ZAŠTO VIŠE NEMA USPEHA? Uzeli su narodu i sport

- Hoću na Olimpijskim igrama u Tokiju 12 medalja - stalno ponavlja Aleksandar Vučić.

E, sad, kako nam ide, ne da ćemo teško do predsednikovih želja u Japanu, nego nam je sport nikad lošiji. Pa krenimo redom...

Vaterpolisti više nisu aktuelni ni evropski ni svetski prvaci. "Delfini" na dva vezana velika takmičenja nisu došli do medalje, završili su kao peti u Južnoj Koreji, dok su istu poziciju zauzeli i na Evropskom prvenstvu u Budimpešti. Netipično za naše večite šampione. Odbojkaše nećemo gledati na Olimpijskim igrama, rukometaši su doživeli krah na Evru, košarkaši su bili peti na Mundobasketu, dok je pitanje da li će fudbaleri uopšte igrati na EP. 

Primer kako SNS i fudbal idu ruku pod ruku jeste reprezentacija i postavljanje politički podobnih selektora. Prvo su poručili iz Stare Pazove da ćemo sigurno preko kvalifikacija na Evropsko prvenstvo, a kako drugačije, jer je grupa nikad lakša? "Ne pominjite nam baraž kroz Ligu nacija", rekli su. Onda, kada "orlovi" nisu uspeli da pregrme rivale, sada svi pominju baraž i Ligu nacija. Sada moraju da pobede najpre Norvešku, a onda i pobednika meča Škotska - Izrael kako bi se našli na kontinentalnoj smotri gde nas nema 20 godina.

Tračak nade bio je plasman na Mundijal 2018. godine, ali je onda predsednik FSS Slaviša Kokeza volšebno odlučio da smeni Slavoljuba Muslina, koji nas je odveo u Rusiju, i na njegovo mesto je postavio Mladena Krstajića. A čime je to Krstajić zaslužio da bude selektor? Javno je pohvalio predsednika Aleksandra Vučića, kako je rekao "svog životnog uzora", i nagrada je odmah stigla.

Međutim, ishod na kraju je bio - debakl, kasnije i u kvalifikacijama za Evro, pa je došlo do smene. Kokeza nije odgovarao. To ljude u Savezu nije naučilo pameti, nastavili su da postavljaju selektore po partijskoj liniji. Ponovo je isproban eksperiment sa Neškom Milovanovićem kao selektorom mlade reprezentacije, ali je poverenik SNS za dragačevski kraj prošao baš kao Krstajić, ali samo posle dve utakmice, pa je ekspresno smenjen.

Po modelu iz fudbala, mešanje politike u sport je preneto i u rukomet. Rezultat - dobro poznat. Nenad Peruničić je, baš kao i njegove kolege iz fudbala, javno pružio podršku Aleksandru Vučiću i odmah - priznanje. Predsednik RSS Božidar Đurković rezervisao je nekadašnjem asu mesto selektora, koji je najpre bio 18. na svetu, a na nedavnom Evropskom prvenstvu 20.

I odbojkaši su ostali bez olimpijske vize, iako su napravili bljesak na Evropskom prvenstvu. Predsednik OSS Zoran Gajić je sve manje prisutan u Savezu, koji se očigledno vodi sa Uba i iz Obrenovca. I to od strane Darka Glišića, predsednika Nadzornog odbora SNS. Kako, govore rezultati, a lige i status klubova staje u jednu reč - tragično.

Hvalio se predsednik Aleksandar Vučić kako je pomogao klubovima finansijski, Viktor Jelenić, predsednik Vaterpolo saveza, isticao je koliko je zapravo prvi čovek Srbije velikodušan, ali... Kako onda objasniti užasnu situaciju u klubovima, koji jedva mogu da funkcionišu, što se odrazilo i na reprezentaciju, koja na dva velika takmičenja nije mogla da dođe do medalje?

A koliko je situacija alarmantna i koliko je pomoć, ali ona prava, "delfinima" potrebna, svedoče reči jednog od naših najboljih vaterpolista Andrije Prlainovića, koji je izrazio bojazan za budućnost našeg trofejnog sporta. Srpskom vaterpolu je potrebno da neko čvrsto stane i pomogne, a ne da se krije i da se pojavljuje samo kada je potrebno čestitati ili se slikati sa "delfinima", kao što to radi ministar omladine i sporta Vanja Udovičić. Da srpski vaterpolo nema pomoć države, jasno se vidi po uslovima u kojima treniraju naši klubovi. A o Nacionalnom vaterpolo centru u Vrnjačkoj Banji ćemo posebno, i bazenima koji su zarasli u korov, a koje je država najavljivala kao kuću našeg vaterpola. 

Nešto bolja situacija je u košarci, jer su muškarci u nekom vakuumu i dobrim rezultatima u kvalifikacijama za Olimpijske igre mogu da se iščupaju i pokažu da je peto mesto na Svetskom prvenstvu prošle godine bio trenutak slabosti. 
Svetli primeri odbojkašice, košarkašice i Novak

Važno je napomenuti da su izuzeci od ovih negativnih primera odbojkašice, košarkašice i, naravno, Novak Đoković, koji je zvezda vodilja našeg sporta. Kada je reč o odbojkašicama, kod njih nema kiksa - sa svakog velikog takmičenja kući su se vraćale sa medaljama, trenutno su evropske i svetske šampionke, odnosno olimpijske vicešampionke.

Košarkašice, takođe, beleže odlične rezultate, što je posledica odličnog rada Saveza u prethodnim godinama (zlato sa EP i bronza sa Olimpijskih igara), kada je ženska košarka postavljena na zdrave noge. Najviše zasluga za to ima potpredsednica KSS zadužena za žensku košarku Ana Joković, selektorka Marina Maljković i igračice, naravno, kao i nekadašnji prvi čovek naše košarke Dragan Đilas. U tom maniru je nastavljeno i prošlog leta, kada su "kraljice" bile bronzane na EP u Beogradu.

Naravno, godinama najsvetliji primer je Novak Đoković, koji pomera granice i svakako je najveći ambasador Srbije u svetu. A sa kolikim žarom igra za reprezentaciju, najbolje je moglo da se vidi početkom godine, kada je sa Dušanom Lajovićem, Viktorom Troickim i Nenadom Zimonjićem doneo Srbiji titulu u ATP Kupu.

Na kraju, sport je, kao i uvek, ogledalo našeg života, stvarnosti, svakodnevice. Jer ne kaze se džabe, kakav sport takva i država.