Srpski reprezentativci dežurni krivci: Nepravedan narativ oslikan u replici iz "Vratiće se rode"

Pred nama je Svetsko prvenstvo u fudbalu, na kom nećemo imati priliku da gledamo našu reprezentaciju. Srbija nije uspela da se kvalifikuje i taj neuspeh obeležio je poraz od Albanije u Leskovcu. To je rana koja bi već polako trebalo da zarasta, iako će ožiljak ostati zauvek.

To je rezultovalo smenom Dragana Stojkovića Piksija, koga je na klupi "orlova" nasledio Veljko Paunović. Čitava nacija pozdravila je potez Fudbalskog saveza Srbije, pokazujući da veruje čoveku koji je doneo titulu svetskog prvaka na Novom Zelandu.

Završen "grejs period"

Paunović je na samom početku mandata dobio "vruć krompir". Debitovao je protiv strašne Engleske i izgubio sa samo 2:0, zatim je pobedio Letoniju (2:1), izgubio od Španije (3:0) i savladao Saudijsku Arabiju posle preokreta (2:1). Ta poslednja utakmica, odigrana u martu, označila je poslednje trenutke Paunovićevog "grejs perioda". Uprkos tome što, možda, ne bi trebalo da bude tako.

Kako se reprezentacija nije kvalifikovala na Mundijal, namenjena joj je uloga sparing partnera ekipama koje su izborile plasman na Svetsko prvenstvo. Izbor je pao na Zelenortska Ostrva i Meksiko.

Većinski (ne)odziv reprezentativaca

Tu dolazimo do teme koja je za neke iznenađujuća, za neke očekivana, za neke nedopustiva, a za neke potpuno razumljiva. U pitanju je (ne)odziv reprezentativaca.

Naime, Paunovićevom pozivu nije se odazvala većina standardnih prvotimaca. Dovoljno je reći da su od redovnih reprezentativaca stigli samo Strahinja Pavlović, Andrija Živković i Aleksandar Stanković.

Ostali su se našli na velikom udaru javnosti, naročito posle konferencije Veljka Paunovića pred duel sa Zelenortskim Ostrvima, kada je, svesno ili nesvesno, pokazao da mu nije baš pravo što je odziv bio takav.

Mnogi komentari, od laika i povremenih pratilaca reprezentacije do stručnih ljudi i njenih najvernijih simpatizera, nosili su notu osude. Čak je i Stanislav Karasi, predsednik Stručnog odbora FSS, potez fudbalera okarakterisao kao nedopustiv i poručio selektoru da ih više ne zove.

Da li su osude opravdane?

Sam Paunović istakao je da postoje igrači koji su imali opravdane razloge za nedolazak, kao i da ima onih koji su, kako je rekao, "morali da budu tu". Ipak, utisak je da je u ovakvoj situaciji svako odsustvo, u najmanju ruku, daleko od razloga za ozbiljnu osudu.

Sezona profesionalnog fudbalera izuzetno je zahtevna i iscrpljujuća. Oni sa važnom ulogom u klubovima neretko odigraju više od 50 utakmica tokom godine, dok oni sa manjom minutažom taj nedostatak nadoknađuju kroz trening mečeve i nastupe za rezervne timove. Tu su i svakodnevni treninzi, medijske obaveze, putovanja i karantini.

Fudbaleri na najvišem nivou veoma retko imaju duži period (tri, četiri vezana slobodna dana) bez obaveza koji mogu da provedu sa porodicom i prijateljima. To nije žalopojka nad njihovim životom niti pokušaj da se izazove sažaljenje. Oni su za to vrlo dobro plaćeni i upoznati su sa realnošću profesionalnog sporta. 

Zbog toga je sasvim logično da će igrači, u trenutku kada reprezentacija nema konkretan takmičarski cilj niti predstojeće veliko prvenstvo, pokušati da iskoriste taj kratak predah kako bi napunili baterije za narednu sezonu.

Naravno, situacija bi bila potpuno drugačija da je izboren plasman na Svetsko prvenstvo. Tada razumevanja za izostanke gotovo sigurno ne bi bilo, ali verovatno ne bi bilo ni samih izostanaka.

Liga nacija i "priprema za pripreme"

Glavni argument onih koji kritikuju reprezentativce jeste predstojeća Liga nacija. I zaista, ona nije bezvezna, pogotovo za Srbiju, jer u određenim okolnostima može da otvori vrata Evropskog prvenstva.

Međutim, treba se vratiti samo nekoliko godina unazad i setiti se kako je i zbog čega nastala. Ranije su tokom godine postojali reprezentativni prozori koji su služili za prijateljske utakmice. One nisu imale apsolutno nikakav takmičarski značaj, što ih je samo po sebi činilo nevažnim. Liga nacija je nastala upravo zbog toga kako bi ti dueli dobili određeni takmičarski duh i važnost. Zato deluje pomalo neobično kada se odjednom stvara narativ da su upravo ove junske prijateljske utakmice priprema za Ligu nacija. 

Zapravo, Liga nacija, uslovno rečeno, treba da predstavlja određenu pripremu za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. Ovakvim narativom, koji je popularan u većem delu javnosti, ispada da reprezentacija u junu treba da se "priprema" (prijateljskim utakmicama) za "pripreme" (Ligu nacija). Kao u čuvenoj replici iz "Vratiće se rode": "Momci su spremni za pripreme" - "Kako spremni? Ako su spremni koji će nam ku*ac pripreme??" 

Situacija u kojoj se Veljko Paunović nalazi sigurno nije idealna. Ima vrlo malo vremena za rad sa ekipom, gotovo nikada je nema na okupu i sada se suočio sa velikim neodzivom. Sigurno bi voleo da radi sa svim raspoloživim snagama, ali to je trenutno jednostavno nemoguće. I tu nema ničeg ličnog. Ako već nastojimo da imamo razumevanja za one koji nisu došli, onda zaslužuju pohvale i oni koji jesu.

Međutim, nisu sve okolnosti iste. Nije isto odbiti poziv za Svetsko prvenstvo, kvalifikacije ili utakmicu koja odlučuje o plasmanu na veliko takmičenje i propustiti prijateljski meč na kraju iscrpljujuće sezone u kojoj reprezentacija nema neposredan takmičarski cilj.

Zato je možda važnije od osude pokušati razumeti kontekst. Jer razlika između nezainteresovanosti za dres Srbije i potrebe profesionalnog sportiste da nekoliko dana odmori od fudbala često je mnogo veća nego što se na prvi pogled čini.