Bez Pepa, sa Mareskom: Evo kako će izgledati novi Mančester siti

Dosta se priča o tome da ćemo gledati potpuno drugačiji Mančester, negde prateći rad Mareske, može se "namirisati" kakav bi stil igre Siti mogao da gaji pod Italijanom i kako bi mogao da izgleda njihov najjači sastav.

Zameniti Pepa Gvardiolu posle decenije neviđenih uspeha nikada nije bio lak zadatak, iako se izbor Mančester sitija u suštini sveo na dve opcije: radikalan zaokret ili imenovanje trenera koji će nastaviti započeti put. 
Čitav sistem u Sitiju izgrađen je oko Gvardioline genijalnosti, pa ne iznenađuje što je klub izabrao drugu opciju i angažovao Enca Maresku, dokazanog Gvardiolinog učenika i naslednika.

- Izvanredan - rekao je Gvardiola za novog trenera Sitija još 2021. godine, neposredno nakon što je Mareska predvodio omladinski tim Mančester sitija do titule u Premijer ligi 2.

- Osećam isto što sam osećao kada sam video Mikela Artetu. Isto je i sa Encom. Biće izvanredan trener - rekao je tada Pep.

Arteta je tada upravo završio svoju prvu sezonu na klupi Arsenala na osmom mestu, ali Pep je znao da ga čekaju velike stvari, a isto je predvideo i za Maresku.

Gvardiola je oduševljen Mareskom, pa kad je već tako, gde ćeš dobiti bolju preporuku za trenera

Gvardiola je bio toliko oduševljen da je godinu dana nakon Mareskinog rada u omladinskom pogonu ponovo angažovao Italijana, ovoga puta kao svog pomoćnog trenera. 
I tada je Mareska ostao samo jednu sezonu, ali je i ona bila izuzetno uspešna jer je u sezoni 2022/23 Mančester siti osvojio triplu krunu, Premijer ligu, FA kup i Ligu šampiona.

Posle toga Mareska je preuzeo Lester, koji je doveo do titule u Čempionšipu u sezoni 2023/24, a zatim i Čelsi, sa kojim je na Stamford Bridžu osvojio Svetsko klupsko prvenstvo i Ligu konferencije. 

- Bio sam srećan čovek što sam radio sa njim - rekao je Gvardiola uoči susreta sa Čelsijem u januaru 2025. godine.

Godinu dana kasnije, kada je Mareska dobio otkaz, Pep je imao još više reči hvale.

- Jedino što mogu da kažem jeste da je Čelsi, iz mog ugla, izgubio neverovatnog trenera i neverovatnog čoveka.

Mareskina taktika je čisti Pep

Nije iznenađenje što je Mareskin taktički identitet veoma sličan identitetu njegovog prethodnika, ali postoje nekoliko važnih razlika o kojima će kasnije biti reči. 
Najvažnije je da su Mareskina strpljiva igra u posedu lopte, njegova snažna vera u pozicionu igru (kontrolisanje i korišćenje prostora kroz precizno raspoređivanje igrača) i stalna taktička prilagođavanja tokom utakmice, potpuno u Gvardiolinom stilu.

Niko u potpunosti ne igra kao Mančester siti, ali ako posmatramo 18 meseci tokom kojih je Mareska vodio Čelsi, vidi se da je upravo njegov tim bio najbliži Gvardiolinom sporom i detaljno organizovanom fudbalu.

Zapravo, osnovni principi dvojice trenera toliko su slični da su obojica gotovo u isto vreme prilagodila svoj stil igre ka direktnijem, konkretnijem i tranzicionom fudbalu.

- Današnji moderni fudbal više nije poziciona igra, morate da pratite ritam utakmice - rekao je Gvardiola u januaru 2025. godine. 

Gvardiola je počeo da dovodi direktnije i eksplozivnije igrače, poput Đanluiđija Donarume i Džeremija Dokua, što je kulminiralo u sezoni 2025/26, u kojoj je Mančester siti ostvario najveći broj dubinskih pasova, brzih kontranapada i pokušaja driblinga u poslednjih pet godina, a imao je i najmanji procenat poseda lopte u tom periodu.

Slično tome, Mareska - koji je u Lesteru bio poznat po sporom i detaljno organizovanom fudbalu, gotovo jednako pažljivom kao partija šaha - značajno je prilagodio svoju filozofiju u Čelsiju i dao mnogo veći prostor kontranapadima. 
Kada pogledamo njegovih 18 meseci na Stamford Bridžu - koliko je vodio "plavce" - Čelsi je bio drugi u ligi po broju šuteva nakon brzih kontranapada (159), kao i drugi po broju direktnih napada (756). Vrhunac takvog pristupa viđen je u finalu Svetskog klupskog prvenstva, kada je Čelsi prepustio posed Pari Sen Žermenu, sačekao svoje prilike iz tranzicije i slavio sa ubedljivih 3:0.

Mareska se razlikuje od Gvardiole po načinu presinga

Najveća razlika između dvojice trenera, ogleda se u načinu na koji njihove ekipe vrše presing.

Statistika PPDA (broj protivničkih dodavanja pre nego što ekipa krene u defanzivu), koja meri intenzitet presinga, pokazuje da je Mareskin Čelsi (10,72) bio agresivniji od Gvardiolinog Sitija (11,55).

Gvardiola uglavnom koristi zonski presing u srednjem bloku, Mareska preferira presing "čovek na čoveka". Njegovi igrači prate protivnike po čitavom terenu, čak i kada zbog toga napuste svoje osnovne pozicije, dok Siti uglavnom ostaje veran zonskoj organizaciji. 
Razlika se jasno vidi na primerima sa utakmice Mančester siti - Čelsi koja je odigrana januara 2024. godine.

Čelsi igra presing čovek na čoveka, dok igrači Sitija ostaju u svojim zonama, toliko dosledno da se Nunjes vraća na svoju poziciju umesto da izađe na nečuvanog Marka Kukurelju.

Takođe, Gvardiola uglavnom koristi formaciju 4-3-3 sa krilnim igračima koja ulaze u sredinu, dok Mareska preferira 4-2-3-1, koja tokom igre često poprima oblik moderne formacije 3-2-2-3, odnosno tri igrača u poslednjoj liniji, dva zadnja vezna i dva ofanzivna vezna koji formiraju svojevrsni "kvadrat".

Doduše, ne treba se previše vezivati za same formacije jer oba trenera često menjaju sistem i prilagođavaju ga toku utakmice, ali jedna od najvažnijih razlika jeste način na koji koriste bekove.

Posebno preko Marka Kukurelje, Mareska je uneo brojne inovacije. Njegovi bekovi često ulaze u sredinu terena poput centralnih vezista, kreću se između linija i ubacuju kroz centar, ali u isto vreme obavljaju i ulogu zadnjeg veznog, kao i klasičnog beka.

Klasičan primer videli smo u pobedi od 3:0 protiv Aston Vile u decembru 2024. godine, kada je Kukurelja imao čak 124 kontakta sa loptom.

Kako bi Mančester siti mogao da izgleda pod Mareskom

Najveće promene mogle bi da se vide upravo na bekovskim pozicijama, gde bi Mareska mogao dodatno da unapredi tim. Iako se Rajan Nuri nije najbolje snašao kod Pepa Gvardiole, poseduje taktičku inteligenciju, posebno u ofanzivnom delu igre, koja bi mu omogućila da uspešno odgovori zahtevima koje Mareska postavlja pred levog beka. 
Na ostalim pozicijama, Mareska će želeti da njegova krila budu visoko postavljena i što više šire uz aut-liniju. Zbog toga bi Džeremi Doku i Antoan Semenjo mogli da zablistaju, a što se tiče Erlinga Halanda, on bi bio poptuno nešto novo za Italijana jer Mareska nikada nije imao takvog napadača tokom rada u Čelsiju.

U veznom redu novo pojačanje "građana" Eliot Anderson poseduje energiju, agresivnost i borbenost kakvu ima Enco Fernandes, te bi mogao da unapredi deo tima kojem je povremeno nedostajala čvrstina, posebno sada kada se Premijer liga ponovo okreće fizički zahtevnijem fudbalu, a Bernardo Silva je napustio klub.

Zbog presinga "čovek na čoveka" koji Mareska preferira, Anderson bi mogao da ima veoma važnu ulogu.

Doduše, moguće je da će italijanski stručnjak želeti još jednu opciju u sredini terena a jedno od rešenja moglo bi da bude prekvalifikovanje Nika O'Rajlija, koji je po prirodi ofanzivni vezista, a kod Gvardiole je igrao levog beka, u centralnog veznog igrača. 

Tokom Mareskinog mandata u Čelsiju, vezisti su često imali zadatak da se izvlače široko kako bi primili loptu, naročito protiv ekipa koje zgusnu sredinu terena. 
O'Rajli je vrlo iskusan i on bi mogao da bude idealna "osmica" u Mareskinom sistemu. Činjenica i da voli dosta da učestvuje u ofanzivi samo je "šlag na tortu" italijanskom treneru.

U ofanzivnom delu terena Rajan Šerki mogao bi da preuzme ulogu koju je Kol Palmer imao u Čelsiju.

Ne postoji mnogo pozicija za koje bi bilo potrebno da se dovedu pojačanja, eventualno možda još jedan kvalitetan štoper.

Slabosti koje je Mareska imao u Čelsiju verovatno se neće ponoviti

Zanimljivo je da je tokom samo 19 premijerligaških utakmica u sezoni 2025/26 Mareska čak 25 puta menjao zadnju četvorku između utakmica, pri čemu je u 11 navrata napravio dve ili više promena odjednom.

Pored toga, izvršio je još 23 izmene u odbrani tokom samih utakmica i ukupno koristio sedam različitih kombinacija četvorice defanzivaca. 
Međutim, takva neodlučnost i činjenica da su njegove izmene često bile previše "oprezne" i da su protivnicima dopuštale inicijativu, možda nije posledica njegove trenerske filozofije, već specifičnih okolnosti u Čelsiju. 

Čelsi je imao veoma mlad tim i izuzetno širok igrački kadar, a nedostatak iskustva često ih je skupo koštao. 

Mančester siti funkcioniše potpuno drugačije jer klub preferira manji broj igrača, ali sa mnogo više iskustva.

Zbog toga će Mareskin mandat na "Etihadu" biti stabilniji nego njegov period u Čelsiju, posebno imajući u vidu da poseduje sve karakteristike Gvardiolinog fudbala, uz svoje taktičke ideje i, možda najvažnije, punu podršku svog prethodnika.

Naslediti Pepa Gvardiolu gotovo je nemoguć zadatak, mada angažovanjem Enca Mareske, Siti je odradio sjajan potez sa kojim bi trebalo da prelazak u novu eru i život bez Gvardiole, prođe što bezbolnije.