Dodik zagrmeo: Republika Srpska će se otcepiti od BiH istog trenutka ako Šmit nametne Zakon o državnoj imovini

- Ako Šmit nametne zakon o državnoj imovini, istog trenutka će biti doneta odluka o nezavisnosti Republike Srpske - rekao je Dodik obraćajući se na obeležavanju Dana Vojske RS.

Dodik, kojem je obavljanje političkih funkcijama zabranjeno odlukom Suda BiH, poručio je da vlasti RS neće prihvatiti odluke visokog predstavnika, naglašavajući da one moraju biti poništene pre bilo kakvih razgovora na nivou Bosne i Hercegovine.

Dodao je da, prema njegovom mišljenju, "ovakva BiH ne može da opstane" ocenjujući je kao "antidejtonsku".

Naveo je i da poistovećivanje Srba s državom BiH vidi kao "izdaju".

Istakao je i da RS, kako je rekao, ne želi sukobe, ali da očekuje da bi globalni politički procesi mogli otvoriti pitanje prava naroda na samoopredeljenje.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Miloš Šolaja za Direktno.rs kaže da, ukoliko neko želi haos u Bosni i Hercegovini, onda će nametnuti Zakon o državnoj imovini kojim bi sva nepokretna imovina, koja je po Dejtonskom sporazumu u vlasništvu dva entiteta, pripala Bosni i Hercegovini.

Objašnjava da Visoki predstavnik za BiH Kristijan Šmit po Bonskim ovlašćenjima ima pravo da nametne zakon, ali da bi to izazvalo potpuni haos u zemlji.

- Zamislite situaciju da neko iz vrha vlasti Bosne i Hercegovine može da raspolaže šumama, rekama, planinama, nepokretnom imovinom, rudnicima u Republici Srpskoj. Pa to je potpuno suludo - ističe Šolaja.

Naglašava da to nije ni po Dejtonskom sporazumu koji predviđa da državnom imovinom na svojoj teritoriji raspolažu dva entiteta.

- Teško je proceniti šta će Šmit uraditi i to spada u domen spekulacija. Okolnosti pod kojima odlazi nam ukazuju da trenutno u međunarodnoj zajednici nema političke saglasnosti za tako nešto, ali sa druge strane, ne treba ni zanemariti tu mogućnost. Kao nemački diplomata, mogao bi da se vodi interesima svoje zemlje, a ne onome što predlažu neke druge zemlje. Bilo kakve prognoze su nezahvalne - pojašnjava Šolaja.

Podseća i na situaciju kada je 2021. godine tada odlazeći Visoki predstavnik Valentin Incko, samo dan pre napuštanja funkcije, doneo odluku o dopuni Kaznenog zakona Bosne i Hercegovine kojom se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida, zločina protiv čovečnosti ili ratnih zločina.

- On je tada iskoristio Bonska ovlašćenja i bukvalno nametnu dopunu Kaznenog zakona Bosne i Hercegovine kojim je negiranje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina okarakterisano kao krivično delo za koje je zaprećena zatvorska kazna od šest meseci do pet godina - zaključio je Šolaja.