Srbiju čeka pakao na putu do Mundobasketa

Utakmica u Rigi, gde je Pešićev tim u drugom poluvremenu ličio na raštimovanu vojsku u begu od neprijateljskih kuršuma (dugo je Dangubićeva trojka u 3/4 bila jedini poen iz igre), pokazao je prastaru istinu koja važi kao postulat za svaki sport: tim, a ne imena, želja, a ne talenat. Uzalud nam Bjelica, Marjanović, uzalud evroligaški kadar oličen u Jaramazu, Marinkoviću, Davidovcu, nije pomogao ni taj glasoviti centar Petrušev bukvalno (0 poena), igrao je jedino Avramović sa stim onim žarom kao što je izneo sezonu u Partizanu. Onako kako se igra za nacionalni tim.

Drugi ga nisu pratili.

Jedan dobar nas neće odvesti na Mundobasket, Belgija kuca na vratima (potrebna pobeda od preko pet poena zbog eventualnog kruga), a mi nemamo nikoga da nam se ukaže kao spasonosno rešenje pa nam preostaje da se konsolidujemo i na krilima niške publike, naravno i uz daleko bolje izdanje, borbenije, izbegnemo još veću neprijatnost.
A onda, kada prođe i ta Belgija, kreće prava borba za Svetsko prvenstvo gde grešaka ne sme biti. Svaka naredna je džinovski korak nazad od Mundobasketa, a to bi tek bila blamaža prve vrste. Pred Srbijom su četiri mala finala, dva meča sa Grcima, dva sa Turcima (pobede nad Britanijom se ne dovode u pitanje), koja će nam doneti sve ili će nas baciti na kolosek prosečnih evropskih selekcija.

Sve oči uprte u Jokića u avgustu i septembru, za novembar neka nam je "Bog u pomoći"

U novoformiranoj grupi čekaju nas autsajder Velika Britanija, te opasni i ambiciozni Grci i Turci preko kojih moramo kako znamo i umemo da se domognemo najveće svetske smotre na koju iz grupe idu tri najbolja. Ne zaboravimo i Letoniju sa kojom smo odigrali svoje ali će se i te kako pratiti rezultati ove baltičke selekcije jer ćemo zavisiti i od njih pošto nemamo pozitivan bilans sa braćom Bertans i družinom.
Prvi izazov nas čeka već 25. avgusta, Britanci su rival (ako završimo drugi u ovoj grupu), a onda tri dana kasnije gostujemo Grčkoj u meču koji će nam dati odgovore na mnoga pitanja i koji se čeka sa neobičnim nestrpljenjem zbog sudara dvojice prethodnih dvostrukih uzastopnih MVP-jeva NBA lige Nikole Jokića i Janisa Adetokumba. Avgustovski "prozor" čekamo sa daleko većim optimizmom jer će selektor Pešić moći da računa na najjaće adute (Jokić, Micić, Kalinić, Lučić, Bogdanović ako bude fit) i tu možemo profitirati, međutim postavlja se pitanje kako ćemo i sa kakvim rosterom u odlučujuće bitke koje slede u novembru.

Prema FIBA kalendaru za pretposlednji mesec u godini su predviđene dve utakmice, a to je i mesec kada su udarne pesnice svih reprezentacija aspolutno podređene obavezama u svojim klubovima. Dakle, moguće je, zapravo je već sada sigurno da ćemo ključne utakmice za plasman na Mundobasket igrati bez čitave okosnice tima poput NBA i evroligaških kadrova. Pešić će morati da se osloni na ABA adute i momke iz klubova koji ne igraju elitni evropski rang takmičenja. Sreća u nesreći, najbolje adute neće imati ni Grčka ni Turska, pa eto prilike da se vidi ko ima bolji potencijal, eto šanse da se čuveni srpski košarkaški talenat pokaže kad je najvažnije.
Ne zaboravimo da nas od septembra čeka ono što je u ovom trenutku veći fokus čitave košarkaške javnosti, Evropsko prvenstvo od 1. do 18. septembra u četiri države (Nemačka, Češka, Italija, Gruzija) gde ćemo videti Srbiju u najjačem sastavu u pokušaju da konačno povrati tron na Starom kontinentu.

Pored ubojitih Slovenaca, Francuza, Grka i ostalih izuzetno jakih reprezentacija zlato će biti istinski izazov za Pešićev tim kome su upravo Eurobasket i kvalifikacije za Mundobasket ona granica koja će odrediti naše najbolje košarkaše kao nove "večite gubitnike" ili prave šampione.