Broja im se ne zna: Koliko puta se raspadala i delila Demokratska stranka

Od svog obnavljanja rada 1990. godine, DS je prošla kroz toliko ciklusa cepanja, frakcionaštva i unutrašnjih sukoba da je postala svojevrsni "politički ameboid" domaće scene - organizacija koja se neprestano deli da bi produžila vrstu (ili bar karijere svojih lidera).

​Iako je matematički teško precizirati tačan broj jer su se neki pokreti gasili, a drugi utapali u nove saveze, politički analitičari se slažu da je DS pretrpela najmanje 7 do 8 velikih, tektonskih raspada koji su iznedrili potpuno nove relevantne stranke.

Hronologija najznačajnijih raskola koji su promenili političku mapu Srbije

1. Prvo cepanje: Odlazak liberala (1991)

​Samo godinu dana nakon obnove rada, DS doživljava prvi potres.

Grupa akademskih građana predvođena Nikolom Miloševićem i Kostom Čavoškim napušta stranku zbog neslaganja oko nacionalnog pitanja i odnosa prema režimu Slobodana Miloševića.

Osnivaju Srpsku liberalnu stranku (SLS).

​2. Sukob Mićunovića i Koštunice: Rađanje DSS-a (1992)

​Ovo je bio prvi istorijski raskol sa dalekosežnim posledicama.

Vojislav Koštunica, tada potpredsednik DS-a, zalagao se za ulazak u koaliciju DEPOS, čemu se predsednik stranke Dragoljub Mićunović protivio.

Koštunica odlazi i osniva Demokratsku stranku Srbije (DSS), koja će deceniju kasnije postati glavni rival matičnoj stranci.

3. Sukob Đinđića i Mićunovića: Formiranje DC-a (1996)

​Nakon što je Zoran Đinđić 1994. preuzeo kormilo stranke unoseći novu, pragmatičniju energiju, tinjajući sukob sa starom gardom kulminira dve godine kasnije.

Dragoljub Mićunović napušta DS i osniva Demokratski centar (DC) (koji će se, paradoksalno, desetak godina kasnije ponovo utopiti u DS).

​4. Čedino "Čišćenje" i LDP (2005)

​Nakon tragičnog ubistva Zorana Đinđića i dolaska Borisa Tadića na čelo stranke, dolazi do ideološkog i generacijskog jaza.

Čedomir Jovanović, dotadašnji potpredsednik, biva isključen iz stranke nakon oštrih kritika na račun novog rukovodstva. Sa sobom povlači liberalno krilo i osniva Liberalno-demokratsku partiju (LDP).

5. Vuk Jeremić i Dušan Petrović (2013)

​Pad sa vlasti 2012. godine otvorio je Pandorinu kutiju unutar DS-a. Novi predsednik Dragan Đilas pokreće reformu stranke, što dovodi do isključenja visokih funkcionera.

Vuk Jeremić biva isključen (kasnije osniva Narodnu stranku), dok Dušan Petrović pravi sopstvenu poslaničku grupu, a potom i stranku Zajedno za Srbiju.

​6. Najveći udarac: Boris Tadić osniva SDS (2014)

​Samo mesec dana pred parlamentarne izbore 2014. godine, počasni predsednik i čovek koji je DS doveo do vrhunca moći, Boris Tadić, napušta stranku zbog neslaganja sa Draganom Đilasom.

Tadić osniva Nova demokratska stranka (kasnije Socijaldemokratska stranka - SDS), od odvlači značajan deo članstva i glasačkog tela, ostavljajući DS na ivici cenzusa.

7. Borko Stefanović i Levica Srbije (2015)

​Nekadašnji šef pregovaračkog tima za Kosovo i potpredsednik DS-a, Borislav Borko Stefanović, napušta stranku krajem 2015. godine nakon što njegov programski dokument "Srbija u 30 tačaka" (koji je stranku skretao oštro ulevo) nije dobio podršku.

Osniva Levicu Srbije, koja je danas deo Stranke slobode i pravde (SSP).

Pored direktnih raspada, iz "šinjela" Demokratske stranke, kroz različite transformacije i spajanja, nastale su i stranke poput Stranke slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa (koji je nakon DS-a jedno vreme bio van stranačke politike) i Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića.

​Politički analitičari često u šali kažu da bi, kada bi se danas okupili svi lideri stranaka koji su nekada imali knjižicu DS-a, ta koalicija lagano osvojila vlast.

Istorija Demokratske stranke je priča o paradoksu. Stranka koja je donela demokratske promene u Srbiju i promovisala kulturu dijaloga, unutar svojih redova nikada nije uspela da kanališe pluralizam mišljenja bez cepanja. Svaki unutrašnji poraz na stranačkim izborima značio je pravljenje nove partije, jer je sujeta lidera gotovo uvek bila veća od stranačke discipline.
​
DS danas predstavlja istorijski nukleus iz kojeg je nastao kompletan proevropski opozicioni spektar u Srbiji - rasparčan, posvađan i u večitoj potrazi za novim ujedinjenjem.