Da li Aleksić preuzima kormilo opozicije i gde su nestali ostali?

Ovaj potez nameće jedno ključno pitanje: Da li svedočimo neformalnom krunisanju novog lidera opozicije, ili je reč o lokalnom manevru koji tek treba da položi ispit pred biračima?

Niš je oduvek važio za grad koji prvi "oseti" političke promene u Srbiji. Zato i ne čudi što se upravo ovde krenulo u novu fazu pregrupisavanja. Udruživanjem Miloša Parandilovića (Novo lice Srbije), Dragana Milića (PODES) i Aleksandra Jovanovića Ćute (Ekološki ustanak), odnosno dela lokalnih odbora i pokreta oko Narodnog pokreta Srbije, Aleksić je poslao jasnu poruku - njegova infrastruktura želi primat na terenu.

Dok se jedni pitaju da li je Aleksić prerano "istrčao", drugi u ovome vide logičan sled događaja. Nakon cepanja nekadašnjih velikih koalicija, prostor na opozicionom nebu ostao je prilično fragmentiran.

Međutim, pitanje liderstva u srpskoj opoziciji nikada se ne rešava u jednom gradu. Da bi postao nesumnjivi lider, Aleksić će morati da dobije blanko podršku i u ostalim velikim centrima, pre svega u Beogradu i Novom Sadu, gde su karte drugačije podeljene.

Dok se u Nišu slavi novo "političko venčanje", nameće se pitanje: Gde su ostali ključni igrači opozicije?

Stranka slobode i pravde, SRCE, Zeleno-levi front, kao i Pokret slobodnih građana, za sada posmatraju situaciju sa distance. Dok jedni smatraju da je reč o taktičkom povlačenju i preispitivanju sopstvenih strategija nakon turbulentnog perioda, kritičari tvrde da je u pitanju hroničan nedostatak jasne ideje šta činiti dalje.