Srpski fudbaler i supruga usvojili odbačene i povređene mace: Jednu smo našli bez oka dok ju je radnica pekare gurala, druga je zamalo ostala invalid...

Miloš je karijeru počeo u Crvenoj zvezdi, potom je igrao za Voždovac i TSC pre prvog inostranog angažmana i selidbe u Atinu prošle godine gde nastupa za Panatinaikos, dok se Natalija bavi modelingom i slikanjem. Između ostalog, spojila ih je i ljubav prema životinjama, a kako Natalija otkriva za Direktno, to potiče od ranog detinjstva jer su tako vaspitani.

- Oboje smo odrasli u porodicama koje vole životinje i od malih nogu smo učeni da je svaki život podjednako važan. Kada dete ima roditelja koji ga uči empatiji i ravnopravnosti sve ostalo dođe spontano i smatram da je to jedini ispravan put. Nazalost zivimo u vremenu kada se životinja kupuje kao igračka i prolazna zanimacija umesto da se kroz suživot sa drugim živim bićem dete uči kako da brine o nečemu što ne razume i kako da bude plemenit i dobar čovek - počinje priču Natalija na jako važnu temu.

Uspešni par trenutno ima tri mace - Mačkolinu (5), Vidu (4) i Neru (2). Najstariju od njih pronašla je Natalijina sestra.

- Našu prvu krznatu ljubav pronašla je moja sestra Nikolina, po kojoj je Mačkolina kroz šalu i dobila ime, u martu 2023. godine kako spava sklupčana na skuteru ispred obližnje prodavnice. Pretpostavljamo da je neko izbacio jer je nikada ranije nismo viđali. U dogovoru sa predsednicom kućnog saveta naše zgrade napravili smo joj kućicu u dvorišnom delu zgrade gde je živela sve do Miloševe i moje selidbe za Novi Sad krajem juna iste godine. Sa njom smo doživeli toliko dogodovština tih nekolilo meseci jer je stalno pravila neke gluposti. Sa krova prodavnice smo je skidali bar pet puta i nikada nismo uspeli da saznamo kako je na isti uspela da se popne bez da ume i da siđe. Nas dve imamo veoma posebnu konekciju i ona je na neki čudan način ja u mačećem obliku - kaže Natalija.

Vida od Mačkoline ima još težu priču jer u trenutku kada su je pronašli nije imala oko.

- Pronašla sam je u decembru 2023. u Novom Sadu kada sam išla u nabavku do pet šopa. Sedela je ispred pekare koja se nalazi pored ulaza u garažu zgrade u kojoj smo živeli, bez jednog oka, jako mršava i sa izraženim stomakom na šta je meni prva pomisao bila da negde ima bebe. Želela je da uđe u pekaru, da li u potrazi za hranom ili da bi se zagrejala, ali ju je radnica nogom odgurnula. To je bio momenat kada sam znala da ću je bar skloniti privremeno, ali kada sam je slikala Milošu on je samo napisao “uzmi je”, tako da je posle sedam dana kod veterinara gde su je pregledali, vakcinisali, sterilisali i čipovali dosla u svoj konačni dom. Ona je Miloševa miljenica, prava maza, mirna i veoma druželjubiva - dodaje Natalija.

Nera se takođe namučila na putu do spokojnog života jer je pronađena sa polomljenom nogom.

- Na Fejsbuk grupi Novosadske mačke, koju vode predivne Novosađanke koje se bave spašavanjem i udomljavanjem maca, naišla sam na objavu o mačetu sa teškim prelomom noge. Tada se još zvala Kiki i dobri ljudi su donirali novac za njenu operaciju, ali njena nogica čak i posle zahvata nije bila upotrebljiva. Vreme u stacionaru joj je isticalo, a tako operisana nije mogla nazad na ulicu. Predložila sam da dođe kod mene u privremeni smeštaj, gde bih je odvela kod veterinara u Beograd na drugo miđljenje i odakle bi se udomila. Naravno, čim ju je video, Miloš je znao da ona ipak ostaje naša i tada ju je preimenovao u Nera. Tada počinje bitka za očuvanje njene nogice jer su prelomi već počeli nepravilno da srastaju. Veterinar Marko ju je u dva dana operisao tri puta i nakon toga stavio longetu koja je sanirala druga dva preloma i na kraju smo uspeli da sačuvamo nogicu koju sada koristi bez problema. Nera je najzahvalnije i najnežnije biće koje sam ja u životu srela, a o tome najviše govori situacija kada je posle nekoliko meseci išla na odstranjivanje pločica iz operisane noge, tri dana je odbijala da jede jer je mislila da sam je ostavila. Dr Marko me je poprilično uplašen zvao da dođem jer je ona na infuziji i odbija da jede. Kada sam došla u ambulantu stavio joj je granule i odmah je počela da jede - priča Natalija.

Dodaje da mačke nisu hladna bića kako mnogi misle.

- Nažalost, mnogo ljudi misli da su mačke hladna i lukava bića, koja ne umeju da vole kao psi, ali moja priča govori drugačije. Tri mačke svakim danom pokazuju zahvalnost na svemu pruženom, uzvraćaju nežnošću na brigu koju im dajemo i bezgraničnu ljubav.

Svaka od spašenih mačaka je imala težak život.

- Srednja maca Vida nema oko i u takvom stanju je pronađena. Nažalost, nikada nećemo saznati šta se tu dogodilo osim što nam je rečeno da je verovatno sraslo samo od sebe jer ne izgleda kao da je neki veterinar odstranjivao oko i vodio brigu oko rane. Nama to uopšte ne smeta, baš naprotiv čini je posebnom i njena lepota je baš u tome. Svaka naša maca imala je težak život, od Mačkoline koja je ostavljena, popreko gledana od strane komšija i napadana od komšijskih pasa, preko izgladnele Vide koja je pokušavala da se snađe na ulici imajući samo jedno oko da joj ukaže na opasnost, pa sve do Nere, mačeta od tri meseca koje je vuklo polomljenu nogicu kroz šupe i podrume.

Svedoci smo, pogotovo u vreme kada mnogo toga lošeg što se dešava osvane na društvenim mrežama, da mnoga udruženja i pojedinci skupljaju novac za povređene i napuštene životinje jer ih narod neprestano izbacuje, a nije malo ni onih koji ih zlostavljaju, što Nataliju i Miloša posebno boli.

- Sve se otrglo kontroli, sve je više psihopata. Veoma je često zanemarivanje ljubimaca, vezivanje na lancu ili slobodno puštanje. Sterilizacija i vakcinacija treba da budu obavezne i kažnjive u slucaju odbijanja. Žvotinja je obaveza i ako ste se odlučili za nju, treba da joj pružite svu sigurnost.

Naslovna fotografija: Privatna arhiva