Finale Lige šampiona nameće važno pitanje - može li fudbal da se igra bez centarfora?

Utakmica možda nije bila prepuna šansi i lepote. Više je bilo taktičke discipline i igre nerava. Arsenal je, s obzirom na to da je došao do ranog vođstva, potpuno prepustio posed protivniku i čekao svoju šansu iz kontri. PSŽ se dugo mučio da probije bedem ekipe Mikela Artete, što je uspeo u 65. minutu i to sa bele tačke. Utisak je da bi mnogo lakše uspeo u toj nameri da je imao klasičnog napadača.

Još pre početka utakmice, kada su obelodanjeni sastavi, gledaoci su mogli da primete da ni londonski ni pariški tim u startnoj postavi nema "devetku". Na vizuelnom prikazu su u samom špicu bili Kaj Haverc i Osman Dembele, ali daleko od toga da su pomenuti fudbaleri pravi centarforovi.

Nemac je bliži tome od Francuza, koji je definitivno opasniji kada igra po boku. U pitanju su, naravno, fenomenalni igrači sa odličnim osećajem za gol. Ipak, nisu oni robusni napadači na kakve smo navikli od kada fudbal postoji. Možda je i to jedan od razloga što su mnogi bili nezadovoljni posle finala. 

Mnoge borbe za evropski tron su odlučivale upravo "devetke". Igrači poput Dijega Milita, Marija Gomeza, Didije Drogbe, Karima Benzeme... U finalu koje je za nama, pravi špicevi su ušli tek u 66. (Viktor Đokereš), odnosno u 96. minutu (Gonsalo Ramoš).

PSŽ je imao sreće kod izjednačujućeg gola, da Hviča Kvarachelija prevari Kristijana Moskeru i iznudi jedanaesterac. Hipotetički, vrlo je lako moglo da ne bude tako. U tom slučaju, utisak je da bi Arsenal mogao još dugo da se brani ostavivši svoju mrežu netaknutom.

To dalje povlači razmišljanje o ulozi centarfora i samo nameće zaključak da bi Parižani imali mnogo veće šanse da postignu pogodak uz prisustvo jednog rasnog napadača. Prosto, kada se ekipa spusti u niski blok i ne ostavlja nikakve prostore i rupe, logično rešenje je slati loptu na stranu i pokušavati centaršutevima. PSŽ jeste slao upotrebljive lopte sa boka, ali prosto nije imao igrača koji u skok igri može da se nadmeće sa štoperima kakvi su Gabrijel i Saliba.

Sve ovo, a pravljeno je bez ikakve namere ili deluzivne ideje da se osporava bilo ko od trenera finalista Lige šampiona, navodi na jedno pitanje - da li centarforska pozicija polako izumire? Utisak je da je odgovor potvrdan, ali da istovremeno ne treba da bude tako.