REČ UREDNIKA Fudbal je u Srbiji puk'o!

Od toga, naravno, nema ništa. Niti će uskoro Nacionalni stadion, niti će Srbija u bliskoj budućnosti pobediti Panamu ili Dominikanu, niti će Vučić dobiti spomenik ispred objekta vrednog stotine miliona evra, niti će narod da kleči Vučiću. Ostaje nam da gledamo svetski fudbal na televiziji i da slušamo Slavišu Kokezu kako je ovde sve bajno i sjajno, kako nam fudbal cveta, kao što nam cveta sve u državi.

Pošto je odavno sve u Srbiji razrušeno, odvaljeno, urušeno, propalo... zašto ne bi prop'o i sport? Pogotovu fudbal, koji je odavno, od Subotice do Vranja jednak stanju u državi. Kakva zemlja, takav i fudbal, kažu, oduvek bilo.

Pamtim 2006. kada je Marko Pantelić, tada reprezentativac, a sada pion Kokeze, posle zvižduka na "Hej, Sloveni" sa zapadne tribine "Marakane", izjavio:

- Jedva čekam da postanemo Srbija, promenimo himnu, dres, grb i uz zvuke "Bože, pravde", na krilima navijača igramo pravi fudbal i pobeđujemo.

Naravno, i igrači su krivi što Srbije nema na svetskoj fudbalskoj mapi, ni tada, a posebno ne sada. Država je promenila ime, himna više nije "Hej, Sloveni", fudbaleri umesto plavih igraju u crvenim dresovima, sa novim grbom, pod novom zastavom, a Marko Pantelić je sa saigračima nastavio da nervira naciju, jer osim par pobeda na prstima jedne ruke od tada do danas, uglavnom se posle raspada SFRJ, za naš fudbal vežu afere, kontroverze, mafijaši, proneveren novac, lažni menadžeri, političari koji u tome vide ćar...

Posle igrača dolaze promašeni selektori koje postavlja predsednik FSS, a ono što je karakteristično u poslednjih devet godina jeste da Srbiju vode oni koji pohvale Vučića! Kao nagrada za javno idolopoklonstvo predsedniku Srbije stigne mesto selektora. Kokeza sprovede, Krstajić, recimo, sedne na klupu A selekcije, i, razumljivo, doživi rezultatski debakl, Milovanović, glavni za SNS u Lučanima, dobije mladu reprezentaciju i, doživi, podrazumeva se, krah.

I tako u nedogled. Nema države - nema fudbala. Nema predsednika Fudbalskog saveza, nema selektora, nema igrača, nema ministara, nema premijera... postoji samo jedna institucija - predsednika države.

A onda se pitamo zašto Srbija ne može da pobedi neku tamo Dominikansku Republiku, ili da šutne na gol Paname?!

Uživajte!