je neki selektor zaratio i odstranio iz tima četiri najbolja igrača, kao što je to on uradio sa Andreom Lekić, Draganom Cvijić, Sanjom Damnjanović i Katarinom Tomašević. One zbog tog sukoba nisu htele da igraju za Srbiju dok je on selektor, dok su se Boškoviću, bivšem prodavcu žetona u luna parku u Aranđelovcu, tolerisali neuspesi, gafovi van terena i sve ono što ne priliči treneru reprezentacije.

Tako je u finalu plej-ofa ženske Superlige Bekament - Jagodina psovao i ometao dodelu pehara protivničkom timu.

Uostalom, čovek koji je cepkao karte na ringišpilu u Aranđelovcu unazadio je naš ženski rukomet toliko da se od toga još nismo oporavili, ovih dana takođe obilazi medije i preporučuje sebe za "visoke pozicije".