Piksi, pusti Kokezu i Vučića, bavi se fudbalom i terenom!

Dosta tih karakteristika je pokazao kroz godine bavljenja trenerskim poslom. Imao je uspone i padove, od anonimusa pravio igrače, i postao samuraj zemlje izlazećeg Sunca. Nije se ostvarila Vengerova želja da Piksi igra za njega u Arsenalu niti posle da mu bude pomoćnik, Piksi je kao uvek birao svoj put, kao onomad u Zvezdi, kada je rešio da bude menadžer-predsednik, hteo je mnogo, započeo je mnogo, osvojio dve titule i igrao Evropu, ali posle tog mandata su ostali repovi.

Više i od Evrope pamte se Bronovicki, Šišić, transferi Stojkovića, Salasa, Edgara, Gaja i njihovi ugovori, loše menadžerske provizije, navijači koji su mu okrenuli leđa, kao i bukvalno nestanak preko noći iz Zvezde. Zasigurno loš način da se raziđu Zvezda i njena peta zvezda!

Stojković je odlučio da se vrati onome što zna da bude na terenu. Otišao je u Japan, pa u Kinu, i napravio rezultat. Pokazao izuzetan trenerski talenat, veći nego kao rukovodilac. I nije ni čudo da je uskoro postao jedan od najplaćenijih trenera Kine, da je „samuraj“ postao „kineski car“.

Mnogi su se često pitali zašto Piksija nema u Zvezdi i Srbiji, retko je i privatno dolazio, govorkalo se o sukobu sa navijačima Zvezde, koji se zaista dogodio i koji sigurno Piksi na svojoj Marakani nije zaslužio, kao i to da pojedini transferi iz vremena njegovog predsednikovanja Zvezdom su na „proveri“. Mada i raskidna klauzula njegovog ugovora sa Kinezima je bila otežavajući faktor za tadašnjeg predsednika FSS Kokezu da ga dovede za selektora.

Kao i uvek kada njegovi nesposobni saradnici naprave grešku ili ne privedu posao kraju, uskače Vučić i obećava Piksiju da je sve u Srbiji za njega OK, i da će plata u savezu (spekuliše se i do 1.200.000 evra na godišnjem nivou) da bude pojačana sa dve godišnje isplate na ruke u iznosu od nekoliko stotina hiljada evra koje će obezbediti finansijski mogul SNS Kokeza. Da vas podsetimo, ovo se dešava samo par nedelja pre nego je Kokeza postao persona non grata. Tada počinju mnogi da se upinju kao ne znaju ko je izvesni Slaviša, te je Kokeza osramoćen u gazdinim medijima, prisiljen bio da podnese ostavku. Par dana posle ostavke konačno je i Piksi rekao DA. Na radost svakog navijača Srbije.

I opet je Stojković uradio ono što najbolje ume, lucidno je odigrao i odlično ispregovarao svoj ugovor, ali i bezobrazno je i hrabro poveo naš nacionalni tim do pobede protiv Iraca i Azerbejdžana i remija sa jakim Portugalom.

Međutim, Piksija to kao da ne zadovoljava, jer kvalifikacije još nisu ni na polovini a opet se ona želja za apsolutnom moći javlja, te na talasu uspeha na terenu kreće da obilazi redakcije mahom režimskih medija i da moli da se Kokeza (jer zna ko treba da mu isplati resto novca na ruke), Šurbatović i Pantelić ne diraju, kao da mu status quo u savezu i obećanje Vučića da će se pitati za sve, daju za pravo da bira predsednika i da se prolongira izbor za istog. Prolongiranja nema jer kako stvari stoje UEFA će nam u ovu najkorumpiraniju ligu u Evropi uvesti sankcije ili privremene mere, a to je, složiće se Piksi, nije dobro za naš fudbal.

Drugo, selektor treba da se bavi selekcijom a ne borbom sa drugim strujama i kandidatima u savezu za mesto predsednika. Piksi treba da zna da Vučić laže i kako je njemu obećao mesto predsednika isto je obećao i Rasimu i Terziću i svakom koga je pitao! Setite se kratke trke Ivana Todorova, Bože Maljkovića i Mitra Mrkele u borbi za Olimpijski komitet Srbije. On je svima rekao da se kandiduju, pa onda lobirao protiv njih. 18. 11. 2016. je rekao Maljković, ne i Mrkela, a Todorov je do tada bio jedini kandidat, par dana kasnije svi su se povukli iz igre i Maljković je izabran. Ozbiljna ludost i nepoštenje, a pre svega nepoštovanje uglednih sportskih imena.

Zato je Piksiju pametnije da se okrene terenu, skupljanju bodova i plasmanu na Svetsko prvenstvo, ako bog da. A za predsednikovanje ima vremena, u sledećem mandatu, a do tada srpskom fudbalu treba Eliot Nes, koji će da otera Kokezane i Kokezice, Karadžiće, „burazere“ sa juga, „BIA sinove“ i ostale koji kaljaju ime i čast našeg fudbala.

I na kraju, Piksi bi trebalo da se seti kako se u Zvezdi skoro preko noći sve srušilo od uzvika divljenja do zvižduka, on poznaje javno mnjenje, osluškuje ga i stalo mu je šta ljudi misle o njemu, zato mu treba jasno ukazati da mu javnost nikada neće oprostiti aboliciju za one koji su sa Kokezom doveli srpski fudbal u živo blato, nema oprosta ni za Šurbatovića, ni za Pantelića, ni za Bjekovića, za nikog ko je učestvovao u skrnjavljenu imena saopštenjima Vidića i Matića koji su se usprotivili Kokezinoj mafijaškoj hobotnici u savezu.

I, legendo, nema potrebe da tvoji emisari posećuju kandidate i da im govore da treba da odustanu od kandidature jer se ti pitaš za sve. Ne, nije lepo, nije demokratski a i veruj, nećeš se za sve pitati, jer fudbal i Srbija su veći od svakog od nas, a u Srbiji se za sve, još uvek, nadamo se ne zadugo, samo ON pita!