Gajić: Zagorka Dolovac na izlaznim vratima uz saglasnost Venecijanske komisije

- Većina u Visokom savetu tužilaštva će stići i do broja osam od ukupno 11 članova saveta pošto jedan član ovog leta ode u penziju, a to je tropetinska većina neophodna za izbor tužioca, tako da je Zagorka Dolovac na izlaznim vratima svoje funkcije - rekao je Gajić televiziji RT Balkan.

Gajić je rekao da je Zagorka Dolovac značajno razvlašćena izmenama pravosudnih zakona sa kojima je saglasna i Venecijanska komisija, jer joj je oduzeto pravo da upućuje tužioce iz jednog tužilaštva u drugo, što je bio mehanizam kojim je ona "držala tužioce na kratkom lancu i stvarala klanove unutar tužilaštva", a to ovlašćenje je sada preneto na Visoki savet tužilaštva.

- Zagorka Dolovac je tužioce upućivala u Tužilaštvo za organizovani kriminal, gde je privilegija raditi jer je plata duplo veća nego u višim tužilaštvima - naveo je Gajić.

Gajić je dodao da se Venecijanska komisija "direktno umešala u personalna rešenja" u Tužilaštvu za organizovani kriminal, čime je "prevazišla svoju nadležnost" i sada je na Visokom savetu tužilaštva da tu stvar reši.

- Lično nisam srećan što Srbija traži mišljenje od Venecijanske komisije jer se postavlja pitanje da li Srbija ima pravo da samostalno donosi zakone ili nema. Venecijanska komisija nije sud nego savetodavno telo i Srbija nije ni dužna da prihvati njene odluke, ali vlast zbog razumevanja sa EU ide ka tome da se usaglasi mišljenje sa Venecijanskom komisijom - rekao je Gajić.

Gajić je dodao da se "iza scene odvija sukob" sa Zagorkom Dolovac i tužiocem za organizovani kriminal Mladenom Nenadićem, te da se "dogodila inverzija" jer, kako je rekao, prozapadna opozicija, koja je napadala Zagorku Dolovac, sada brani vrhovnog javnog tužioca samo da bi bila protiv vlasti.

Predsednik Narodne stranke se zauzeo za ustavne promene po kojima tužilaštvo ne bi bilo maltene samostalna grana vlasti, kao što je to ustanovljeno prethodnim ustavnim promenama iz 2022. godine, i podsetio da se javno i glasno protivio tim izmenama.

- Po Ustavu Srbije sud je nezavisan, a ne tužilaštvo. U 21 od 27 država članica EU tužilaštvo je deo izvršne vlasti, a rešenje poput ovog u Srbiji gotovo nigde ne postoji - rekao je Gajić.

Gajić je naveo da u Srbiji ne postoji tradicija nezavisnosti sudstva.

- Glavna bitka unutar pravosuđa se vodi o tome ko će da bude predsednik suda. Postavlja se, međutim, pitanje kako nezavisni sudija može da ima šefa. Ovde je predsednik suda politička funkcija i eksponent politike koja preko njega utiče na sudije i predmete i tako se čini politička korupcija. Predsednik suda bi trebalo da bude neki upravitelj, ekonomista koji će kao menadžer da obezbedi sudijama dobre uslove i da nezavisno rade. Daleko smo mi od toga, ali velika je zabluda da postoji neki svet u kojem nema političke korupcije - zaključio je Gajić.