Doktor za udvorištvo

Kad jednog dana stručnjaci raznih profila budu izučavali različite aspekte aktuelnog sunovrata srpskog društva i države, slučaj narodnog poslanika profesora doktora Marka Atlagića mogao bi im biti posebno dragocen: zbog toga što njegova bogata biografija otkriva probleme školskog sistema, zato što njegovo udvorištvo ukazuje na način napredovanja u društvu, a reizbor čoveka sa takvim ponašanjem u parlamentu slikovito govori o stanju nacije posle svih eksperimenata kojim je bila podvrgnuta.

Koliko god jaka bila konkurencija onih koji sopstvenim primerom svedoče o tragičnom padu kriterijuma napretka na društvenoj lestvici, za Atlagića nema zime: jedan njegov skupštinski urlik ("auuuuuu"), čak i da nije pojačan terciranjem Marijana Rističevića, ostaje glasniji, od, recimo, saopštenja Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MA- SA) čiji su se članovi potrudili da snažnim argumentima ukažu na pogubnost skupštinskih,"pretnji smrću, vređanja, ismevanja i ponižavanja najuglednijih predstavnika naše akademske zajednice", u čemu se, kako su istakli, ističe upravo Marko Atlagić (1949), penzionisani nastavnik Prištinskog univerziteta.

Članovi MASA-e, uglavnom univerzitetski profesori, potrudili su se da pronađu akademske reference kolege koji sebe svrstava među vrhunske naučnike i predstavlja se kao vodeće ime epigrafike, heraldike, genealogije i istorijske geografije. U davanju ocene o njegovim akademskim dostignućima pozvali su se na osvrte akademika Slavka Gavrilovića, jednog od najuticajnijih srpskih istoričara 20. veka i Dragomira Acovića, priznatog heraldičara. Gavrilović, tako, na 15 strana precizno dokazuje Atlagićeve promašaje i prekršaje nedopustive u nauci i izvodi zaključak: "Sve u svemu: reč je o jednoj od najslabijih, najnepismenijih, najpovršnijih knjiga iz oblasti srpske istoriografije u XX veku. Ipak, s takvom knjigom Marko Atlagić je došao do doktorata. Nečuveno!"

Atlagićevo delo zaprepastilo je i Acovića: ocenjuje ga kao prepuno "proizvoljnih tvrdnji" i, nenaučne selekcije podataka", koje karakteriše ,opšta aljkavost", a njegove domete po nauku u Srbiji određuje kao "tragične". I uz sve - mana knjige dr Atlagića je, navodi, "nedopustivo nizak nivo pismenosti". Ali ne nanosi Atlagić štetu samo stanju nauke u Srbiji time što je dao ogroman doprinos obezvređivanju doktorskih teza i političkim zloupotrebama akademskih zvanja. Njegov minuli rad ima značajan uticaj i na razaranje celokupnog sistema vrednosti u zemlji u koju se doselio iz rodnog Benkovca. Mada ne direktno iz Benkovca u Beograd, već, preko Zadra (gde je završio studije na Filozofskom fakultetu i magistrirao), Prištine (gde je doktorirao), Knina, Niša i Kosovske Mitrovice (gde je radio kao univerzitetski profesor).

Nekadašnji saborski zastupnik i predsednik Republičke zajednice za nauku Hrvatske, ali i predsednik opštine Benkovac, ministar u vladi Srpske Krajine, čovek sa promenljivim ideološkim opredeljenjem (učesnik 14. kongresa Saveza komunista Jugoslavije, potom radikal, trenutno konvertovan u naprednjaka) postao je srpski narodni poslanik od 2012. I od tada rado napada i vređa ugledne građane koji nisu oduševljeni stanjem u zemlji, sve uz spektakularnu promociju agresivne retorike i raznih oblika prostakluka. Sebi je, tako, dopustio da vređa čak i opšteomiljenu Seku Sablić koju je, zbog intervjua NIN-u, u petominutnom govoru optužio za nedostatak patriotizma. Potom je Draganu Bjelogrliću, koji je stao u zaštitu legendarne koleginice, poručio da se seli iz Srbije - ali mu je "smanjio značaj", posvetivši mu "svega" minut i po.

Ranije je i profesorku Srbijanku Turajlić optužio da boluje od nedostatka patriotizma i nazvao je "moralnom nakazom", sociologa Jovu Bakića zvao je "govnarom" a za istoričarku Dubravku Stojanović rekao je da je "falsifikatorka istorije" koju "po zakoniku knjaza Miloša, treba po kratkom postupku". Umesto da se bar malo potrudi oko sopstvenog opismenjavanja - kad je već uspeo da se zakiti akademskim titulama i proizvede osam knjiga i preko 150 "naučnih radova" Atlagić troši vreme na beskrajno variranje istih teza o uspesima vlasti i neuspesima njenih prethodnika i drugih sadašnjih kritičara.

I sve to na karikaturalno neumeren način: tako je, recimo, 2016. godine ekspoze tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića ocenio kao "najtransparentniji, najsveobuhvatniji, najprecizniji i najveći - 206 strana skraćena verzija i najbolji od sva 73 prethodna ekspozea predsednika vlada Srbije, počevši od prvog predsednika vlade moderne Srbije prote Matije Nenadovića 1805. godine do danas, uključujući i ekspoze predsednika Vučića iz 2014. godine koji je imao 86 strana".

I pet godina kasnije fasciniran je istim tekstom i pominje ga kad god uluči priliku (na sednici 20. aprila, recimo citirao je deo "čuvenog ekspozea" koji se odnosi na energetsku stabilnost Srbije). U međuvremenu, zaključio je i da je Vučić jedini i poslednji slobodni vladalac u Evropi, reformator i graditelj po kome će ce "meriti vreme u dva desetljeća". U svoj doprinos reviziji istorije (u pravcu teze da bi sve u Srbiji cvetalo da nije bilo 5. oktobra) uvrstio je i korenje: "Kako vidite u energetskom sektoru, Dragan Đilas, Vuk Jeremić i njihovi pajtosi uništili su našu prošlost, uništili su našu sadašnjost, uništili su buduһnost naše dece, a da su ostali samo godinu dana još na vlasti, uništili bi i naše korenje" (20. april 2021).

U Skupštini se bavio i "dokazivanjem" raširene verzije o velikoj zaveri protiv Srbije i to ovako: "Tako je jedna Muslimanka, koja je svedočila da je bila silovana od Srba i pritom ostala u drugom stanju, porodila crno dete u Ženevi. I to kad bacite u štampu širom sveta, onda zaista demonizacija na svaki način" (6. april 2021). A možda je, ipak, najgore kad pokušava da bude duhovit: recimo, kad smišla uvredlljive nadimke za predstavnike opozicije i druge kritičare vlasti, koje potom neumorno ponavllja, sve tvrdeći da je reč o nadimcima koje je nadenuo narod.

Tako je za njega Draran Đilas - Điki Mafija", odnosno "za Evropu Đilaš", Boško Obradović je "Boško Nasilnik", Saša Janković je "Sale Prangija", Vuk Jeremić je "Vuk Potomak", Boris Tadić "Lipicaner", Sergej Trifunović "Pišoje", Saša Radulović "kralj stečaja", Zoran Živković "poljoprivrednik u pokušaju", Čedomir Jovanović, "Čedo Šmrkanović", Rade Veljanovski "Rade Jajara".. .

Svojim govorom, Atlagić je uspeo da čak i u parlamentu kakav imamo danas, zasluži da ga predsednik Skupštine Ivica Dačić 10. februara "zamoli" da "u narednom periodu upodobi svoju diskusiju" Kodeksu ponašanja narodnih poslanika koji je doneo parlament. Nekoliko dana kasnije otvoreni parlament je, upravo zbog govora na toj sednici, protiv njega podneo prijavu, ocenivši da je "svesno i sa namerom vređao Albance, nazivajuһi ih Šiptarima u nameri da uvredi kako njih, tako i pojedince o kojima je govorio tokom sednice Narodne skupštine".

Kao i u svim drugim slučajevima pozivanja na odredbe novousvojnog Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, Administrativni odbor odbacio je i prijavu protiv Atlagića - tako da nije bilo potrebe da se jada celoj Srbiji, kao što je učinio na sednici 3. marta. Žalio se tada kako je dobio "tužbu od nekakve nevladine organizacije koja se finansira od Vuka Jeremića i drugih", pitao se "žele li to ukinuti srpski jezik", čudio se kako mu "drži lekcije devojka od 19 godina koja kaže da dobro roni" i poručivao: "Narodni poslanici, nevladine organizacije moraju biti časne, bre. Pa, mi moramo doneti zakon o nevladinim organizacijama u ovom Visokom domu. Ne mogu se pljuvati narodni poslanici!" Njihova je to disciplina, uostalom, moraju je braniti.