Zaboravio ih: Tramp nije ni predložio ambasadora za tzv. Kosovo!

U paketu diplomatskih nominacija koje je Bela kuća nedavno uputila Senatu, našla su se imena za brojne države u regionu, ali ne i za Kosovo. A na Kosovu trenutno dužnost u ambasadi SAD u Prištini obavlja otpravnica poslova Anu Pratipati, jer je bivši ambasador u Prištini, Džef Hovenijer, završio svoju misiju i otišao u penziju, ostavljajući ovo diplomatsko mesto upražnjeno.

Istovremeno, uredno su nominovani ambasadori za Srbiju - Majkl Jang iz Jute, za Bosnu i Hercegovinu Ronald Džonson i za Crnu Goru Piter Mekoj.

Sve nominacije Bele kuće, uključujući i kandidate za region, trenutno prolaze proceduru potvrđivanja i odobravanja u američkom Senatu.

Nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj i Austriji Milovan Božinović ocenjuje za Direktno.rs da činjenica da administracija Trampa još nije predložila ambasadora za Prištinu predstavlja signal koji nije slučajan, već je jasna diplomatska poruka.

- Sama činjenica da su istovremeno predloženi ambasadori za tri države Zapadnog Balkana pokazuje da se iz američkog ugla ovaj region i dalje posmatra kao jedna celina i kao jedna od tačaka kojima se Vašington aktivno bavi. Zato odsustvo kandidata za Prištinu svakako šalje određenu poruku i teško da se može posmatrati kao slučajnost. To jeste politička poruka koja govori da nisu zadovoljni prištinskim rukovodstvom - kaže Božinović.

On podseća da odnosi između Vašingtona i kosovskog pemijera Aljbina Kurtija već dugo nisu bez tenzija.

- Kurti je političar koji nije po volji Amerike još od ranije, još iz vremena prvog Trampovog mandata. Podsetiću da je tada praktično bio sklonjen sa vlasti upravo voljom SAD, koje su bile i ostale najvažniji mentor kosovskog entiteta u njegovoj težnji da postane država. Toliko je dominantan američki uticaj da se na Kosovu teško može dogoditi bilo šta značajno bez saglasnosti Vašingtona - ističe naš sagovornik.

Ipak, upozorava da eventualno nezadovoljstvo američke administracije Kurtijevom politikom ne znači i promenu strateškog odnosa SAD prema Kosovu.

- Amerika može biti nezadovoljna Kurtijevim ponašanjem, njegovim političkim potezima ili načinom na koji vodi procese na Kosovu. To nezadovoljstvo postoji i ono vremenom postaje sve izraženije. Međutim, ne treba očekivati da će se zbog toga promeniti suština američke politike. Amerika priznaje Kosovo i od toga neće odustati. Za nas se, dakle, ništa suštinski ne menja, ali Amerikancima svakako nije svejedno da li se odnosi Beograda i Prištine odvijaju kroz stabilan proces ili ulaze u nove krize - napominje Božinović.

Prema njegovim rečima, Vašington sve manje ima strpljenja za poteze koji dodatno komplikuju prilike na terenu.

- Danas imamo jedno prilično haotično stanje koje se velikim delom stvara sa Kurtijeve strane, pre svega kako bi se nametnuo kao apsolutni lider kosovskih Albanaca. U tom procesu ima mnogo jeftinih političkih igara i poteza koji proizvode tenzije, a Amerikanci nemaju neograničeno strpljenje da sve to prate i tolerišu. Njihov primarni interes na Zapadnom Balkanu jeste stabilnost i svaki potez koji tu stabilnost ugrožava izaziva nezadovoljstvo u Vašingtonu - zaključuje Božinović.

I nekadašnji ambasador pri Ujedinjenim nacijama Branko Branković ukazuje da mora postojati neka pozadina ovakve odluke.

- Gledajući sa političke strane, zaista deluje malo neobično da nije predložen ambasador i za Prištinu, iako jeste za druge tri zemlje regiona, te ima sigurno neka pozadina - ističe Branković.

Ukazuje pak da je mnogo indikativniji potez izbor ambasadora u Albaniji - generala potpukovnika Erika Venta.

- SAD su pre nepunih mesec dana odredili novog ambasadora u Tirani koji je veoma poznat general. Odredili su vojno lice za Tiranu. Zašto?! Mislim da bi takav izbor mogao da bude povezan sa nastojanjem SAD da dodatno učvrste kontrolu i bezbednost na jadranskom pravcu. Verujem da Amerika želi da spreči mogućnost bilo kakvih bezbednosnih iznenađenja i da obezbedi nesmetano funkcionisanje NATO prostora. Nakon iskustava sa krizama na drugim strateški važnim pomorskim pravcima, poput Ormuskog moreuza, očigledno postoji želja da se unapred eliminišu svi potencijalni rizici. Jadransko more je praktično okruženo državama članicama NATO-a - Italijom, Slovenijom, Hrvatskom, Crnom Gorom i Albanijom - i sigurno je da Vašington želi da osigura punu kontrolu i stabilnost na tom prostoru - objašnjava on.

Branković smatra da bi upravo zbog takvih prioriteta pitanje ambasadora u Prištini trenutno moglo biti u drugom planu.

- Ukoliko su američki strateški i bezbednosni interesi usmereni na širu regionalnu sliku i vojno-bezbednosnu stabilnost, onda možda procenjuju da im u ovom trenutku ambasador u Prištini nije prioritet na način na koji bi to bilo u nekim drugim okolnostima ili da im ni ne treba - zaključuje Branković.