Još jedan zločin nad Srbima bez pravde: Oslobođen optužbi za paljenje srpskih kuća i ubistva u Čajniču!

Naime, Apelaciono veće Suda BiH oslobodilo je jednog od komandanta muslimanskih snaga, Ramiza Durakovića optužbi za ratni zločin nad srpskim civilima na području Čajniča 1993. godine, uz obrazloženje da nije dokazano da je imao saznanja o počinjenim zločinima.

Kako je navela predsedavajuća Apelacionog veća Amela Husić, nije sporno da su zločini počinjeni, niti da je Duraković rukovodio akcijom, ali nije dokazano da je bio upoznat sa ubistvom i paljenjem kuća.

- Niko ne spori da se zločin desio, niti da je optuženi rukovodio akcijom, ali nijedan od provedenih dokaza ne ukazuje da su informacije o ubistvu i paljenju kuća došle do optuženog, posredno ili neposredno - rekla je Husićeva u obrazloženju presude koja je pravosnažna, prenela je Radio-televizija Republike Srpske.

Oštećeni Miloš Pijević, čija je kuća zapaljena, upućen je na parnični postupak sa imovinskopravnim zahtevom.

Prethodno, Sud BiH prvostepeno je osudio Durakovića na tri i po godine zatvora za ratni zločin nad srpskim civilima na području Čajniča 1993. godine. Prvostepena presuda izrečena mu je za ubistvo Darinke Pijević i paljenje kuća Rajka i Miloša Pijevića.

Optužnica ga je teretila za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva i to po Krivičnom zakonu bivše SFRJ, saopšteno je iz Tužilaštva BiH, na čiji predlog je potvrđena optužnica. Suđenje Durakoviću počelo je u oktobru 2024. godine.

Politički analitičar Dejan Miletić za Direktno.rs ističe da je žalosno što srpski narod ni danas ne može da živi spokojno i bez straha, iako je od raspada bivše Jugoslavije prošlo više od tri decenije.

- Žalosna je činjenica da je još od raspada Jugoslavije u region uneto toliko nepoverenja, netrpeljivosti i nepravde da srpski narod ni danas ne može da bude spokojan. Posebno kada imamo u vidu da su mnogi zločini počinjeni nad Srbima ostali bez adekvatne kazne, dok su pojedini ratni zločinci praktično abolirani ili predstavljani kao heroji. Takav odnos međunarodne zajednice, zasnovan na dvostrukim aršinima i licemerju, dodatno je produbio podele i stvorio atmosferu u kojoj je istinsko pomirenje gotovo nemoguće - smatra Miletić.

Kako navodi, problem je dodatno produbljen činjenicom da se u pojedinim državama regiona oslobađanje ili nekažnjavanje odgovornih za zločine nad Srbima često doživljava kao politička ili nacionalna pobeda.

- Tužno je što je kod dela naroda u regionu prihvaćen narativ da je dobro i poželjno kada oni koji su činili zločine ostaju na slobodi, pri čemu se potpuno gubi iz vida suština. A suština je da bez pravde nema ni trajnog mira, ni pomirenja, niti bilo kakve stabilne budućnosti za region. Dok god postoje selektivni pristupi žrtvama i različiti kriterijumi za iste zločine, teško je očekivati iskreno poverenje među narodima - zaključuje Miletić.