Zaustavio Španiju, pa briznuo u plač zbog mame: Na Instagramu je doživeo nešto što niko u istoriji nije (VIDEO)

Osvojio je samo jedan trofej u karijeri - Kup Kipra 2018/19 sa AEL Limasolom - i ponosno predstavlja svoju domovinu od 2012. godine.

Ipak, posle 90 minuta igre, 27 upućenih šuteva protivnika i sedam odbrana, Vozinji se život potpuno promenio.

Španija i Zelenortska Ostrva odigrale su bez golova, nakon čega se Vozinja rasplakao.

Proglašen je za igrača utakmice, zaplakao je kada je čuo poslednji sudijski zvižduk, a broj njegovih pratilaca na Instagramu skočio je sa 56.000 na sedam miliona (u trenutku pisanja ovog teksta, prim. nov.). Postao je jedna od prvih velikih heroja ovog Svetskog prvenstva.

- Preplavile su ga emocije. Veoma je iskusan igrač i godinama se borio da dođe do ovog trenutka na najvećoj svetskoj sceni. Te suze bile su i suze istrajnost - rekao je selektor Zelenortskih Ostrva Bubista.

Malo je fudbalera koji su prošli tako neobičan put kao Vozinja.

Posle kratkih epizoda na Zelenortskim Ostrvima i u Portugalu, prešao je u angolski Progreso. Odatle ga je put vodio širom Evrope - branio je za Zimbru u Moldaviji, Žil Visente u Portugalu, AEL Limasol na Kipru i AS Trenčin u Slovačkoj.

Poslednje dve godine proveo je u portugalskoj drugoj ligi igrajući za Šaveš, gde nije uvek bio standardan član tima.

Međutim, ono što možda nije uspevao da pokaže u klubovima, pokazivao je u reprezentaciji.

Tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo sačuvao je mrežu netaknutom u sedam od deset utakmica i primio samo osam golova - od čega čak četiri na jednom meču protiv Kameruna.

Možda su upozorenja za Španiju postojala od samog početka.

- Osamnaestogodišnjem Vozinji bih rekao da bude veoma ponosan na sebe. Radio sam ceo život za ovaj trenutak. Imam 40 godina. Profesionalno sam počeo da igram sa 25. Razmišljao sam da odustanem, ali sam nastavio zbog ovog sna. Nastaviću da radim za Zelenortska Ostrva i za svoj narod - rekao je nakon utakmice.

Najveće mlade zvezde svetskog fudbala, Lamin Jamal i Niko Vilijams iz redova Španije, ušli su sa klupe, ali ni oni nisu uspeli da pronađu put do mreže.

Kada je sudija odsvirao kraj, Vozinja je napustio teren u suzama, svestan da je pomogao svojoj zemlji da osvoji prvi bod na Svetskom prvenstvu u istoriji i to već u debitantskom nastupu.

- Plakao sam jer sam odrastao sa bakom i dekom, a oni nažalost više nisu među nama. Oni su bili sve u mom životu. Plakao sam i zato što moja majka nije uspela da dođe ovde zbog vize. Zbog novca kojim smo morali da platimo za vizu nismo uspeli da završimo proceduru na vreme. Voleo bih da je mogla da bude ovde, ali sam ipak veoma srećan.