Smorili se! Sve manje građana podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju

Naime, svaki treći građanin Srbije smatra EU kredibilnim partnerom, a u slučaju potencijalnog referenduma, 36 odsto građana Srbije glasalo bi za članstvo u Uniji, dok bi 28 procenata bilo protiv, pokazala su najnovija istraživanja Centra za evropske politike (CEP).

Imajući u vidu da se 2024. godine 43 odsto građana izjasnilo da bi podržalo članstvo u EU, jasan je pad podrške za ulazak Srbije u Uniju.

Sociolog Vladimir Vuletić za Direktno.rs kaže da ne iznenađuje činjenica da podrška građana Srbije za ulazak u Evropsku uniju opada, navodeći da za takav trend postoje dva ključna razloga.

- Prvi razlog je to što je početni entuzijazam, koji je postojao početkom dvehiljaditih godina, vremenom gotovo iščezao. Građanima je tada članstvo Srbije u Evropskoj uniji predstavljano kao relativno izvestan i ostvariv cilj, međutim, usled stalnog pomeranja rokova, novih zahteva i neizvesnosti oko samog procesa proširenja, taj optimizam je značajno oslabio. Ljudi su izgubili utisak da je članstvo nešto što je dostižno u doglednoj budućnosti - ističe Vuletić.

Ukazuje i da kada bi se ulazak Srbije u EU ponovo učinio realnim i izvesnim, u određenoj meri bi došlo do povećanja broja građana koji podržavaju evropske integracije.

- Međutim, dok god proces traje unedogled i bez jasnog kraja, logično je da interesovanje i podrška slabe - naglašava on.

Drugi razlog za pad podrške ulasku u EU, dodaje Vuletić, leži u činjenici da ni sama Evropska unija danas više nije ono što je bila pre dvadeset godina.

- U međuvremenu su se promenile geopolitičke okolnosti, a EU je suočena sa brojnim unutrašnjim i spoljnim izazovima. Sukobi i nesuglasice sa Sjedinjenim Američkim Državama, bezbednosni izazovi, kao i specifičan odnos prema Kini, koja je u velikoj meri preuzela deo ekonomske inicijative na globalnom planu, uticali su na slabljenje percepcije Evropske unije kao dominantnog političkog i ekonomskog centra moći - kaže Vuletić.

Pored toga, smatra, građani Srbije imaju utisak da Evropska unija prema našoj zemlji često postavlja nove uslove i kriterijume, dok istovremeno prema pojedinim drugim državama primenjuje drugačije standarde.

- Takva percepcija dvostrukih aršina dodatno utiče na pad poverenja i podrške evropskim integracijama. Sve to građani vide i procenjuju, pa je sasvim očekivano da deo njih danas sa mnogo više rezerve gleda na članstvo u EU nego što je to bio slučaj pre dve decenije - zaključuje Vuletić.

Inače, podaci Centra za evropske politike pokazuju i da među građanima i dalje postoje nedoumice u vezi sa procesom pristupanja Evropskoj uniji.

- Četrdeset četiri odsto građana Srbije smatra da je za EU važnije da Srbija uvede sankcije Rusiji nego da postane razvijena demokratija. Takođe, više od 40 odsto građana veruje da EU želi Srbiju u svom članstvu isključivo zbog prisustva litijuma i drugih značajnih strateških sirovina. To je pogrešna percepcija - kazao je viši istraživač CEP-a Marko Todorović.

A predsednik Evropskog saveta Antonio Košta ove nedelje je u poseti Zapadnom Balkanu tokom koje će sa liderima iz regiona razgovarati o mogućnostima i izazovima proširenja EU, postepenoj integraciji, regionalnoj saradnji, bezbednosti i stabilnosti i kopredsedavati Samitom EU - Zapadni Balkan u Tivtu, 5. juna.

On će se 4. juna u Beogradu sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednicom Skupštine Anom Brnabić i organizacijama civilnog društva.