Novo istraživanje Faktor plusa otkriva odnos političkih snaga

Kako je za Direktno.rs detaljno naveo izvršni direktor Faktor plusa Predrag Lacmanović, Srpska napredna stranka (SNS) osvojila bi 47,1 odsto glasova, dok bi zajedno sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS) Ivice Dačića imali preko 50 odsto, imajući u vidu da bi socijalisti dobili oko 5 odsto podrške birača.

Druga politička snaga u zemlji, prema ovom istraživanju, je studentska lista koja ima 30,7 odsto podrške građana, a po poitanju opozicionih opcija sledi proevropska koalicija koju predvode Dragan Đilas i Stranka slobode i pravde (SSP) u kojoj bi bili Srce Zdravka Ponoša i Pokret slobodnih građana, sa oko 4,5 odsto glasova.

Koalicija Narodni pokret Srbije (NPS) Miroslava Aleksića i Novo lice Srbije (NLS) Miloš Parandilovića mogla bi da računa na 3,8 odsto, dok bi Mi – snaga naroda – Dr Branimir Nestorović bila na samom cenzusu – tri odsto.

Ispod cenzusa ostale bi koalicije oko Nove Demokratske stranke Srbije (Novi DSS) i Srpska radikalna stranka (SRS).

- SNS je zabeležila rast od jedan odsto u odnosu na prethodno istraživanje, dok je Studentska lista takođe zabeležila skok od oko dva odsto - ukazao je Lacmanović.

Naglasio je da se SNS nakon žestokih napada stabilizovala, dok skok studentske liste pokazuje migraciju opozicionih glasova ka snazi za koju procenjuju da je najveća.

- Glasači vladajuće koalicije čim predosete potencijalnu opasnost, migriraju ka SNS, odnosno ka Aleksandru Vučiću. Istovremeno, studentska lista mora u nekom trenutku da izađe sa imenima, a što može da bude najveća prednost ali i najveća opasnost. Jer, ako imena budu prijatno iznenađenje, onda apsolutno mogu da računaju na ovaj rezultat. Ali, ako po proceni birača razočaraju predlozima, ne samo imenima, već ukoliko medijski nastupi tih ljudi ne budu zadovoljavajući, onda se mogu naći u problemu - kazao je Lacmanović.

On pak ne veruje da bi studentska lista sa svim strankama opozicije koje pređu cenzus imala šanse da osvoji vlast, ocenjujući da je to maltene nemoguće.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković za Direktno.rs kaže da istraživanje pre svega nagoveštava kakve će strategije politički akteri voditi u narednom periodu, ali da samo po sebi nije dovoljno za procenu buduće parlamentarne većine.

- Ovakve ankete pre svega pokazuju odnos snaga koji je u ovom trenutku moguć i nagoveštavaju kakve će političke strategije biti vođene - kaže Stojiljković.

On ističe da bi posebno važnu ulogu mogao da ima pokret Mi – Snaga naroda, jer nije jasno na koju bi stranu mogao da se opredeli posle izbora.

- Kada je reč o listi Mi – Snaga naroda, nije izvesno kome bi se priklonila nakon izbora. Upravo zbog toga ostavlja prostor za različite postizborne kombinacije koje mogu biti važne za formiranje parlamentarne većine - ocenjuje on.

Stojiljković dodaje da je najveći problem trenutno na prostoru nacionalne desnice, koja je, kako kaže, izrazito fragmentisana.

- Najproblematičniji je prostor nacionalne desnice. On je rascepkan na više aktera, zbog čega je teško očekivati da pojedinačne liste mogu da preskoče cenzus. S druge strane, postoji i deo političkog prostora koji još nije jasno profilisan, pa bi eventualna ekološka platforma mogla da postane relevantan politički faktor ukoliko uspe da privuče deo tih birača - zaključuje Stojiljković.

Inače, ovo istraživanje rađeno je u junu ove godine na uzorku od 1.200 punoletnih ispitanika na teritoriji Srbije.