REČ UREDNIKA Srbin vodi Cibonu! BRAVO

Sjajna vest stigla je u nedelju uveče iz Zagreba. Sportska. Bez politike, huškanja, uvreda, psovki... Naš čovek, iz Mladenovca, predvodiće sa klupe, uz Jugoplastiku, najveći hrvatski košarkaški klub. I šta fali ovde? Ništa, uspostavljamo mostove saradnje, prijateljstva, dobrih komšijskih odnosa, a sport je uvek bio to - pružena ruka dva naroda, koliko god se voleli ili ne.

Sećamo se, Dragan Žilić bio je prvi Srbin, profesionalni sportista, koji je posle suludog rata, 2005. godine otišao u Rijeku i pune tri godine čuvao gol hrvatskog kluba. Prvo je dočekan kao neprijatelj, zvižducima, uvredama, ali je šmekerski sve istrpeo, da bi kasnije postao i kapiten. Ljubimac navijača. Kasnije, mnogi fudbaleri, košarkaši, vaterpolisti, rukometaši, treneri, išli su u Hrvatsku... 

Na sreću, svih nas, i Srba i Hrvata, devedesete su, bar kad je sport u pitanju, otišle u zaborav, pokazao nam je to svojim primerima Zoran Milanović, predsednik Hrvatske, koji je letos prilikom odavanja počasti srpskim žrtvama u Gruborima citirao Aleksu Šantića, ali je i istakao koliko je Dositej Obradović bio značajan za razvoj srpske i hrvatske nacije. A nedavno napustio obeležavanje godišnjice Maslenice, pošto su dve osobe došle s ustaškim obeležjima.

Umesto Vučićevih "mi smo bolji, mi smo jači, ma kakvi Hrvati", i stalna poređenja sa Hrvatima, Milanović je održao političke lekcije kolegi iz Srbije, ali ovde je reč o sportu, a on nam daje prelep primer: Pomoćnik selektora Srbije vodiće Cibonu, prava stvar, ako gledamo u budućnost, ako hoćemo prijateljstvo, saradnju...

Cibona je veliko ime evropske košarke, iako godinama u organizacionoj i rezultatskoj krizi, Jovanović stiže kao veoma talentovan stručnjak, spreman da vrati slavni klub na puteve stare slave.

Na radost i Srbije i Hrvatske.