Džigi Ninković za Direktno: Saletu je teško zbog Partizana - mislio sam da sam okej sa upravom, moraću da kažem sve

Nikola Ninković javna je ličnost još od 2011, kada je imao nepunih 17 godina i potpisao profesionalni ugovor sa Partizanom. Postao je i najmlađi kapiten crno-belih sa 17 godina i deset meseci, a karijera ga je kasnije odvela put Italije gde je počeo od Đenove, da bi prošlu sezonu proveo u Azerbejdžanu i bio izabran u tim 2025/26.

Sarađivao je u Sumgajitu sa Sašom Ilićem, velikim prijateljem, koji trenersku karijeru nastavlja u Partizanu, dok popularni Džigi večeras putuje za Indiju gde će zaigrati za Nortist junajted, tamošnjeg superligaša. Sa Ninkovićem, jednim od zanimljivijih sagovornika u srpskom sportu jer se pre svega retko cenzuriše, osim iz poštovanja prema ljudima koji su mu bliski, smo razgovarali dok se spremao za dalek put u grad Guvahati na severoistoku Indije.

* Kako ste se odlučili da karijeru nastavite baš u Indiji i prvi put odete toliko daleko od kuće?

- Bio sam malo "hoću - neću". Baš su zapeli, zvali su me svi živi da dođem i treneri i agenti što je jako pozitivna stvar i mnogo mi znači. Prelomio sam da odem jer sam video da hoće baš mene, zvao me je trener Španac, priča italijanski što je dobro jer ga i ja pričam. Trebalo mi je nekoliko dana da se prelomim, da se pripremim na to da moram da idem toliko daleko. Sad sam se psihički pripremio i idem pun gas.

* Da li ste upoznati sa tim kako izgleda život tamo, kultura...?

- Ne mnogo, iskreno. Naši igrači koji su tamo su mi rekli da nema puno kontakta sa običnim svetom. Jer ti imaš svoj smeštaj, hotel, apartman, zavisi gde ko živi. Uslovi su maksimalno dobri. Nisam čuo ništa loše. Čuo sam se sa Nikolom Stojanovićem koji je tamo šest godina, koga znam bukvalno od malih nogu, i rekao mi je: "Brate, prihvataj i biće ti lepo, veruj mi. Oni će te i gledati super, samo nemoj ti da praviš probleme i ulaziš u neke crvene faze bez razloga, jer oni to ne vole, ne trpe." Za sada idem sam pa će me supruga i dete posećivati.

* Svašta ste prošli u karijeri, iskusan ste igrač, zašto mislite da je Indija pravi potez?

- Dosta puta u karijeri mojoj dosadašnjoj sam baš tu grešio najviše, nisam išao na ponude gde su me jako želeli, nego sam izmišljao, ne znam ni ja iskreno sad šta, pa se ispostavilo da ta moja opcija koju sam kasnije prihvatao je bila pogrešna. Tako da sad nisam hteo da puno razmišljam i da nešto izmišljam. Iskreno sam i očekivao i gledao ka Aziji gde bih mogao da igram i da produžim karijeru za još četiri, pet godina. Rekli su mi naši fudbaleri koji igraju tamo i koji su igrali - da kod njih igrači igraju i do 37, 38. Tako da, iskreno, to bilo gde u Evropi nije toliko izvodljivo za neke ozbiljnije uslove.

* Predstavili su vas euforično...

- Čitao sam tamošnje vesti, kako me dočekuju, kako me očekuju, kako su me predstavili. Neki bi rekli "da, to je Indija", ali bez obzira, gde god na svetu, kad te tako predstave, prvo je, naravno, velika odgovornost i obaveza da to sve i pokažem. Najbitnije je da me stvarno žele i da me sada u ovom trenutku jako, jako, jako cene i gledaju kao nekog veoma bitnog tamo. Tako da na meni je da jednostavno moram to da opravdam. Ja ni na treningu ne volim da izgubim. Ne sumnjam da ću ostaviti dobar utisak. Da me zdravlje samo posluži i malo glava, da ne bude kao ranije. Malo mi je žao što nisam imao, a očekivao sam neku ponudu iz Azerbejdžana, jer sam imao stvarno fenomenalnu sezonu.

 * Kako izgleda kada Vas ne posluži glava?

- Jedina stvar što se nadam da se neće dešavati je neka nepravda u bilo kom smislu. Jednostavno na to ne mogu da ćutim, ne mogu da ostanem nem. Bitno je da me trener želeo, a ne da dolazim preko sportskog direktora, predsednika i tako dalje, pa posle trener kaže "e, pa znaš, ja jesam, nisam hteo, ovako, onako, znam te, ne znam te". Jer tada ulazim u crvene faze, jer sam imao situacije gde apsolutno - koliko god neskromno zvučalo - zaslužujem da igram, međutim iz nekog razloga ne igram i ne počinjem. Neke stvari koje sam radio na svoju štetu sad znam. Naravno, svoj temperament na terenu moram da kontrolišem, ali ne mogu da izbacim to, jednostavno to sam ja. Trudiću se maksimalno da ne ulazimo u neke sukobe. Ja sam van terena potpuno drugačiji. Nije to više Džigi sa 20, 21, 22 godine, tako da mislim da će to sve biti super.

* Kad pominjete svoj temperament i to da ne možete da ćutite - video gde se svađate sa "grobarima" i dalje se vrti po netu...

- Ja se ne kajem ni zbog čega, naravno, samo to je bila takva glupost... Ono, sad kad ga slušam i gledam, kažem: "Vau, je**te, znaš..." Izvini na rečniku. Nije bilo razloga, nekog povoda. Ja sam bio nervozan u tom trenutku, nešto ne znam šta je bilo. Neko je nešto prokomentarisao loše, ali to niti je bio pravi profil, niti je imao sliku... Ja sam onako odreagovao... Dosta navijača i dan-danas kad me sretne i kroz poruke na društvenim mrežama: "Brate, zameram ti zato što si grobare..." Ja onda kažem: "Ne, ja nisam grobare, ja sam ljude te sa tih društvenih mreža, internet navijače - na njih se to sve odnosilo. Na navijače koji pišu na kompjuteru, koji se kriju iza nekih lažnih profila, koji sede u dva kvadrata u svojim sobama, nebitno da li u 2, 22 ili u 202, nije važno, a koji ne dolaze na utakmice ni kad je +40, ni kad je -10, ni kad je kiša, ni kad je grad, ni kad je sneg, nego sede od kuće i pametuju." I onda svima objašnjavam da se to odnosilo na njih... "Grobari" kao "grobari", kako mogu da ne volim svoje navijače? Znam da se taj snimak i dalje vrti i naravno smešno je, ja prvi se smejem.

* Partizan znamo da pratite i da ste bliski sa Sašom Ilićem, nije vam strano ni kritikovanje uprava...

- Saša i ja smo skoro svaki dan zajedno. Što se tiče uprave u ovom trenutku neću isključivo zbog njega ništa da komentarišem i govorim, ali biće prilike u narednom periodu. Sigurno ću morati, jednostavno osećam potrebu da kažem šta mi je na duši. Opet će to da bude onaj stari Džigi, nažalost, ali jednostavno ću morati da kažem sve. Naravno, vezano je za sadašnju upravu Partizana sa kojima sam mislio da imam okej odnos, ali Bože moj, nikad ne znaš, možda mi je ta Indija najbolja moguća stvar u životu. To sam sam sebi rekao da moram jednostavno reći sve.

* Ako sam shvatila, pričaćete o upravi kad Saša ode jednog dana?

- Ma ne mora... Možda i, lupam, za mesec-dva bude. Nema to veze toliko sa njim, ali ne bih u ovom trenutku da sad to izlazi po novinama, da se to provlači. Još nisam ni otišao ni ja tamo, fokusiran sam iskreno na odlazak i ono što me čeka.

* U redu, ostavljamo upravu za sada po strani. Kako Vam se čini dolazak Saše iz ugla bivšeg fudbalera?

- Kad sam bio klinac pa vidim Sašu kao da je prošao svemirski brod, mi deca smo trčali da pružimo ruku svakome, ali on kad se pojavi... I evo danas mi je brat i ima posebno mesto u mom životu. Kao što bih želeo da sam ja igrao u Real Madridu tako želim da i on bude trener jednog dana u Realu. Pratio sam i pre sve, a sada pogotovo zbog njega. Tako da zbog njega i Partizana bih voleo da bude sve dobro, ali u situaciji kakva jeste, jako mu je teško. To znam, to znaju svi, vide svi, pretpostavljam da i navijači to osećaju. Super je što ima toliko podršku od navijača, od javnosti jer to zaslužuje. Želim mu da ima uspešnu sezonu i uradi maksimalno šta može da se uradi sa ovom trenutnom ekipom.

* Kako Vam se čini igrački kadar?

- Nadam se da će doći neki igrači koji su za Partizan, pošto znam neke koji nisu, a neki ljudi u stručnom štabu misle da jesu... Pa da nađu odgovarajuće igrače za Partizan koji će mu pomoći da bude konkurentan za titulu i uđe u grupnu fazu Lige konferencije koliko je to sad moguće, jer vidim da još nikog nema, još pojačanja nisu dolazila. Nadam se da će klub da proda nekog od igrača, da sredi malo finansijsku situaciju i da se bore u domaćem prvenstvu koliko može. Ja znam da će biti to velika borba, da će biti preteško...

* Kad smo kod prodaje igrača, kao neko ko je svašta prošao u karijeri, kako gledate konkretno na slučaj bivšeg fudbalera Partizana Filipa Stevanovića? O njemu se poslednjih dana mnogo priča jer je prodat u Mančester, a danas nema klub.

- Nije to čudno, ima takvih milion primera, pre svega je prerano otišao. U Srbiji je generalno teška situacija za klubove, ne računajuči Zvezdu koja u poslednje vreme, pretpostavljam, ima prihode i sa nekih 300 drugih strana... Ne bavim se njima niti znam kako funkcionišu, ali generalno mislim da bi i za njih bio ozbiljan udarac da ne prodaju igrače, a pogotovo za Partizan. To je najgore za igrače jer odu nespremni...

* Vi ste otišli u Đenovu, da li je to bio pravi potez?

- Prvo mi je tadašnji menadžer nudio Napoli i ja sam ga bukvalno pitao: „Da li da li imaš nešto drugo?“ Ne kažem, možda bi u Napoliju bilo drugačije, možda bi me oni poslali na neku pozajmicu pa bi bilo mnogo bolje, ali meni bi bilo super i jako uspešno u Italiji da ja nisam bio lud, pa želeo da idem iz Italije i verovatno odbio neke ponude posle tamo od italijanskih klubova... Uglavnom, rekao sam mu: „Ne, ja ne želim u Napoli.“ On je bio onako malo zatečen, da li je moguće... Ja sam rekao: „Ne! Zato što, naravno, ako nije razlika neka ogromna u u uslovima, ako imaš neki drugi klub, pre bih taj neki drugi klub kao što je bila Đenova, nego Napoli gde bih ja se slikao sa dresom, sa mojim prezimenom, a koliko utakmica - nula! I šta sam dobio? Za Stevanovića je jako velika šteta jer možda bi on bio neki potencijalni igrač da je barem malo održavao karijeru i zadržao se u nekom timu posle Sitija. Jer jer je stvarno i preozbiljan talenat i preozbiljan igrač. Šta se dogodilo, stvarno ne bih znao da kažem, ali samo mogu da kažem da nije čudo jer nije nije prvi ni poslednji. Na primer, Italija mnogo bolje čuva svoje talente i razvija. Oni bi sve dali za neke naše talente iz omladinskih škola. Sad imamo primere igrača sa kojima sam ja igrao, neću imenovati, i koji su postali fudbaleri velikih timova. Ali za mene nikad nisu igrači velikih timova jer ih znam. Znači od tri godine pre tog potpisa za taj veliki tim ih znam i znam da ništa nisu pružali, ali ono što hoću da kažem - nisu ih se odricali ti njihovi klubovi. Jedna pozajmica neuspešna, druga pozajmica neuspešna, treća pozajmica neuspešna, skroz neuspešna - ide i četvrta! A kod nas posle prve loše utakmice ili druge više nemaš priliku da zaigraš.