Bez duhova prošlosti, "orlovi" mogu i visoko da lete

Konačno Srbija. Konačno smo dočekali reprezentaciju Srbije da bude ona prava ekipa, da igra punim srcem za dres koji nosi, da bude odgovorna i da se ne plaši duhova prošlosti, niti crnih slutnji sadašnjosti, odnosno svih "dela" koje čini srpskom fudbalu vrhuška Saveza. Pobedili su "orlovi" Norvežane, pobedili su i "sebe", pokazali su da kad pokažu srce mogu i visoko da polete, ne moraju da budu skup zvezda koji u klubovima daju sve a u selekciji malo toga.

- Zaslužili smo pobedu, mogli smo i ranije da zatvorimo utakmicu. Imali smo veliku želju i volju, za nas nije bilo izgubljene lopte, ostavili smo srce na terenu, dali svoj maksimum i zaslužili pobedu - ne ostavlja dilemu Aleksandar Mitrović - Borili smo se za svaku loptu, svi smo bili kao jedan, mi na terenu, igrači na klupi i tribini, svi smo živeli za pobedu. Gurali smo sebe do maksumuma, a presudila je naša želja za pobedom i Sergejeva magija kod drugog gola.

Bravo za srpske igrače, aplauz i za selektora Ljubišu Tumbakovića koji je pobegao od nekih svoji predostrožnosti i rešio da bude u nokaut mnedču - nokauter. Umesto garda, napao je Lagerbeka presingom, sve što je isplanirao, i kako da napadne i kako da se odbrani išlo mu je od ruke zahvaljujući neizmernom davanju svakog igrača koga je poslao na teren. Fantastično su ceo meč odigrali "nevidljivi" džinovi Nemanja Gudelj i imenjak mu Maksimović, potpuno su rasturili igru domaćina, a oduzetim loptama gurali napade Srbije. Uz to su mudro zatvorili prostor između linija stavljajući u sendvič Halanda i Serlota sa trojicom štopera. Milenković, Stefan Mitrović i kapiten Kolarov odigrali su za 9,5, jedna nedovoljno energična intervencija koštala je gola Normana i produžetaka.

Tumbaković je rizikovao sa Mihailom Ristićem, ali vezista Monpeljea je igrač francuske Lige 1. Rile je izriljao tu levu stranu, a bio je defanzivno više orijentisan nego strašni Darko Lazović. Maestralno je koristio slabu formu Alesamija, nebrojeno je puta prošao, asistirao je za gol, namestio joiš nekoliko šansi. Tadić i Đuričić, kao i Mitrović unosili su toliko nervoze u odbranu Norvežana da su ovi često i nasumično izbacivali loptu u aut. Ali, Mitrogol se ispromašivao kao retko kad. Srećom, jedan akrobatski potez bio je vredan gola Sergeja Milinković-Savića. Tumbaković je i tu iznenadio Lagerbeka jer je Sergeju dao ulogu džokera da bi on postao pravi superheroj. Takve poteze, golove može da postigne samo vrhunski fudbaler, kakav Sergej i postaje.

Ali... Reprezentacija Srbije nikad ne sme više da se išunja iz zemlje na bilo koji meč kao u Oslo. Bez reči, bez pozdrava, bez nadanja kao da ide u beznađe a ne u meč godine. Igraći i treneri ne smeju da budu marionete režima, nijednog, a najmanje ovog SNS koji se u svom neznanju i nesposobnosti ponaša kao da sem njim ništa ne postoji i ništa nije važno. Moraju da budu iznad toga, da budu reprezentacija svih građana Srbije, jer će samo tako imati podršku cele zemlje. I neka predsednik FSS Slaviša Kokeza ne pokušava da ovu pobedu predstavlja kao uspeh svoje vlasti jer ona nema veze sa njim. Za njega i "ekipu" najbolje bi bilo da da sada podnese ostavku jer će manje boleti.

"OIrlovi" i Tumba ne moraju da obećavaju kule i gradove kao vlast, dovoljno je da za njih govore njihove igre. Kao ova u Norveškoj. Ali, ne smeju da dozvole da ih ovi s vrha udaljavaju od naroda, da se ne zna ni kad su otišli, ni ko je otišao, ni da li su stigli, trenirali. Neka bude ovo za nauk.

Pola posla je obavljeno. Škoti dolaze u Beograd 12. novembra na stadion "Rajko Mitić". Ako "orlovi" ponovo budu ekipa kao u Oslu, odlazak na EURO je još bliži. Ali, moraju da budu ponovo "orlovi", čistog srca i čiste savesti da su dali sve od sebe. Takve će ih narod uvek podržavati.