Nacionalni stadion kao paravan Vučićevog lažnog publiciteta

Tiho i bez fanfara još jedna velika izmišljotina aktuelne vlasti polako će otići u arhivu "vesti lažnog publiciteta", sve do momenta kad će Vučić uz trubače i bubnjeve ponovo pokrenuti medijsku kampanju Nacionalnog stadiona kao potvrde "snažne države, najbržeg rasta BDP u svetu i okolini…". Mega projekat vredan više milijardi evra na 326 hektara u opštini Surčin, koji je u aprilu 2019. ekskluzivno predstavio javnosti Siniša Mali možda će jednog dana videti svetlost dana, dobiti Tržne centre, Lidl, Ikeu, ali teško i Nacionalni stadion od 60.000 mesta koji je trebalo da košta preko 350 miliona evra.

A, samo po jednom detalju se znalo da je aktuelna vlast od starta lagala bar kad je početak izgradnje u pitanju – Aleksandar Vučić, Siniša Mali, Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, kao ni predsednik FS Srbije Slaviša Kokeza nijednom se nisu pojavili na lokaciji gde bi trebalo da se gradi. Znate li bilo šta što je u Srbiji trebalo da se gradi, a da ga prvo Vučić nije ovekovečio okom kamere?

Mi smo sportska nacija, volimo sve sportove, a naročito fudbal, kakav god on bio. Voli ga i predsednik Vučić, pogotovo jedan od klubova sa Topčiderskog brda. U situaciji retro fudbalske infrastrukture gde su stadioni vodećih klubova iz najvećih gradova Crvene zvezde, Partizana, Vojvodine, Radničkog iz Niša, Spartaka stari 50 i više godina, Vučić je kad god bi bio pod pritiskom neke afere izlazio sa pričom o Nacionalnom stadionu i finansijskoj pomoći "velikima" za rekonstrukcije stadiona.

- Izgradićemo Nacionalni stadion do 2018 - najavio je Vučić 2015, da bi uvidevši kako je to baš "obećanje ljudom radovanje", javljeno iz njegovog kabineta da je greška i da će "radovi početi 2018, a biće završen 2020.". Predsednik Srbije je zatim u aprilu 2018, valjda ga je neko podsetio na obećanja, rekao da će "Nacionalni stadion biti među najlepšima u Evropi". U julu 2018, predsednik Opštine Surčin se slikao, a Vučić najavio početak izgradnje Nacionalnog stadiona. A, papirologija, projekat, tenderi? Mora da bude sve po propisu, rekoše iz vlasti pa je Ministar finansija Siniša Mali krajem aprila 2019. godine javnosti predstavio mega projekat na 325 hektara zemljišta u Surčinu gde će na 35 hektara biti izgrađen Nacionalni stadion. Ubacio je i maketu stadiona (kopija Nacionalnog stasdiona u Bukureštu) i najavio da će biti završen do kraja 2022. Bar je rok za izgradnju bio realan kad su srpski uslovi u pitanju.

Zatim je u junu 2019, Vlada formirala i Radnu grupu za praćenje realizacije projekta "Izgradnja nacionalnog fudbalskog stadiona, sa pratećim sadržajima". Za predsednika je imenovan ministar sporta Vanja Udovičić, a za njegovog zamenika ministar finansija Siniša Mali. Nijedno od ova dva ministarstva već mesecima ne dostavlja informacije o tome da li je ulaganje od 250 miliona evra, što je svota za koju je Srbija trebalo da se zaduži za gradnju nacionalnog stadiona, opravdano.

Predsednika FS Srbije Slavišu Kokezu namerno smo ostavili pri kraju teksta jer je on uglavnom ponavljao šefove reči oko Nacionalnog stadiona, ne slušajući mnogo fudbalske ljude koji su od starta smatrali da ako već država ima novca za tu vrstu ulaganja, u ovim okolnostima treba uložiti novac umesto u Nacionalni stadion u ozbiljne rekonstrukcije stadiona "Rajko Mitić", "Partizana", "Čair", "Karađorđe", objekte u Subotici, Kruševcu… Vučić je odmah i to obećao, novih 200 miliona evra investicije u devet stadiona (Subotica, Leskovac, Zaječar, Kraljevo, Loznica, Vranje, Novi Pazar, Kruševac, Sremska Mitrovica), čak je preko Opština i počelo nešto da se radi kao u Loznici… 

- Ne znam šta će Beogradu nacionalni stadion. Ako već hoćemo da ga gradimo, on treba da bude manjeg kapaciteta kako bi stalno bio popunjen. I da bude u Šumadiji, recimo u Kragujevcu ili Valjevu. Ipak su navijači Zvezde i Partizana više okrenuti klubovima, a ne državnom timu. Zato treba nacionalni stadion graditi u unutrašnjosti Srbije, da se osete energija i strast Šumadije. Reprezentaciji Srbije su potrebni hrvatski patriotizam i bosanski šmek da bi srpski inat došao do izražaja - rekao je Boško Đurovski, bivši as i trener Crvene zvezde.

U jeku grandioznih predizbornih obećanja, desio se covid 19 i postao aktuelnoj vlasti savršen alibi za sve pa i za "Nacionale". Dok mnogi još čekaju 100 evra obećane pomoći, srušila se i kula od obećanja zvani "Nacionalni stadion". Ali, ne treba brinuti, ubrzo će vlast na sva zvona objasniti kako se nastavlja projekat i kako će u Surčinu niknuti najlepši stadion u Evropi. Pored mnogih najlepših kao što su "Vembli", "Krastovski", "Vandametropolitano"… Poverovaćemo, samo malo, da će Nacionalni stadion možda jednog dana i biti izgrađen samo ako se Vučić sa Udovičićem, Malim i Kokezom bude uslikao na njivi i ubacio prvu lopatu u temelj.

Na kraju, umesto zaključka koji je suvišan, jedna inforamcija samo poređenja radi: Nacionani stadion u Rumuniji, kapaciteta 56.000, je uz neke afere bio izgrađen za tri godine i koštao je 331 milion evra. 

NIŠTA OD FINALA LIGE ŠAMPIONA U BEOGRADU I DOMAĆINSTVA EURO

Veliki projekti šarenih bombona poput izgradnje Nacionalnog stadiona nikako nisu mogli da prođu bez šarenog papira za uvijanje, a u ovom slučaju to su obećanja da će izgradnjom Nacionalnog stadiona, Srbija aplicirati u UEFA za finale Lige šampiona ali i da će se sa Mađarskom, Rumunijom I Bugarskom kandidovati za organizaciju EURO 2028 i Mundijal 2030. godine!

Čak je zvanična kandidatura za suorganizaciju EURO 2028. i poslata u UEFA sa sve dokumentacijom u kojoj, kad je Srbija u pitanju, dominira novi Nacionalni stadion. Jedno su želje izrečene posle sastanaka predsednika četiri zemlje (novembar 2018), drugo realne mogućnosti. Srbija ne samo da nema fudbalsku već nema ni ostalu infrastrukturu. Zna se tačno u propisima UEFA i FIFA kakva je sve prateća infrastruktura potrebna (aerodromi, metro, hoteli sa pet zvezdica...) da bi se došlo da budete konkurentni za organizaciju Lige šampiona a pogotovo EURO ili Mundijala.

Šta će na ovaj potez Srbije reći Rumuni, Mađari i Bugari ostaje da se vidi.