Posle poteza tužilaštva sve se menja: Može li afera “zvučni top” da uzdrma studentski pokret?

Da li je tokom studentskog protesta 15. marta 2025. godine protiv demonstranata korišćen zvučni top ni više od godinu dana kasnije nije zvanično utvrđeno. Međutim, Više javno tužilaštvo pokrenulo je predistražni postupak zbog sumnji u navodnu „simulaciju upotrebe zvučnog topa“, sa ciljem da se za taj događaj optuži vlast.

Dok javnost i dalje čeka odgovor na pitanje šta se tog dana zaista dogodilo, otvara se nova dilema – može li istraga o navodnoj simulaciji da poljulja poverenje građana u studentski pokret i sve ono što su studenti uspeli da izgrade od početka protesta nakon tragedije u Novom Sadu.

Obradović: Urušavanje kredibiliteta zagovornika teze o zvučnom topu

Darko Obradović iz Instituta za nacionalnu bezbednost ocenjuje da bi eventualna potvrda navoda koje istražuje tužilaštvo mogla ozbiljno da ugrozi kredibilitet onih koji su tvrdili da je zvučni top bio upotrebljen.

- Poslednje informacije ukazuju da smo sve bliže sudskom epilogu ove afere. Analiza javno dostupnih materijala od početka je pokazivala da nije došlo do upotrebe deterrent sound funkcionalnosti uređaja LRAD, ali je ostalo nejasno šta je izazvalo panično kretanje mase. Ova afera mogla je da nanese ozbiljnu štetu međunarodnom ugledu Srbije, a sada preti da uruši političku reputaciju onih koji su zastupali tezu o upotrebi zvučnog topa - kaže Obradović za Direktno.rs.

Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje da li će građani ubuduće sa više rezerve posmatrati i druge informacije koje dolaze od aktera koji su promovisali tvrdnju da je zvučni top korišćen.

Stojiljković: Vodi se borba za neopredeljeni deo javnosti

Profesor u penziji Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković smatra da bi čitava priča mogla da utiče na deo podrške koju su studenti uspeli da izgrade među građanima.

- Reč je pre svega o simpatijama i podršci koje nisu zasnovane na čvrstim političkim opredeljenjima. Upravo oko tog dela javnosti vodi se najveća politička borba u uslovima duboke polarizacije društva - navodi Stojiljković.

On ističe da je zanimljivo što se pitanje navodne simulacije otvara upravo sada i to na osnovu pretpostavke o postojanju osnova sumnje.

- Ako se postupak pokaže neosnovanim ili bez rezultata, otvoriće se pitanje zbog čega je uopšte pokrenut. S druge strane, ukoliko deo javnosti prihvati tvrdnje koje se sada istražuju, to može da oslabi podršku studentskom pokretu kod određenog broja građana - ocenjuje on.

Stojiljković dodaje da je teško poverovati da je reakcija velikog broja ljudi tog dana bila potpuno spontana i bez ikakvog povoda.

- Međutim, u ovako polarizovanom društvu građani događaje često tumače kroz političke emocije i unapred formirane stavove, a ne samo na osnovu činjenica - kaže sagovornik Direktno.rs.

On smatra da vlast i dalje nema jasan politički odgovor na studentski pokret, ali ocenjuje da je najveću političku cenu dosad platila parlamentarna opozicija.

- Studenti su uspeli da okupe deo građana koji su i ranije bili protiv vlasti, ali nisu imali političku opciju kojoj bi pružili podršku. Zato su poverenje i očekivanja usmerili upravo ka studentskom pokretu - zaključuje Stojiljković.

Koprivica: Ključno pitanje ostaje šta se dogodilo 15. marta

Profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica upozorava da se, kada informacije dolaze iz pravosudnih organa, neizbežno postavlja pitanje njihove nezavisnosti.

- Uvek se postavlja pitanje da li je reč o autonomnom radu tužilaštva ili postoji politički uticaj, što bi bilo potpuno neprihvatljivo - kaže Koprivica.

Posebno ističe dilemu zbog čega se slučaj otvara tek sada.

- Ako je zaista postojala navodna simulacija događaja od pre više od 15 meseci, postavlja se pitanje zašto je trebalo toliko vremena da se dođe do takvih saznanja. Plašim se da bi ovo moglo da bude pokušaj kreiranja novog narativa kojim bi se pažnja skrenula sa osnovnog pitanja – da li je tog dana upotrebljeno sredstvo koje nije smelo da bude upotrebljeno - navodi on.

Na pitanje da li bi istraga mogla da nanese štetu studentskom pokretu, Koprivica kaže da je prerano za takve procene.

- Studenti nisu homogena grupa. Neki dolaze, neki odlaze. Međutim, čak i ako je bilo pokušaja simulacije određenih događaja, ključno pitanje ostaje isto – da li je nešto zaista upotrebljeno 15. marta. Priča o simulaciji ne može da zameni potrebu da se utvrdi šta se tog dana zaista dogodilo - zaključuje Koprivica.