Srbija između dve politike EU: Da li o proširenju odlučuje Brisel ili najmoćnije članice?

Naime, evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da Evropska komisija preporučuje otvaranje Klastera 3 zbog pozitivnih promena koje je Srbija napravila, dok istovremeno izvestilac Tonino Picula ponavlja niz kritika na račun naše države poziva Evropsku komisiju da zaustavi isplatu u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.

Nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj i Austriji, Milovan Božinović, ocenjuje za Direktno.rs da Srbija i dalje ima brojne probleme na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ali smatra da aktuelna situacija istovremeno pokazuje i duboku krizu unutar same EU.

- Kod nas je uobičajeno da govorimo o problemima Srbije i onome što treba da učini kako bi bila spremnija za članstvo u Evropskoj uniji. Takvih problema ima mnogo, a zabrinjava to što se mnogi od njih godinama ponavljaju, ukoliko nam je zaista cilj članstvo. Međutim, u ovoj situaciji, zbog velike kontradikcije između onoga što govori Evropski parlament i onoga što radi Evropska komisija, možemo da govorimo i o krizi same Evropske unije. Ni tamo više nije sasvim jasno kojim putem se ide i ko zaista vodi glavnu reč - ukazuje Božinović.

Napominje da je odnos između Evropskog parlamenta i Evropske komisije takav da Komisija nije u meri u kojoj bi to bio slučaj u nacionalnim državama obavezana stavovima parlamenta.

- Na politiku EU, kakvu vodi Komisija, pre svega utiču najjače države članice kroz direktan uticaj na njeno odlučivanje. Ako nemački kancelar danas ćuti, iako je pre mesec dana pretio da će naterati Srbiju da poštuje pravila koja važe za zemlje kandidate, ili ako predsednik Francuske zagovara nastavak podrške Srbiji uprkos brojnim kritikama, to pokazuje da je Komisija mnogo podložnija uticaju velikih država nego stavovima Evropskog parlamenta. To je, po mom mišljenju, jedan od ključnih problema Evropske unije - ističe on.

Božinović kaže da politika EU sve manje odražava ono što od Komisije traži Evropski parlament, a sve više postaje instrument volje najmoćnijih članica Unije.

- Zbog toga danas imamo situaciju da se Srbiji, s jedne strane, pruža podrška i daje šansa, dok joj se, s druge strane, istovremeno preti i postavljaju zahtevi. Srbija na taj način postaje svojevrsni talac geopolitičkih interesa najjačih članica EU. I ova odluka je tako u velikoj meri odraz politike koju je najavljivao nemački kancelar – da će Srbija, ukoliko bude lojalna interesima najuticajnijih država unutar Evropske unije, imati određenu vrstu političke zaštite – zaključio je Božinović.

Nekadašnji ambasador pri Ujedinjenim nacijama Branko Branković za Direktno.rs kaže da stav hrvatskog predstavnika ne može da ima uticaj na odluke Unije.

- Ovakve izjave pokazuju da u Evropskoj uniji i dalje postoji političko, ali i svako drugo rasulo. Daje se prostor čoveku poput Tonina Picule, koji dolazi iz Hrvatske, zemlje koja se predstavlja kao demokratska, a u kojoj se gotovo svakodnevno mogu videti i pojave koje imaju ustašku i fašističku konotaciju i koje su u suprotnosti sa principima na kojima bi Evropska unija trebalo da počiva. Uprkos tome, upravo predstavnik takve države iznosi ovakve stavove - kaže Branković.

Sve su to pokušaji Hrvatske, smatra, da, makar preko leđa svojih suseda, pokaže da ima veći politički značaj u Evropskoj uniji nego što ga realno ima.

- U suštini, Hrvatska nema snagu da odlučuje o ključnim pitanjima, pa ni da blokira evropski put Srbije. Može da iznosi stavove i pretnje, ali kada najveće države članice zauzmu stav i jasno poruče da one donose odluke, tu se svaka priča završava. A da unutar same Hrvatske postoje ozbiljni politički problemi pokazuje i svakodnevni sukob predsednika Republike i predsednika Vlade, koji javno vode političke obračune. Zbog toga takva država nema kredibilitet da na bilo koji način presudno utiče na tempo evropskih integracija Srbije - konstatuje Branković.

Inače, Kos je naglasila da je Srbija važan partner u regionu i da Evropska komisija ohrabruje Srbiju da se približi EU. Istakla je da Srbija mora da donese jasne strateške odluke, kao i da se uskladi sa politikama EU, ali i da je zbog pozitivnih promena Evropska komisija preporučila otvaranje Klastera 3.

- Podsticaćemo dodatne reforme za dobrobit društva - rekla je Kos.

S druge strane, Picula je rekao da je politika gledanja kroz prste autokratama poslednjih desetak godina stimulisala postojeće loše prilike, te da "zato danas ne moramo da se pitamo kako bi prošao referendum o ulasku Srbije u EU".

- Upravo zbog niske podrške i ima puno razloga zašto je ona najniža u regionu budući da se anti evropska retorika koristi godinama - kazao je on tvrdeći da je promašeno insistiranje na otvaranju Klastera 3.

No, i predstavnica grupacije "Patriote za Evropu" Anamarija Viček naglasila je da ne treba samo da se kritikuje Srbija, već da treba i da se pohvali zbog ispunjenog.