Merc vraća u igru rešenje za proširenje EU, ali stručnjak upozorava: To ima ozbiljnu političku cenu!

Naime, nemački kancelar je poručio da je spreman da ostane pri svom predlogu o pridruženom članstvu Ukrajine i zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Ukazujući da su tu ideju drugi lideri EU dobro prihvatili, podsetio je da Unija već 13 godina nije primila nijednu novu članicu.

- A čitavom nizu zemalja u Evropi obećali smo pristupanje Evropskoj uniji - istakao je Merc.

Ocenio je da EU mora ili da povuče ta obećanja i da kaže da je nemoguće da bilo ko pristupi, što bi, kako je ocenio "bilo najgore rešenje za sve" ili da ide napred i ostvari neki, bilo kakav napredak, korak po korak.

- Možete to nazvati i drugačije, ali ako izgubimo kredibiletet gubimo više od toga. Gubimo te zemlje, a geopolitički gledano, to bi bila najgora stvar koja bi mogla da se dogodi nama Evropljanima - rekao je Merc.

Milovan Božinović smatra da Evropska unija već godinama ima problem zbog izostanka proširenja i da je bilo neophodno pronaći model kojim bi se taj proces pokrenuo.

- EU se već dugi niz godina ne proširuje i to pitanje je praktično bilo stavljeno u hibernaciju. U međuvremenu su se svetske okolnosti značajno promenile i Evropi je potrebno više saveznika, posebno u trenutku kada se Sjedinjene Američke Države sve više distanciraju od evropskih pitanja. Zbog toga se postavlja pitanje kako zemljama Zapadnog Balkana i istočne Evrope, koje prema kriterijumima iz Kopenhagena još nisu spremne za punopravno članstvo, omogućiti da se na neki način pridruže Evropskoj uniji ili da se kod njih barem stvori osećaj da se približavaju članstvu. U suprotnom, ostavlja se utisak da su zaboravljene, dok javnost u državama članicama nije naročito naklonjena novom proširenju - kaže Božinović za Direktno.rs.

On ocenjuje da je potrebno pronaći rešenje koje će istovremeno uzeti u obzir globalne okolnosti, političku situaciju u državama članicama, ali i u zemljama kandidatima.

- Treba pronaći model koji će omogućiti nastavak procesa proširenja, a da pritom ne izazove dodatno nezadovoljstvo u zapadnoj Evropi, ali ni razočaranje u istočnoj Evropi. Za sada nema jasnog odgovora na to pitanje. Ideja da sve zemlje budu primljene odjednom, pa da se naknadno usklađuju sa standardima, nije se pokazala uspešnom, što se vidi na primeru Bugarske i Rumunije, koje ni danas nisu dostigle nivo razvijenosti ostatka Evropske unije - ukazuje on.

Božinović ocenjuje da koncept postepenog približavanja članstvu, koji predlaže Merc, ima određenu logiku, ali upozorava da vidi i ozbiljan problem.

- Francusko-nemačka ideja o postepenom učlanjenju i otvaranju jasnije evropske perspektive ima smisla, jer bi trenutno potpuno članstvo bilo politički teško izvodljivo. Međutim, problem je što uslovi za približavanje sve više liče na političko svrstavanje i pripremu budućih članica za jedan širi geopolitički obračun sa Rusijom. Brže napredovanje ka članstvu uslovljava se političkim zahtevima koji nemaju neposredne veze sa kriterijumima za prijem u Evropsku uniju. Na taj način članstvo dobija dodatnu političku cenu, odnosno podrazumeva određenu mobilizaciju pod vođstvom Francuske i Nemačke - zaključuje Božinović.

Merc je, podsetimo, predlog u vidu non-pejpera uputio liderima Evropske unije 18. maja. Predlog podrazumeva ubrzanu integraciju i uvođenje prelaznih statusa za kandidate pred punopravno članstvo.

Za Zapadni Balkan i Moldaviju predlog predviđa status posmatrača u telima EU i privilegovan pristup jedinstvenom evropskom tržištu i institucijama i pre formalnog članstva, a za Ukrajinu status pridruženog člana koji bi joj omogućio učešće na sastancima EU i otvaranje pregovaračkih poglavlja, ali bez prava glasa.

Naslovna foto: Beta-AP