Vukovac iz FK Partizan postao golman na turniru u sećanje na žrtve bombardovanja: "Obrazovanje, pa fudbal"

Kako nam je otkrio, fudbalom je počeo da se bavi kao i većina dece devedesetih - ispred zgrade.

- Počeo sam da se bavim sportom kao i ostala deca. Nas gomila bude ispred zgrade, kući samo na ručak i posle na spavanje. Nismo igrali samo fudbal, već sve i svašta, ali najviše smo voleli i pratili fudbal. U početku uopšte nisam razmišljao da bude golman, nije mi to bio prioritet - kaže Krunić za Direktno.

Memorijalni turnir za Milicu Rakić, devojčicu iz Batajnice koja je stradala 1999. u NATO bombardovanju, sve je promenio.

- Igrom slučaja, pošto u Batajnici postoji memorijalni turnir u sećanju na Milicu Rakić i ostale žrtve NATO bombardovanja postao sam golman. Mi klinci iz kraja smo se prijavili za taj turnir i imali smo jednog golmana momka koji je bio stariji od nas dve godine, koji je trenirao već kao golman. Dan, dva pred turnir nas je ispalio i otišao da brani za neku drugu ekipu. I tako sam ja određen da budem golman jer sam u tom momentu bio jedini koji sme da padne, da se razbije, da se baci.

Krunićeva ekipa bila je mlađa od ostalih pa su gubili sve utakmice, ali ostavio je dobar utisak.

 - Drugar, koji je trenirao tada u Fudbalskom klubu Zemun, pitao me bukvalno posle toga: "Da li bi ti došao u Zemun da braniš? Nemamo golmana", i ja sam na keca rekao: "Da." Imao sam tada osam godina. Tu počinje moja golmanska priča, a u Zemunu sam proveo punih 15 godina. Sa 16 sam dobio poziv u prvi tim. U prvom timu tada je bio Aleksandar Kirovski, moj golmanski uzor i Sale Marinković, dva stvarno baš dobra čoveka i, i dobra golmana.

Istovremeno, završavao je srednju školu u rodnom Beogradu.

- Išao sam u Elektrotehničku školu "Nikola Tesla" u centru Beograda. Iz kuće nosim to da je škola na prvom mestu i da treba da bude osnova, a sve ostalo je, da kažemo, usputno. Mislim da nije to to toliko teško da se gura i jedno i drugo uporedo. U osnovnoj školi sam bio vukovac, a u srednjoj prve tri godine 5.0, poslednja godina jedna ocena manje, ali dobro, tad sam već morao da odsustvujem sa nastave zbog obaveza u prvom timu i onda je bilo malo teže ali, Bože moj, kad se hoće onda se i može. Ja sam završio fakulet, menadžment u sportu na privatnom univerzitetu, ali želja mi je ostala da završim FON. Moji roditelji su svakako srećni i ponosni u kom smeru je sve otišlo. 

Kaže da bi mladim fudbalerima savetovao da završe školu.

- Koju god. Ne bih upirao prstom da li je to Tesla, sportska, gimnazija. Mislim da sve može da se uskladi. Što ne bi imali još nešto pored fudbala... Ja sam imao tu sreću da mi razredni, Danilo Perović, izlazi u susret što se tiče obaveza i izostanaka.

Krunić posle igračke karijere planira da ostane u sportu.

- Voleo bih da moj primarni poziv bude nešto u vezi sa fudbalom. Da li nešto u menadžmentu kluba, ili neki logičan sled događaja da budem trener golmana, ili tako nešto, ali o tom-potom.

Osim u Srbiji, Krunić je branio i u Saudijskoj Arabiji.

- Koliko god sam se ja raspitivao i pripremao za kulturološki šok, opet čovek kad ode i uživo vidi, vidi tozna koliko je sati, hajde tako da kažem. Nisam imao tu sreću da budem u nekom od tih najvećih gradova, možda bi mi utisak generalno bio mnogo bolji i lepši. Došao sam u nekom nezgodnom periodu, kad sam sleteo u 3 ujutru bilo je 43 stepena. Bilo je najteže navići se na tu temperaturu i na njihov sistem funkcionisanja gde oni ljudi u toku dana ne rade ništa, bukvalno spavaju po ceo dan i onda funkcionišu noću, što je meni jako čudno. Ja sam navikao da sam aktivan od ranog jutra. Ali dobro, sve je to da kažem u rok u službe. Bilo, prošlo, naučili smo nešto novo, neka nova životna lekcija.

U sadašnjosti je Krunić produžio ugovor sa Partizanom do 2028. godine, dobio je i novog trenera, legendu kluba Sašu Ilića, a u razgovoru nam otkriva detalje rada sa njim.

- Drago mi je što je došao i pozitivno sam bio iznenađen kad sam čuo da će doći. On unosi neku stvarno dobru energiju, unosi veliku dozu discipline, što mi se jako sviđa. Ne kažem da je nije bilo i u prethodnom periodu, ali Sale je stvarno uneo novih, dobrih stvari. Generalno je dobra atmosfera, ali kada se radi nema tu vrdanja.Ide sve u dobrom smeru što se vidi iz utakmice u utakmicu. Naše ambicije su uvek na najvišem nivou - borba za trofeje i ulazak u Evropu. Verujem da će navijači to znati da prepoznaju, kao što su prepoznali prošle godine i stvarno dolaze u velikom broju i nadam se da će to biti i ove, bar za malo više.