Pravo iz zatvora u izbornu kampanju: Oni su nakon robije došli na ozbiljne državne funkcije!

No, ovo nije izolovan slučaj. Naprotiv. Brojni su primeri svetskih političara koji su nakon dugogodišnjih robija nastavili ili započeli političku karijeru više nego uspešno, pa su pojedini dolazili i na čelo države!

Možda najpoznatiji primer je Nelson Mandela, koji je bio revolucionar i prvi crni predsednik Južne Afrike (1994–1999). Gotovo pune tri decenije je proveo u zatvoru zbog antirasističkog aktivizma.

Naime, Mandela je 1962. godine osuđen na pet godina zatvora, a potom, 1964. godine na doživotnu robiju zbog podrivanja vlasti. Većinu kazne proveo je na zloglasnom ostrvu Roben.

Upravo to zatočeništvo stvorilo je od Mandele najveći simbol crnačkog otpora i borbe za jednakost. A na slobodu je pušten februara 1990. godine nakon masovnih protesta i međunarodnog pritiska.

Po izlasku iz zatvora, predvodio je Afrički nacionalni kongres u kampanji, vodio je pregovore koji su doveli do prvih demokratskih izbora u zemlji na kojima su učestvovali svi građani.

1994. izabran je za za predsednika Južne Afrike. U vreme njegovog mandata formirana je Komisija za istinu i pomirenje. Na čelu države bio je do 1999, nakon čega se povukao iz politike.

Luiz Inasio Lula da Silva, aktuelni predsednik Brazila, proveo je više od 580 dana u zatvoru, od aprila 2018. do novembra 2019. godine, nakon što je osuđen za korupciju. Na slobodu je pušten odlukom Vrhovnog suda, nakon čega su mu presude poništene.

To mu je omogućilo da se vrati na političku scenu, te je odmah ušao u ozbiljnu izbornu kampanju i po treći put pobedio na predsedničkim izborima. On je tada u prvom krugu glasanja bio na prvom mestu sa 48 odsto osvojenih glasova, čime se kvalifikovao za drugi krug sa Bolsonarom, koji je dobio 43 odsto glasova. Lula da Silva je izabran u drugom krugu sa 50,89 odsto glasova, što je, inače, najmanja prednost u istoriji brazilskih predsedničkih izbora.

Na toj funkciji je i danas, a na čelu Brazila prethodno je bio i u dva uzastopna mandata, od 2003. do 2010. godine.

Na srpskoj političkoj sceni i mi imamo svoj primer - lidera radikala Vojislava Šešelja. Šešelj je proveo više od 11 godina u pritvoru Haškog tribunala, od 24. februara 2003. godine, gde mu se sudilo po optužbama za ubistva, nehumana dela, progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, istrebljenje i napade na civile na teritorijama Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Pušten je na privremenu slobodu zbog pogoršanog zdravstvenog stanja 12. novembra 2014. Marta 2016. je u prvostepenoj presudi oslobođen svih optužbi, dok je nakon razdoblja žalbe osuđen na 10 godina zatvora zbog deportacije, progona, i drugih zločina koji se smatraju zločinima protiv čovečnosti zbog njegovog govora 6. maja 1992. u Hrtkovcima u Vojvodini, u kojima je pozivao na progon Hrvata iz Vojvodine.

No, i prethodno je Vojislav Šešelj u nekoliko navrata bio u zatvorima. Između ostalog, od septembra 1994. do septembra 1995. godine, a iste godine, takođe zbog suprotstavljanja politici aktuelnog režima, bio je još 60 dana u zatvoru.

To ga nije omelo u prosperiranju u politici, pa je 1996. godine pobedom SRS na lokalnim izborima u Zemunu postao predsednik Skupštine Opštine Zemun, a na toj funkciji bio je dve godine, do 1998.

Takođe, 1997. godine bio je kandidat na predsedničkim izborima, gde je ušao u drugi krug izbora, a obavljao je i funkciju potpredsednika Vlade Republike Srbije od 1998. do 2000. godine u Drugoj vladi Mirka Marjanovića.

I nakon haškog pritvora se aktivno vratio političkom životu. Na parlamentarnim izborima 2016. njegova SRS je osvojila 8,1 odsto glasova, odnosno 22 mandata. Šešelj je tako bio narodni poslanik u skupštinskom sazivu od 2016. do 2020. godine.

Alija Izetbegović je bio politički zatvorenik u bivšoj Jugoslaviji, osuđen za "verbalni delikt" i islamski aktivizam. Naime, u doba Drugog svetskog rata bio je aktivan u muslimanskim humanitarnim udruženjima kao član panislamističke organizacije Mladi muslimani, i to pronacističke frakcije koja je podržavala Handžar-diviziju, zbog čega je 1946. bio osuđen na tri godine robije.

Po odsluženju kazne diplomirao je pravo, a 1970. godine piše "Islamsku Deklaraciju" zbog koje je proglašen nacionalistom i antikomunistom, te je 1983. godine osuđen na 14 godina zatvora. Nakon odsluženih 5 godina i 8 meseci, 1988. godine pušten je iz fočanskog zatvora.

1990, godine osnovao je Stranku demokratske akcije, a izabran je za predsednika BiH iste godine. Na toj funkciji bio je do marta 1996. godine.

Od marta 1996. do oktobra 2000. godine bio je bošnjački član Predsedništva BiH.

Premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti, vođa pokreta Samoopredeljenje, postao je prepoznat u javnosti krajem devedesetih kada je organizovao studentske demonstracije na Kosovu. Iako se deklarisao kao lider nenasilnog otpora, uhapšen je pod optužbom za organizovanje terorističkih aktivnosti.

U martu 2000. osuđen je u Nišu na kaznu od 15 godina zatvora zbog terorizma. Kaznu nije odslužio u celosti, jer je demokratska vlast nakon pada Miloševića 2000. oslobodila političke zatvorenike njegovog režima.

No, činjenica da je bio u zatvoru nije bila nikakva prepreka da postane predsednik Vlade tzv. Kosova. Na ovoj funkciji je i sada, u tehničkom mandatu.