Zaštitnik rijaliti politike

I kamen bi zaplakao zbog ovih reči: „Кad ukucam u Guglu moje ime i prezime, ja, ljudi, mislim da sam Osama bin Laden. To je toliko... ne znam šta sam uradio. Nemam firme, piše da imam firme. Ne dugujem nikakav porez, piše da dugujem porez. Nikada nisam ništa poslovao sa Direkcijom za robne rezerve, kaže, ja sam je opljačkao, i tako dalje.“

I ovo je zaista potresno: „Mi smo prva vlast koju progoni opozicija i sudskim putem i nasilnim putem. Mi smo prva vlast koju tuče opozicija.“

Sve to, i mnogo toga još, izgovorio je Marijan Rističević, jedan od 170 poslanika sa liste „Aleksandar Vučić – za našu decu“, 3. marta 2021, na sednici parlamenta iz koga je, nakon višegodišnjeg davljenja medija i ukidanja zametaka pravne države, opozicija, suštinski, proterana.

Nevolje na koje se žali neće ga, ipak, obeshrabriti na političkom putu kojim uporno - i obično vrlo spektakularno - gazi već četvrt veka. Šira javnost ga je upoznala davne 1996, kao sekretara koalicije Vojvodina (činile su je Narodna seljačka stranka koju je vodio Dragan Veselinov, Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka i Reformisti Vojvodine, čiji je predsednik tada bio Dragoslav Petrović, potom Ratko Filipović a onda i Miodrag Isakov).

U vreme kad se borio protiv vlasti u kojoj su bili Aleksandar Vučić i Ivica Dačić doživeo je čak i dva hapšenja - tokom 2000. godine i to kao aktivista Otpora. Dve godine kasnije postao je predsednik Narodne seljačke stranke i s te pozicije političku sreću je okušavao na razne načine - sa Borislavom Pelevićem, Draganom Markovićem Palmom i Milanom Paroškim na parlamentarnim izborima 2003. (osvojili 1,8 posto glasova), ali i kao kandidat na predsedničkim izborima u novembru te godine (osvojio četvrto mesto, sa 2,86 posto glasova, ali izbori nisu uspeli) a potom i 2004. (0,33 posto glasova) i 2008, kada je dogurao do 0,45 odsto glasova. Od 2003. do 2007. bio je predsednik opštine Inđija, ali je smenjen zbog "povrede poslovnika".

Od 2012. nastupa na šarolikoj listi koju okuplja SNS i redovno dobija poslanički mandat. Drugačiji ishod bi, uostalom, bio nezamisliv, s obzirom na brižljivo građeni imidž i lične osobine koje ga krase. Jer, nakon epizoda sa dovoženjem traktora pred Skupštinu, a potom i protestnog vodanja magarca (Mlađe) ispred Vlade - sve to iz ranih dvehiljaditih, Rističević se 2010. „proslavio“ i učešćem u rijaliti programu Farma. I to kao jedini političar koji je „izdržao“ od prve do poslednje epizode, što mu je, ipak, donelo „samo“ drugo mesto i mnogo sekiracije: žalio se da je glasanje bilo „velika prevara“ te da mu Željko Mitrović nije isplatio obećani novac.

Naravno da pomenuti performansi nisu jedini razlog zbog kojih Rističević, rođen 1958. u Novim Кarlovcima, sebe naziva „zaštitnikom seljana“: problem sela jeste jedna od najzastupljenijih tema u njegovim govorima, a ponosan je i na činjenicu da vodi Odbor za privredu, šumarstvo i vodoprivredu, koji smatra najvažnijim odborom u Skupštini.

A i sam se, nakon što je, sa završenom Višom školom organizacije rada, šest godina radio u Industriji motora i traktora, posvetio zemljoradnji na svom imanju.