Dvejn Vašington neće da upire prstom, ali... Amerikanac se oprostio od Partizana i Srbije

On je na Instagramu, u dve odvojene podugačke objave, rekao (skoro) sve što mu je na duši.

Najpre je o našoj zemlji, u kojoj mu se rodio drugi sin, kao i ljudima ovde, napisao sve najbolje, a poruku prenosimo u celosti.

- Srbijo, kako se moje vreme ovde bliži kraju, teško mi je da pronađem reči kojima bih opisao koliko je ova zemlja značila meni i mojoj porodici. Kada sam prvi put došao, nisam znao šta da očekujem. Sada, kada odlazim, osvrćem se iza sebe i teško mi je da poverujem koliko sam se promenio kao čovek. Ovo iskustvo nije bilo savršeno. Bilo je sjajnih trenutaka, teških trenutaka, lekcija, izazova, pobeda i razočaranja. Ali kroz sve to, Srbija nije prestajala da mi pruža ljubav i podršku. Ljudi, kultura, prijateljstva i uspomene koje sam stekao u ovom delu života zauvek ću čuvati. Ljudi koji su moju porodicu dočekali raširenih ruku. To su razgovori, smeh, zajedničke večere, proslave i svakodnevni susreti zbog kojih sam se ovde osećao kao kod kuće. Moja porodica je ovde izgradila život. Moj najmlađi sin rođen je ovde. Stvorili smo uspomene koje će zauvek ostati sa nama i stekli prijateljstva koja daleko prevazilaze košarku. Dugo nakon što utakmice budu zaboravljene, upravo su to stvari koje ćemo nositi sa sobom. Ne morate voleti svaki deo nekog iskustva da biste cenili ono što vam je donelo. Kada se osvrnem na vreme provedeno ovde, najviše se ističe koliko je ova zemlja dala meni i mojoj porodici. Hvala vam na dobroti. Hvala vam na podršci. Hvala vam na kritikama kada su mi bile potrebne. Hvala vam na prijateljstvima, uspomenama i trenucima koji su oblikovali ovo poglavlje naših života. Deo mog srca zauvek će pripadati Srbiji.

Potom je jednu objavu posvetio Partizanu i ona ima nešto drugačiji ton.

- Partizane, pre svega, hvala na svemu. Ove dve godine donele su neverovatne trenutke, teške trenutke i mnogo stvari koje ljudi sa strane nikada neće moći u potpunosti da razumeju. To je deo košarke, a to je i deo života. Mnogo toga je rečeno, mnogo toga pretpostavljeno i ispričano je mnogo priča ove godine. Neke su bile tačne, neke nisu. Ali ja znam ko sam, a znaju to i ljudi oko mene. Ono što mogu da kažem jeste da sam ovom klubu dao sve što sam imao. Igrao sam uprkos teškoćama, prihvatao kritike, slavio pobede, borio se sa povredama i preuzimao odgovornost kada stvari nisu išle kako smo želeli. Nije svaki trenutak bio savršen. Nije svaki odnos bio savršen. Nije se svaka situacija odvijala onako kako neki ljudi sa strane misle da jeste. Ali nemam nikakvu želju da prekrajam istoriju ili da upirem prstom u bilo koga. Ono što biram da ponesem sa sobom jeste zahvalnost. Zahvalnost saigračima koji su se borili uz mene - volim vas, momci, uvek. Zahvalnost ljudima iza kulisa koji rade bezbroj sati. Zahvalnost navijačima koji su tokom mog boravka ovde pokazivali neverovatnu strast i podršku. Partizan je veći od bilo kog igrača, trenera, sezone ili priče. Bila mi je čast da budem njegov deo. Živeo Partizan.