Uspeh Španije nije došao preko noći: Luis de la Fuente godinama gradio put do svetskog trona

Luis de la Fuente je nakon otkaza u Deportivo Alavesu 2011. godine bio bez trenerskog posla oko godinu i po dana, ali sve se promenilo 2013. godine kada je seo na klupu reprezentacije Španije do 19 godina.

Sa njom je španski trener prošao kvalifikacije i stigao do Evropskog prvenstva, gde je eliminisan od Francuske u polufinalu, za koju je tada, zanimljivo, nastupao Emerik Laport, današnji heroj reprezentacije Španije.

Nakon toga Luis je nastavio marljivo da gradi sistem u omladinskom pogonu i dve godine kasnije je sa reprezentacijom do 19 godina uspeo da postane evropski prvak. U toj selekciji bio je i Mikel Merino, jedini fudbaler koji je pratio čitav proces i osvojio sva četiri velika trofeja sa De la Fuenteom.

Još jedno zlato sa Evropskog prvenstva stiglo je za Španiju pod palicom Luisa de la Fuentea 2019. godine, kada je vodio reprezentaciju igrača uzrasta do 21 godine. Nagrada za rezultate u mlađim selekcijama stigla je u decembru 2022. godine, kada je nakon pohvala svih igrača koji su iz omladinskog pogona prešli u seniorski tim Luis seo i na klupu prvog tima "crvene furije".

De la Fuente je oblikovao mlade igrače i slao ih u seniorsku reprezentaciju, a on je trenerski rastao zajedno sa njima. Taj proces je na kraju nagrađen prvo evropskim zlatom 2024. godine, a potom i svetskom titulom na upravo završenom Mundijalu.

U sva četiri velika trofeja Luis je u ekipi imao Mikela Merina, dok su Dani Olmo, Rodri i Fabijan Ruiz bili deo tri uspešne generacije, što govori o neverovatnom procesu od samog početka, preko sazrevanja igrača, pa sve do ubiranja plodova u najvažnijim utakmicama za reprezentaciju.