Goran Dragić, NBA zvezda: Kokoškov + Srbija = Tokio

Jesu li ambicije Majamija porasle posle dobrog starta?

- Kad igrate u NBA uvek su velike ambicije, tu nema kalkulisanja. Na početku sastavite najbolji tim koji možete, gledate da se pojačate usput i dogurate što dalje. Ciljevi su da uđemo u plej-of i da pokušamo da napravimo što je više moguće - rekao je Dragić.

Igrač koji je obeležio sezonu je svakako Luka Dončić, koji sa samo 20 godina fantastično predvodi Dalas i po mnogima je glavni kandidat za MVP?

- Amerikanci su sumnjali u Luku Dončića, prosto nisu mogli da pretpostave da jedan momak u tim godinama može da igra ovako zrelo i konsantno. Što je i razumljivo, jer nikada pre nisu imali nikoga ko je došao iz Evrope i već iste sezone počeo da dominira. A on jeste prvi Evropljanin i možda prvi beli igrač, posle Leri Birda, kome je to uspelo. A to ne možete da znate niko nije samo gledajući snimke, “hajlajtse” na Youtube, treba da provedete neko vreme sa njim na terenu i svlačionici pa da osetite koja je to energija i samopouzdanje. Verovao sam da može da napravi upravo ono što sada radi. Možda ne da odmah bude MVP, ali je pokazao da je i to u stanju. Ako zadrži ovakav tempo, a verujem da hoće, biće veliki igrač, zapravo, on je to već sad. Veoma je važno to što je, po mom mišljenju, našao pravi tim. U Dalasu je prva zvezda, oko njega se gradi ekipa, ne podređuje se nikome i može maksimalno da napreduje - kaže Dragić.

Dončić je favorit za titulu MVP, Nikola Jokić je prošle izabran u prvu petorku, a Adetokumbo je bio MVP ligaškog dela… Da li je era apsolutne dominacije Amerikanaca u NBA prošlost?

- Svakako. Ovde dolazi sve više igrača iz Evrope, Južne Amerike, Afrike i oni igraju glavne uloge u svojim timovima. Od Evropljana smo tu još i Nikola Vučević, Riki Rubio, Mark Gasol, ja…Ona prethodna generacija, sa Divcem, Stojakovićem, Turkogluom, Kukočem, Draženom… je probila led. Njima je bilo puno teže jer niko nije verovao u Evropljane i njihov kvalitet. A onda se to prelomilo sa Dirkom Novickim i sada je situacija drugačija. Evropljane ne gledaju ispod oka, znaju da smo sposobni za velike stvari i više nas niko ne potcenjuje, ravnopravni smo sa domaćim košarkašima. 

O tome svedoči i Svetsko prvenstvo u Kini, gde je američka selekcija, koju je predvodio Greg Popović, jedan od najboljih trenera svih vremena, završila tek kao sedma…?

- Nikada se više neće ponoviti situacija da Drim tim dominira kao nekad. Amerikanci su imali sasvim solidan sastav na Svetskom prvenstvu, sa nekoliko velikih zvezda, ol-star igrača, pa su zauzeli tek sedmo mesto. Sad sve reprezentacije imaju po nekoliko dobrih NBA ili evroligaških igrača, svi su fizički konkurentni, a taktički možda i bolje spremljeni za FIBA utakmice od Amerikanaca. Čak i da je SAD poslao puno jači tim od ovog, teško bi im bilo da dođu do zlata. Niko se više ne plaši Amerike, tu su Španci, Srbi, Francuzi, reprezentacije koje imaju veliki fond talentovanih i iskusnih igrača.

U junu će kvalifikacije za Olimpijske igre u Tokiju…

- Igore, vrati se, Igore! - uz smeh prekida Dragić pitanje naglas dozivajući bivšeg selektora Slovenije (Igor Kokoškov, prim.aut), a onda nastavlja: - Ja sam se definitivno, posle 12 godina igranja, povukao iz reprezentacije. Dao sam sve što sam imao, osvojio sa reprezentacijiom Evropsko prvenstvo što je bila i kruna karijere, tako da je sada na Dončiću i mlađim momcima da guraju dalje.

Igor Kokoškov, veliki prijatelj Gorana Dragića, izabran je za selektora Srbije. Na debiju je pobedio u Finskoj, pa izgubio u Beogradu od Gruzije?

- Čim sam načuo da je Igor izabran za selektora Srbije zvao sam ga da mu čestitam, pre nego što je to zvanično potvrđeno. On je moj veliki prijatelj i čovek koji mi je puno pomogao u karijeri, slobodno mogu da kažem i da je član moje porodice. Kada sam tek došao u NBA, u Finiks gde je radio kao pomoćni trener, više sam vremena provodio u njegovoj kući nego u svojoj. Primio me je kao najrođenijeg, kao familiju, što mu nikada neću zaboraviti. Tada se još nisam aklimatizovao na NBA, na život u Americi, američki stil igre, a on mi je bio najveća podrška i najviše pomogao da se priviknem. I kao čovek i kao stručnjak, trener. Vremenom smo postali kao porodica, njegova i moja žena su super prijateljice, družimo se kad god imamo prilike.

Je li bilo zadirkivanja i prozivki kada si ga pozvao da mu čestitaš izbor za selektora, s obzirom na to da je bio selektor slovenačke reprezentacije, sa kojom ste zajedno stigli do evropske titule?

- Neee, nikad! Prvo što sam mu rekao jeste da sam srećan zbog njega, jer sam znao koliko je želeo da postane selektor svoje zemlje, Srbije. Stalno mi je pričao o tome da je još kao klinac, kada je znao da neće moći da se dalje bavi košarkom, sanjao da postane selektor reprezentacije. U međuvremenu je doneo puno sreće navijačima u Gruziji i Sloveniji, sada je došlo vreme i da obraduje fanove u Srbiji.

Pred Igorom će biti težak zadatak da, maksimalno koristeći svoje NBA, ali i iskustvo u vođenju evropskih reprezentacija, pomiri te dve filozofije, imajući u vidu da će prva petorka srpske reprezentacije biti mešavina NBA i evropskih igrača?

- Sigurno je da će sa Jokićem, Bogdanom, Bjelicom… imati dobru ekipu i ne sumnjam da će uspeti da uklopi NBA i evropske igrače poput Teodosića, koji je i dalje mnogo znači Srbiji. Kod nas je Kokoškov imao sličan izazov i uspeo je da sve kockice posloži, igrali smo brzo ali insistirali na odbrani, on je vrhunski majstor da prilagodi igru ekipe igračima koje ima u timu. Inače, gledao sam Svetsko prvenstvo u Kini, ali sam pratio i srpske medije, i mislim da je bio veliki pritisak na igračima. Svi su ih još pre prvenstva proglasili najvećim favoritima, maltene je već bilo viđeno finale sa Amerikancima, a u takvoj situaciji je teško igrati. Pogotovo što se ekipa prvi put našla u tom sastavu, a falio je Teodosić.

Koliko još planiraš da igraš i šta posle karijere?

- Imao sam tešku operaciju kolena, tako da mi je prva želja da ostanem zdrav. Planiram da igram dokle god mogu, guram već 12. sezonu u NBA, ako uspem da odigram 16 ili 17 sezona biće super. Da kucnem o drvo. A za posle…Prva stvar o kojoj sanjam kada prestanem da igram jeste da se posvetim porodici, koja me je svih ovih godina strpljivo čekala. Imam kod kuće ženu i dvoje dece koji su mi najvažniji na svetu i kojima ću da poklonim te prve godine života “na slobodi”. Da budem malo ćale (smeh). 

Trenerska karijera?

- Uf, ne znam, nekako me ne privlači taj poziv trenutno, ne vidim sebe u nekom stručnom štabu. Puno je tu nervoze, sekiracije. Ko zna, možda jednog dana promenim mišljenje i krenem Igorovim stopama…

Držiš do tradicije jer redovno kačiš porodične fotografije sa proslava Božića i slave u kući Dragića?

- Poslednja dva Božića sam slavio kod kuće i bilo je super. Kada sam na putovanjima to ide malo teže. Ponekad moram Amerikancima da objašnjavam zašto ne slavim Božić istog dana kada i oni, da sam ja pravoslavac. Saslušaju me, skapiraju o čemu se radi. Kod nas se u porodici drži do toga, slavimo praznike, uvek smo vodili računa o tome. Za našu porodičnu slavu, Svetog Jovana, kada se po tradiciji u našoj kući okupe prijatelji, nekad dođe rodbina iz Bosne, Slovenije. Moja žena je Srpkinja, njeni su iz Banjaluke, i pravi je majstor za sve te domaće specijalitete, bosanske pite, za Božić zamesi pogaču u koju stavljamo dukat, uvek bude veselo…

Brat Zoran sanja Evroligu

- Moj tri godine mlađi brat Zoran igra u Nemačkoj, u Ulmu, prošle sezone se vratio posle teške povrede, završio sezonu u Trstu. Vraća se u formu, igra sve bolje. Njegov cilj je Evroliga, tako da se nadam da će se sledeće godine pojaviti u nekom boljem evropskom timu. On je završio sa NBA karijerom, nema više ambicije u tom pogledu - rekao je Dragić.