Uroš Nikolić otvorio dušu: U Vojvodini neki se unapred zna ko mora da igra! Lalatoviću su rekli da ne sme da me stavi

Nišlija je za četiri godine u dresu Vojvodine odigrao 97 utakmica, postigao 15 golova i upisao 12 asistencija. Prošla sezona bila mu je posebno teška zbog problema sa povredama, pa je zabeležio svega sedam nastupa. Ovog leta napustio je Novi Sad i karijeru nastavio u Čukaričkom.

Iako žali što u Vojvodini nije ostavio još veći trag, Nikolić je u razgovoru za "Mocartsport" izneo niz tvrdnji o svom statusu u klubu, odnosu sa čelnicima i trenerima, kao i pokušajima da promeni sredinu.

Jedan od događaja koji je, prema njegovim rečima, prelomio situaciju dogodio se tokom prošle jeseni.

- Ušao sam sa klupe protiv Spartaka u septembru prošle godine. Bilo je 1:1, pa smo ih razvalili i dobili 3:1. Zbiljić nije hteo da idem. Slao mi je srca iz lože i pravio meksičke talase. Onda me je protiv Železničara Tanjga brže-bolje ostavio na klupi. Rekao sam mu da ćemo izgubiti, nije mi verovao. Poslao me je na zagrevanje tek kad su oni dali gol. Tada sam video da se stvari neće promeniti, jer se startnih 11 zna unapred. Samo oni znaju zašto pojedinci moraju da igraju čak i kada ne prave razliku.

Ofanzivni vezista tvrdi da je u više navrata pokušavao da napusti Vojvodinu, ali da klub nije ispoštovao dogovor koji je, kako kaže, postojao između dve strane.

- Možda je to neki vid osvete, jer sam jedini tražio da idem – iz porodičnih razloga. Stigle su ponude, ali prekršili su obećanje i nisu me pustili. Onda sam se uhvatio za koleno i nisam hteo da igram četiri meseca, da bi me posle odlaska Bandovića sklonili. Nisam bio suspendovan, ali su okrivili mene i Vukana Savićevića. Samo je Uroš Nikolić trčao krugove oko SC ‘Vujadin Boškov’. Znam zašto je tako, od moje komisije nisu ništa uzeli, niti su dobili nešto od mene na ruke.

Promene na klupi nisu donele ono čemu se Nikolić nadao. Nakon dolaska Nenada Lalatovića, kako tvrdi, dobio je objašnjenje zbog kog je shvatio da njegov status nije u potpunosti zavisio od trenera.

- Odmah mi je priznao da su mu rekli da ne smem da igram, a on je izjavio da ću mu igrati svaku utakmicu. Dao sam mu ruku i rekao da ću odigrati do zime, a onda želim da idem. Kada je došao prelazni rok, ponovo me nisu pustili.

Nikolić se osvrnuo i na razgovore sa Rankom Popovićem i Miroslavom Tanjgom. Kako kaže, od prvog je dobio objašnjenje da kvalitetom zaslužuje mesto u timu, ali da postoje drugi razlozi zbog kojih nije igrao, dok mu je Tanjga odluku pravdao dobrim rezultatima ekipe.

Ipak, od svih trenera sa kojima je sarađivao u Vojvodini, jedan ima posebno mesto u njegovim sećanjima. To je Milan Rastavac, čiji odlazak Nikolić smatra jednom od najvećih grešaka novosadskog kluba.

- Najveća greška Vojvodine je brza smena Milana Rastavca. Tada sam počeo da se pitam, da li je ova priča neka za**bancija? Da je Pep Gvardiola bio trener, Voša bi tada bila peta na tabeli – takvo je bilo stanje. Da je Mima ostao i da su mu dali dva prelazna roka da dovede igrače za svoj sistem, Voša bi sada sigurno igrala ligašku fazu u Evropi.

Nikolić je tokom karijere stekao značajno internacionalno iskustvo. Pre povratka u srpski fudbal 2022. godine, nastupao je za Dinamo iz Minska, Videoton, Puškaš Akademiju i Makabi iz Tel Aviva.

Sada je član Čukaričkog, a iza sebe je ostavio četiri godine u Vojvodini o kojima, sudeći po njegovim rečima, ima mnogo toga da kaže.

naslovna fotografija - Uroš Nikolić (Foto: Srđan Stevanović/Starsport)