Ko se plaši srpskog jezika? Ustavne promene otvorile novu političku krizu u Crnoj Gori

Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije, poručio je da su ustavne promene najantisrpskiji dokument u istoriji Crne Gore.

- Ove "ustavne promene" su najantisrpskiji dokument u istoriji Crne Gore. Dokument u kojem nema srpskog jezika kao službenog, dokument u kojem nema trobojke kao narodne zastave, dokument u kojem nema dvojnog državljanstva, i dokument za koji nije glasao nijedan srpski poslanik 2007. godine - rekao je, između ostalog, Knežević u skupštini.

Predsednik Slobodne Crne Gore Vladislav Dajković za Direktno.rs poručuje da ovo nije samo napad na srpski jezik, već pokušaj prekrajanja identiteta naroda koji je stvarao državu Crnu Goru.

- Posebno je licemerno što se takve ideje danas promovišu od ljudi koji su na vlast došli upravo zahvaljujući glasovima građana koji govore srpskim jezikom i koji su 30. avgusta glasali za prekid diskriminacije, a ne za njen nastavak - ističe Dajković.

Ukazuje da je srpski jezik maternji jezik većine građana Crne Gore.

- Svako ko misli da ga može izbrisati iz Ustava ili potisnuti političkim odlukama, ne vodi računa ni o činjenicama ni o volji naroda.

Umesto da ispravljamo nepravde iz vremena DPS-a, pojedinci danas pokušavaju da ih legalizuju i prodube. To je neprihvatljivo i naglašavam da je posebno bolno što u svemu tome nažalost učestvuju i pojedini predstavnici srpskog naroda na čelu sa Andrijom Mandićem - naglašava Dajković.

Slobodna Crna Gora će se, kaže, svim demokratskim i političkim sredstvima suprotstaviti svakom pokušaju da se srpski jezik izbaci ili degradira.

- Naš cilj nije da bilo kome oduzimamo prava, već da srpski narod i srpski jezik konačno dobiju mesto koje im po istoriji, tradiciji i brojnosti pripada - poručuje Dajković.

S druge strane, politički konsultant Vladimir Dobrosavljević za Direktno.rs ukazuje da se promene Ustava Crne Gore pre svega odnose na pravosudne zakone i oblast centralne banke zbog obaveza koje proizlaze iz procesa otvaranja pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom.

- Identitetska pitanja, uključujući status srpskog jezika kao jezika u službenoj upotrebi, neće biti tema ovih ustavnih izmena. Sama izmena člana 13 Ustava, koji se odnosi na pitanje jezika, prilično je složena procedura jer zahteva dvotrećinsku većinu u parlamentu, a potom i potvrdu na referendumu. Međutim, postoji način da se ovo pitanje reši. Reč je o Evropskoj povelji o regionalnim ili manjinskim jezicima, koja reguliše status jezika svih zajednica u državama članicama EU, kao i u zemljama koje teže članstvu - navodi Dobrosavljević.

Pitanje srpskog jezika je, ističe, u suštini, već rešeno u praksi.

- Poslednji popis stanovništva pokazao je da je srpski jezik onaj kojim govori relativna većina građana Crne Gore. U tom smislu, njegov status ne može suštinski da bude ugrožen, jer je to jezik kojim govori najveći broj građana, uključujući i deo onih koji se nacionalno ne izjašnjavaju kao Srbi - napominje Dobrosavljević.

Kako kaže, baš zato ovo ne vidi kao problem.

- Srpski jezik je pobedio u realnom životu, a njegovo normativno uređenje može biti pitanje tehničke prirode i političkog dogovora. Uostalom, pristupanjem Crne Gore Evropskoj uniji primenjivaće se Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima, koja će faktički regulisati i status srpskog jezika, čak i bez promene Ustava - konstatuje on.

Predložene izmene predstavljaju deo reforme pravosuđa koju Crna Gora sprovodi u okviru pregovora sa Evropskom unijom, radi ispunjavanja završnih kriterijuma za Poglavlje 23 – Pravosuđe i temeljna prava.

Postupak izmene Ustava pokrenut je 7. jula, kada je Skupština podržala inicijativu za ustavne promene sa 74 glasa. Ustavni odbor je potom utvrdio nacrt amandmana i odlučio da tokom javne rasprave bude zatraženo mišljenje Venecijanske komisije, pre nego što se Skupština u septembru izjasni o konačnom tekstu ustavnih izmena.