Vuletić o Partizanu: Kumovske svađe, pravi šefovi huligana i uticaj politike

Ključni sukob, kaže Vuletić za Krik, vodio se između bivšeg čelnika kluba Žarka Zečevića koji je posredstvom svojih ljudi držao kontrolu u Partizanu i Novaka Nedića, mladog saradnika Aleksandra Vučića, koji je želeo da preuzme moć u klubu. „Mislim da su i jedna i druga struja imale podršku od vrha. Hteli su da naprave razdor u Partizanu.“

U ovaj okršaj Nedić je uveo huligansku grupu „Janjičari“, poznatu po nedavno uhapšenom Veljku Belivuku, sa kojom je preuzeo najznačajniju, južnu trbinu na stadionu Partizana u Humskoj. Istovremeno je policija, kako Vuletić objašnjava, po nalogu državne sekretarke u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijane Hrkalović čestim pretresima vršila pritisak na rukovodstvo kluba koje se suprostavljalo Nediću. Nedić je pokušao i Vuletića da vrbuje, ali je on to, kako kaže, odbio. „Rekao mi je: ’Ako nisi sa mnom, protiv mene si’.“

Vuletić objašnjava i da je direktnu kontrolu nad navijačima imao Nenad Vučković Vučko, žandarm blizak Nediću i Hrkalovićevoj, kojeg Vuletić opisuje kao njihovog pravog vođu. „On je njih koordinirao. Nisu smeli ništa bez njega.“Za Belivuka kaže da u to vreme nije bio mnogo uticajan u ovoj grupi i da je od njega značajniji bio i Aleksandar Vidojević, poznatiji kao Aca Rošavi, čiju ulogu sada tabloidi pokušavaju da umanje. Vidojević se druži sa predsednikovim sinom, kako je KRIK ranije objavljivao. „Rošavi je bio ispred Belivuka tada. Mada se povukao sa tribine, Rošavi se ni danas nije povukao iz uticaja.” 
Vuletić kaže da Nedić nije uspeo da pobedi u ovom sukobu iako je na svojoj strani imao i navijače i policiju. Partizan, ipak, danas vodi čovek koji takođe uživa poverenje predsednika Srbije – Milorad Vučelić. 

Sukobi su napravili štetu Partizanu, ističe Vuletić, dok je država u isto vreme podržavala fudbalski klub Crvena zvezda...
Osim što je svoju moć zasnivao na poziciji u Vučićevoj vladi, Nedićev uticaj se video i na stadionu. Prevlast na južnoj tribini preuzima nova grupa navijača koji su ranije navijali za druge klubove i sebi daje ime „Janjičari“ – koju je, prema Vuletiću, predvodio Nenad Vučković zvani Vučko. On je tada bio u specijalnoj brigadi Vojske Srbije, a kasnije je prešao u policiju.

- Novak je bio povezan sa Vučkom i pre nego što je došao na tribinu. Te večeri, 2015. godine, kad je predsednik Partizana podneo ostavku, Vučko je bio na tom sastanku, kao predstavnik navijača.

Iako je predvodio nasilnu navijačku grupu koja je bila povezana sa crnogorskim kavačkim klanom, Vuletić opisuje Vučka kao čoveka koji se veoma pristojno ponašao.

- Dva puta smo se sreli, on je vrlo kulturan, uljudan, manire ima...
Domišljatim pravničkim rešenjima uspeli su da dvojicu navijača koji nisu bili sa južne tribine ubace u skupštinu i obezbeđen je kvorum, a za predsednika je izabran Milorad Vučelić – nekada jedan od ključnih ljudi režima Slobodana Miloševića koji se dobro snašao i pod Vučićevom vlašću. Vučelić se sam nametnuo iako je plan bio drugačiji.

- Imali smo predlog da kandidat za predsednika bude drugi član privremene uprave Mile Jovičić, a ne Vučelić. Vučelić dolazi na sastanak u avgustu i saopštava: ’Mile, ja sam razgovarao sa predsednikom. Rekao je da mogu da budem samo ja i niko drugi’. Njemu Mile odgovara: ’Milorade, zašto? Što ja sad smetam njemu? Mogu li negde da ga vidim da porazgovaramo o tome’. A on mu kaže: "Pa ako ga nađeš, ti razgovaraj"...

Dva meseca posle izbora, u decembru 2016, dešava se prvi od desetak upada policije u klub, objašnjava Vuletić. Kaže da je tada prvi put čuo za bivšu državnu sekretarku u MUP-u Dijanu Hrkalović – policajci su mu rekli da se pretres vrši po njenom nalogu. Policija je, kaže, dolazila uvek nenajavljeno.
- Tada sam znao da su Vučko i Hrkalović bili u emotivnoj vezi. Znao sam da neće ništa naći jer je sve bilo čisto, za to sam se ja pobrinuo. Gledali su transfere, gledali su sazivanje svih skupština, ostavke...

On objašnjava koliko je ko imao uticaja u ovoj navijačko-kriminalnoj grupi. Žandarm Vučković je bio glavni, a Belivuk koji je nedavno uhapšen, nije bio u vrhu.
- Kakav crni Belivuk u smislu komandne odgovornosti. To je bila Vučkova grupa. Iznad Mutavog je bio Vučko, on je njih koordinirao. Nisu smeli ništa bez njega.

Vuletić tvrdi da je iznad Belivuka u prvo vreme bio i Aleksandar Vidojević zvani Aca Rošavi. Rošavi je bio navijač „Alcatraza“ i „Janjičari“ su ga praktično preuzeli sa sve tribinom. On je danas u javnosti poznat po svom prijateljstvu sa sinom predsednika Aleksandra Vučića.
- Belivuk je bio četvrto sviralo. Rošavi je bio ispred njega tada. U nomenklaturi toj, u poretku. Belivuk je bio četvrti tu tek. Druga je stvar što je jak ovako, što je nasilnik. Rošavi je bio dosta važan i on se izjednačio sa Belivukom. Nakon ubistva Saleta njih dvojica su potpuno ravnopravni u tome. Dele tu zaostavštinu. Da bismo mi u poslednje dve godine videli da postoji samo jedan čovek. To je bio Belivuk...

U vezi sa pretresom i hapšenjem navijača do danas se, sem Vuletića, nije izjasnio niko iz uprave Partizana.

- Partizan ćuti. Brani se Partizan ćutanjem, kao da smo mi jataci i zločinci! Dođe mi iz sopstvene kože da iskočim! I sad mi je muka što samo ja govorim, onda ispada da sam ja jatak! Ja sad kao relativizujem stvari i u stvari govorim zato što, eto, nešto krijem – pa zato govorim!

Vuletić navodi i da njegova ostavka nema nikakve veze sa ovim što se dogodilo u Partizanu i da je reč o nezgodnom poklapanju. Otišao je, kaže, jer je uprava imala nameru da ga smeni...