Jezivi grafiti u Hrvatskoj: Dok se ne raskrsti sa ustaštvom, gledaćemo ovakve poruke mržnje!

Iscrtana su naime dva simbola povezana sa ekstremnom desnicom - na levoj strani je stilizovano slovo U sa krstom, simbol koji se povezuje sa ustaškim pokretom i NDH, a na desnoj strani je krst u krugu, simbol koji podseća na keltski krst, koji često koriste neonacističke, rasističke i ekstremno desničarske grupe u savremenom političkom kontekstu.

Samo par dana ranije, u noći petka na subotu, grafiti sa govorom mržnje osvanuli su i u Biljanima Donjim u blizini Zadra. U pitanju su simboli koji povezuju ustaški režim i njegove simbole s datumom hrvatske operacije "Oluja", a ispisani su na saobraćajnim znacima na ulasku i na izlasku iz Biljana Donjih, kao i na odloženim traktorskim gumama.

Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" za Direktno.rs ističe da ovo nažalost nije ništa novo i neuobičajeno u Hrvatskoj.

- Taj grozomorni grafit, nažalost, tamo nikome ne smeta. Cela Hrvatska je prekrivena sličnim grafitima, od putokaza pa nadalje. Mladima se takve poruke predstavljaju kao izraz domoljublja i ljubavi prema državi. Reč je o kontinuiranoj indoktrinaciji koja počinje od najranijeg uzrasta - naglašava on.

Štrbac ističe da je hrvatsko društvo tolerantno sve dok niste Srbin i pravoslavac.

- Ne smatram da je omladina isključivi krivac za ovakve pojave, već oni koji su ih vaspitavali. Današnje generacije su proizvod takvog društvenog i sociološkog okruženja. Ljudi koji su odrasli u vreme SFRJ često su tolerantniji, dok su mlađe generacije, koje nisu ni omirisale rat, odgajane uz narativ da su Srbi odgovorni za sve nedaće, a takve interpretacije mogu se naći i u udžbenicima. Zato danas imamo ovakve grafite koje ispisuju nedovoljno obrazovani pojedinci - kaže Štrbac.

Ukazuje i da ima mnogo gorih slučajeva.

- Kako, međutim, objasniti činjenicu da je prošle godine, pod krovom Sabora, znači parlamenta, održan kvazinaučni skup na kojem su pojedini učesnici tvrdili da je Jasenovac bio logor u kojem su deca učila zanate, a da su ljudi umirali od bolesti, a ne zbog monstruoznih zločina? Šta onda možemo da očekujemo? U Ustavu Hrvatske piše da se država zasniva na antifašizmu, ali je, po mom mišljenju, praksa potpuno drugačija i svedoci smo rehabilitacije ustaštva - konstatuje Štrbac.

Politički analitičar Dejan Miletić za Direktno.rs ocenjuje da je izvesno da ustaštvo u Hrvatskoj nije iščezlo.

- Naprotiv, ono se i dalje neguje u pojedinim segmentima društva. Ovakvi grafiti predstavljaju poruku Srbima da ne misle da će biti dobrodošli ukoliko dođu da letuju na Jadranu. Činjenica da ostavljaju novac u Hrvatskoj očigledno nije dovoljna da promeni takav odnos. Reč je o narativu koji, po mom mišljenju, postoji kontinuirano i koji se kod jednog dela hrvatskog društva i dalje neguje - napominje on.

Miletić ukazuje da to što u Hrvatskoj, naravno, postoje ljudi koji nemaju takve stavove, ne znači da se svako može osećati potpuno bezbedno i očekivati da će biti dočekan kao u bilo kojoj drugoj zemlji.

- Činjenica da država nije do kraja raščistila sa ustaškim nasleđem, niti se na odgovarajući način suočila sa zločinima počinjenim nad srpskim narodom, ostavlja prostor da se ovakve pojave iznova vraćaju i ponavljaju - zaključuje on.