POKLANJAJU BODOVE A šta ako ne odemo na EURO?

Prošle su oktobarske utakmice i može se podvući crta. Napravljeni su pomaci, selektor Ljubiša Tumbaković je na putu da pronađe igru dostojnu kvaliteta igrača i da napravi čak i rezultat. Ali, da demistifikujemo prvo igranje na EURO 2021. Od 55 evropskih nacionalnih saveza na EURO igra drugi put 24 selekcija, znači skoro polovina. Srbija je 16. po snazi selekcija u Evropi a i po FIFA rang listi, po vrednosti igrača čak 11. Kvalifikacije je odigrala slabo, sada se vadimo u baražu Lige nacija i svi se nadamo da ćemo uspeti u tome. 

Bila bi bruka da drugi put uzastopno ne možemo da uđemo u 24 selekcije koje su podeljene u šest grupa po četiri ekipe. Reći će mnogi, nismo bili na EURO 20 godina, a imali smo asove možda i veće nego danas. Da, mnogo smo razočaranja imali, ali do 2012. je igralo samo 16 selekcija, osam manje. Onih kvalifikacija za EURO 2016. ne bismo ni da se sećamo, jer smo pali na igračkom a i na politilčkom planu jer su nam usred Beograda Albanci spuštali dron. Zato je valjda Tomislav Karadžić i otišao sa mesta predsednika.

Dosta je bilo bacanja prašine u oči, Srbiji je po svemu mesto na EURO, ali nije prošla kroz kvalifikacije jer je reprezentacija odavno postao poligon za "svašta i ništa". I najviše za politiku i političare koji ne vade glavu iz sporta i fudbala jer imaju od toga debelu finansijsku korist. U sportu nije ništa lako, pogotovo ako ga kao predsednik Slaviša Kokeza voliš, igraš, a ne znaš u njegovoj biti. I nije on problem, već oni koji su mu omogućili da vodi srpski fudbal kako ga vodi, a verujemo da daje sve od sebe i sigurno od njega ne zarađuje, kao ni prethodnik Tomislav Karadžić.

Međutim, reprezentacija Srbije može i mora da se izdigne iz slike aktuelne ozlojeđene Srbije jer igrači koji nose grb ne igraju u domovini već u svetu gde postoji neki red i vrednuju se neke druge stvari. Svima njima reprezentacija Srbije omogućila je i omogućava bolju cenu i veću platu i na kraju bolju budućnost, pa je zato bolje da se posvete samo fudbalu. Igri, veštini, nadmetanju, da ne bude važna vest da je "Kokeza dočekao igrače posle pobede nad Norveškom", već da vest budu oni. Pa, normalno je da predsednik Saveza uđe i čestita igračima. I na pobedi i da ih uteši u porazu. Nismo videli vest da je tešio igrače posle poraza od Mađarske već su pravljene rubrike "ovo nije važno, namerno ispadamo u C diviziju". Da te Bog sačuva...

Selektor Ljubiša Tumbaković je održao čas iz taktike Norvežanima, ali je onda, valjda će i objasniti nekom prilikom, počeo sa tumbanjem sastava protiv Mađara i Turske kao da je reč o seoskim igrama u Barajevu a ne Ligi nacija. Probao je nešto i neke, rekao i sam da će napraviti rezove, ali je i sam nešto čudno kombinovao. Neshvatljiv je njegov potez protiv Turaka kada je štopera Mitrovića menjao vezistom Nemanjom Gudeljom a ne štoperom Marašem i primio posle minut drugi gol. Ako je i hteo nešto da tumba dosta je bilo u ove dve utakmice. Škotska je mnogo kompaktnija selekcija od Norveške, tvrđa, ratobornija, iskusnija i možda joj i odgovara da gostuje.

- Osnovni cilj je bio da napravimo pomak i da potvrdimo vrednosti iz utakmice sa Norveškom. Naš najvažniji cilj je vezan za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo i ovo posle Osla je sve u pravcu priprema za ono što nas čeka u novembru. Razmišljamo o utakmici sa Škotskom još od momenta kada smo saznali da ćemo igrati protiv njih. Ali, tek sada kada smo završili i ova dva meča počećemo ozbiljne pripreme, skauting rivala i sve ćemo učiniti da ostvarimo cilj. Jesu važne i utakmice Lige nacija posle toga, ali ovo što sledi 12. novembra je mnogo važnije - tvrdi Tumbaković.

Ima još dobrih stvari, a prva je Sergej Milinković Savić. Bio je "X" faktor u oba meča koja je igrao, rešio je sa dva gola pobedu protiv Norveške, postigao je gol i nad njim je napravljen penal u Istanbulu. Igra isto kao u Laciju, Tumbaković mu je našao pravu igru. Filip Đuričić je preležao sve bolesti i sada je onaj Fića kome su sva vrata velikog fudbala otvorena. Dvojica Nemanja, Maksimović i Gudelj su idealan par, Luka Milivojević i Nemanja Matić su dobili naslednike. Mihailo Ristić je postao pravi frnacuski đak, od pleja je stigao do levog bočnog a moćnog. I Darko Lazović igra ozbiljno dobro iako je tek izašao iz povrede. Skockao je Tumba i defanzivu, ali nije našao alternativu, pa čim izmakne jedan stub sve se sruši.

Mane, pre svega karakterne su ostale, Srbija je to.

Elem, Tumbaković će i meč sa Škotskom dobro pripremiti, iskusan je, ali nikad više, bar dok je selektor, ne sme da deli mečeve na bitne i manje bitne. Srbija igra šest-sedam utakmica godišnje i svi su najbitniji. Jer je to reprezentacija.

Da, nadamo se da će Srbija pobediti Škotsku u Beogradu a zatim igrati u Grupi D na EURO protiv Engleske, Hrvatske i Češke.