Džomić: Odgovor Rodoljubu Kubatu

Od komunista do globalista

U literaturi, posebno onoj iz novovekovne istorije Srpske Pravoslavne Crkve, nalazi se više navoda o partijskim ćelijama i delovanju pripadnika Komunističke partije Jugoslavije na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu pre Drugog svetskog rata u Beogradu. Kubat je, na žalost, postao anti-bogoslovska i anti-crkvena "ikona" obezbožene globalističke internacionale u njenoj drugosrbijanskih ispostavi. U tom pogledu, Kubat se još nekolicinom njegovih kolega samoodredio kao protagonista takvog istog bezbožnog delovanja na Bogoslovskom fakultetu na kraju druge decenije XXI veka! Istina, postoji i jedna razlika: nadležni fakultetski i crkveni organi su, za razliku od predratnih, na vreme prepoznali delovanje Rodoljuba Kubata i globalističke psevdo-partijske ćelije na Bogoslovskom fakultetu! Uz ostale, da navedem i jednu sličnost: ovi sadašnji sledbenici bezbožne ideologije, kao i predratni komunisti na Bogoslovskom fakultetu, javno ispovedaju svoju veru - u evoluciju!
Progovorio u pedesetoj godini

Nisam primetio da se moj vršnjak, pedesetogodišnjak, Rodoljub Kubat bilo kada do 2017. godine oglasio o nekoj narodnoj ili političkoj temi. Bavio se isključivo starozavetnim temama, što poštujem, ali se raspisao, propagirajući tzv. teologiju bunta onog trenutka kada je, kako se vidi, jedino ugrožen njegov finansijski interes. Narodne teme i raspeća sve do 2017. godine nisu predstavljale predmet interesovanja ovog, kako se od nedavno grlato predstavlja u srpskoj javnosti, ”gorštaka sa Dinare, rođenog buntovnika, potomka hajduka i ratnika, upornog kritičara stanja u Crkvi i državi". Ovaj "gorštak sa Dinare i potomak hajduka i ratnika”, ali i potomak revnosnih poratnih komunista podno Dinare, skoro 50 godina života je ćutao u prisoju i osoju - "junački" i istrajno. Ćutao je i kada su mu sunarodnici u "Oluji" prognani sa Dinare i dalje od Dinare, i kada su mu sunarodnici bombardovani po Republici Srpskoj, Srbiji i Crnoj Gori, i kada su mu sunarodnici prognani sa Kosova i Metohije! "Junački" je sve to odćutao, jer mu narodne muke i raspeća nisu ugrožavale status i finansijski interes, odnosno beogradski prisoj i osoj!

"Rođeni buntovnik" se "junački" probudio skoro pola veka posle svoga rođenja i to klevetničkim jurišima na Srpsku Pravoslavnu Crkvu! I zato ga sada više ”brinu” ekologija, smenjena Vlada Zdravka Krivokapića i (ne)potpisivanje Temeljnog ugovora u Crnoj Gori nego sve ostalo što sam ukratko naveo! Te teme nisu njegova istinska briga nego sredstvo za nove i nove juriše na Crkvu.

Smešan je Kubatov početni navod da se ”nerado upušta u polemiku kada preko puta ima klerikalnog apologetu”. A on, zapravo, do 2017. godine i skandala u kome je učestvovao na Bogoslovskom fakultetu nikada i ni sa kim nije vodio nikakvu javnu polemiku. Razumljivo je što se Kubat "nerado upušta u polemiku", ali ne zbog "klerikalnog apologete", kako me naziva, nego zbog toga što sam dokazao da su ključni Kubatovi navodi i tvrdnje u tekstu ”Teranje inata Irineja Bulovića” neistiniti.
Anti-ikona

Napred navedeno je važno da bi se došlo do odgovora o anti-crkvenom i anti-srpskom delovanju ove ”anti-ikone” globalističke drugosrbijanštine. Na javni angažman ga nisu ga podstakle nevolje i raspeća sopstvenog naroda nego odluke upravnih organa Bogoslovskog fakulteta i Srpske Pravoslavne Crkve, a što se odrazilo na njegov status i ostale privilegije koji je ovaj, do juče nemi, "teolog bunta, rođeni buntovnik i uporni kritičar" decenijama od Srpske Crkve uživao i - ćutao! A za to, kao i u slučaju (ne)potpisivanja Temeljnog ugovora, račune isporučuje sopstvenoj Crkvi koja ga je školovala i udomila pri tom medijski kamenujući svog, a ne mog višegodišnjeg dobročinitelja - Episkopa bačkog Irineja. Upravo zbog toga, priča o Bogoju koji je postao Mustafa jedino priliči Rodoljubu Kubatu i iz njega, zapravo, uporno progovara Mustafa. Za razliku od njega, nikada se nisam odrekao, ni javno ni privatno, svojih duhovnih otaca i učitelja. Kao čovek mogu da razumem Kubatovo nezadovoljstvo, ali nikako ne mogu da razumem njegov klevetnički juriš na sopstvenu Crkvu na radost osvedočenih crkvomrzaca.

Tragedija i sunovrat Rodoljuba Kubata se, pored ostalog, ogleda i u ovoj raspravi. Kubat me je, na početku, uputio na tekst, kako tvrdi, navodno ”dobro informisanog čitaoca” koji je ”hrabro i buntovno” potpisan sa inicijalima "A.M". Prvo, odakle Kubat zna da je u pitanju "dobro informisani čitalac", a ne novinar? Drugo, to ne rade tako ”potomci junaka i ratnika sa Dinare”, ali tako to radi Kubat koji iz ove rasprave pokušava da utekne kao i kada je utekao sa Dinare u Beograd dok su mu se sunarodnici borili za goli život i svoja ognjišta.

Kubatov uput samo mogu da pročitam kao jedan od njegovih brojnih ideoloških autocitata, posebno onih sa tvitera, pa zaključujem da je nepoznati "A.M" zapravo poznati R.K. To se vidi po stilu, ali i po poslovicama koje je u dva teksta, kako zaključujem, koristilo isto lice - "A.M.", odnosno R.K.
Raščitani A.K. i pročitani R.K

Sve što, zbog eventualne tužbe, nije smeo da potpiše Rodoljub Kubat potpisao je raščitani "A.M", tj. pročitani R.K., ali to u pravnom pogledu ne menja stvar mnogo, jer će izrečene tvrdnje ipak morati sudski da se dokažu. Bilo kako bilo, raščitani "A.M", odnosno pročitani R.K. ide putem bez povratka poput ostrašćenih tipova iz Crne Gore koji su me godinama pljuvali po portalima na isti način kao "A.M", odnosno R.K. samo zbog toga što sam Srbin i sveštenik Srpske Pravoslavne Crkve koji je duže od dve decenije sa Pravnim savetom, bez izgubljenog sudskog spora, branio prava mitropolije i eparhija SPC, ali i prava Srba u Crnoj Gori! Ne pišem to zbog isticanja bilo kakve svoje zasluge nego da Kubat shvati da sam kroz tu klevetničku šibu i šikanu u Crnoj Gori davno i mnogo puta protrčao pre ove njegove i da me ona, kao ni one, uopšte ne dotiče. Kubatu ostavljam da se, kada je već tako odlučio, i dalje inspiriše i nadahnjuje tim materijalom koji pristojni ljudi i ne čitaju.

Kubat bi morao da zna da će konačni sud o svakome od nas, o našim rečima i delima i sveukupnom životu dati Onaj u Koga je Kubat, sudeći po njegovim nastupima, odavno prestao da veruje (što jeste njegovo pravo kao i svakog drugog čoveka). Mene kao čoveka i pravoslavnog sveštenika samo taj sud interesuje, a ne ovaj u koji me R.K., gura sa ”A.M.”.

Neupućenost u temu

Kubat nije mogao da odgovori ni na jednu kritiku iz mog osvrta i zato se, kako sam shvatio, potrudio da sa "A.M" namerno skrene pažnju sa teme koja je bila povod za moj lični osvrt, po svemu pristojni i uljudni, bez ijedne lične uvrede na njegov račun zbog klevetničkog teksta "Teranje inata Irineja Bulovića". Ali, anticrkveni materijal je, na žalost, stigao do uma, srca, duše i pera Rodoljuba Kubata.

Tekstovi koje je Kubat napisao samo potvrđuju moje navode da on o Temeljnom ugovoru između Srpske Crkve i Crne Gore ne zna ništa više od onoga što su, uglavnom netačno, objavljivali pojedini mediji. On o tome sa mnom ne može da vodi polemiku, jer sam u to pitanje neposredno uključen od 2011. godine, a posebno, posle upokojenja Mitropolita Amfilohija, odlukom tadašnjeg administratora Mitropolije, a današnjeg Mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija od februara 2021. godine (kada je ta tema ponovo došla na dnevni red) do danas. Da se Kubat malo bolje raspitao kod kredibilnih izvora saznao bi ko je autor izmena i dopuna diskriminatornog i sramnog Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica u Crnoj Gori.

Saznanje o inicijatoru i organizatoru dolaska Zdravka Krivokapića u Patrijaršiju srpsku 27. maja 2021. godine Kubat, ipak, mora da potraži u Crnoj Gori, a ne u Patrijaršiji i Eparhiji bačkoj. Zašto Patrijaršija, po Kubatoj konstrukciji Krivokapićevih navodno izgovorenih reči u Patrijaršiji, ne predstavlja "mesto" za potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC? Zna li Kubat da je Temeljni ugovor između Rimokatoličke crkve i Crne Gore potpisan u sedištu Rimokatoličke crkve u Državi Vatikanskog grada? Po Kubatu i Hrvatima "duhovni svetonazori", a po meni "verska uverenja" jednog premijera nemaju nikakve veze sa jednim državno-crkvenim pravnim aktom koji po svemu mora biti u skladu sa opštim pravnim aktima obe ugovorne strane.

A što se tiče vremena i načina za tu radnju, Kubat je namerno zaboravio na prvu izjavu Zdravka Krivokapića, posle prijema usaglašenog teksta Temeljnog ugovora, da će ugovor potpisati "vrlo brzo" i to "odmah posle Vaskrsa". Osim toga, Krivokapiću, kako se videlo iz njegovih izjava, uopšte nisu smetali ni mesto, ni vreme, ni način potpisivanja ugovora nego se, kako je izjavio, uplašio da u Crnoj Gori, po povratku iz Beograda, ne bude uhapšen zbog "veleizdaje". Nijedan dukljano-montenegrin pre Zdravka Krivokapića nije kvalifikovao potencijalno potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC kao ”veleizdaju”, a posle njega su to papagajski ponavljali.

Promašaj za promašajem

Jedan od Kubatovih promašaja se video i tokom kanonske posete Patrijarha Porfirija Crnoj Gori. Zlurado je tvrdio i obmanjivao javnost da će patrijarhova poseta Crnoj Gori "proći u potpunoj neizvesnosti oko potpisivanja" Temeljnog ugovora. Pokazalo se i javnost je videla da je sve bilo suprotno od Kubatovih "prorokovanja"! Veliki Njegoš je za takve sa pravom zapisao: "Zloba, zavist adsko nasledije koje čojka niže skota stavlja".
Javni nastupi Rodoljuba Kubata samo potvrđuju ispravnost odluke upravnih organa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta i Svetog Arhijerejskog Sinoda da mu se, zbog nepravoslavnog učenja i pokušaja razaranja crkvenog poretka, uskrati blagoslov za obavljanje nastave na fakultetu. 

Velibor Džomić