JOVANJICA, KRUŠIK, SAVAMALA... Hoće li EP da utiče na rešavanje najvećih afera u Srbiji?

Podsećamo, nepoznate osobe sa fantomkama i teškom mehanizacijom su u izbornoj noći između 24. i 25. aprila 2016. godine porušili nekoliko objekata, a ljude koji su se zatekli tada na tom mestu su vezivali i oduzimali im mobilne telefone. Policija nije reagovala.

Pet godina kasnije, 15. aprila 2021, na tom mestu je niklo već nekoliko zgrada građevinskog poduhvata Beograd na vodi, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da će doživotno biti ponosan na ovaj projekat, podseća European Western Balkans (EWB).

- Što se tiče Savamale, odnosno projekta Beograda na vodi, to je nešto na šta ću da budem doživotno ponosan. To je ponos Srbije. A na sudu je pravosnažno presuđeno da nisu oštećeni oni čiji su nelegalni objekti srušeni. A mi smo tamo izgradili velelepne objekte i to je sada jedna od najlepših promenada na svetu. Da su me pitali, ja bih došao sa bagerom u po bela dana. Ne razumem što bi to neko radio noću, tako sam rekao. Ne zato što su nešto radili, već zato što nisu radili javno - rekao je predsednik Vučić.

Međutim, ono što je za njega ponos, za Evropski parlament je problem koji mora da se reši.

Naime, evropski poslanici su sa 538 glasova za, 69 protiv i 79 uzdržanih usvojili rezoluciju na osnovu izveštaja izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčika. Na izveštaj je bilo podneto oko 400 amandmana, a među njima i onaj koji se tiče nerešenih afera.

Pored Savamale, evropski parlamentarci su izvukli ispod tepiha pod koji se uporno guraju i nelegalnu trgovinu oružjem u Krušiku, proizvodnju marihuane u Jovanjici i "gušenje" konkurencije od strane Telekoma Srbija.

- Apeluje se na Srbiju da pruži uverljive rezultate, uključujući održive rezultate sa efikasnim istragama u zabrinjavajućim oblastima kao što su pravosuđe, sloboda izražavanja i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno u slučajevima sa visokim nivoom javnog interesa, uključujući i slučajeve Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija - navodi se u rezoluciji Evropskog parlamenta.

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku i bivša potpredsednica Vlade Republike Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić se nada da će ovo ubrzati pravosuđe da reši goruće afere. Pojašnjava i da se obično u ovim izveštajima ne piše o konkretnim slučajevima, već o opštim stvarima.

- Znači, visoka korupcija, organizovani kriminal i tako dalje, to se svake godine maltene ponavlja u tim izveštajima. E sada, zašto se sada baš našlo, mislim da su pojedine opozicione partije u saradnji sa nekim poslaničkim grupama u Evropskom parlamentu to progurale - kaže ona.

Ono što ona vidi kao problem je to što izveštaji, premda jesu politički važni, nisu obavezujući.

- Ja nikada nešto nisam precenjivala značaj parlamentarnih rezolucija, zato što su neobavezujuće. To ostaje kao zabeleženo. Trag. Neko će pročitati, neko neće, ali s obzirom na to da nisu obavezujuće i da naš proces pristupanja (u Evropsku uniju, prim. nov) pre svega vodi Evropska komisija i zemlje članice, taj efekat mislim da neće biti postignut, osim toga što će neko to čitati - kaže Grubješić.

Da je važno što su se afere našle u izglasanom Izveštaju, slaže se i profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) Dušan Spasojević.

- Mislim da je uticaj u tome što je sada to spomenuto i ne može da ode. Jednom sam napravio paralelu sa braćom Bitići i Amerikancima. Dakle, uvek kada budu pregovori ubuduće, to će se spomenuti, to će biti tema i u tom smislu je važno zašto je spomenuto crno na belo - kaže Spasojević.

Šta je danas sa aferama koje se pominju u izveštaju?

Dok neke afere pomenute u izveštaju nisu ni "načete", na nekima se jeste radilo, bilo je i hapšenja, pa i podizanja optužnica. Međutim, u ovim potonjim slučajevima, pravosuđe nije pronalazilo umešanost vlasti u afere.

U slučaju rušenja u Savamali ni nakon pet godina niko nije uhapšen, niti su osobe pod fantomkama identifikovane. Profesor na FPN-u Dušan Spasojević smatra da je upravo zbog toga važno da se i danas govori o tome.

- Dobro da je i dalje negde na dnevnom redu, jer je to jedna od afera koja je kod nas politički, pa ne baš zaboravljena i zanemarena, ali je negde u petom planu - kaže Spasojević.

Uhapšenih ima u aferi Jovanjica. Naime, Posebno odeljenje za organizovani kriminal pri Višem sudu u Beogradu je junu prošle godine potvrdilo optužnicu protiv devet osoba, ali i protiv Predraga Koluvije, vlasnika poljoprivrednog zemljišta, na kojem je, kako se sumnja, uzgajao marihuanu.

Upravo kod Koluvije na farmi, koja se prostire nedaleko od Stare Pazove, dolazili su političari iz samog državnog vrha, a među njima i aktuelni ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin. Potpredsednik opozicione Narodne stranke Miroslav Aleksić optuživao je i predsednikovog rođenog brata Andreja Vučića u umešanost u slučaj Jovanjica.

Afera Telekom se odnosi na kupovinu nekoliko kablovskih operatera, kojom je Telekom Srbija, u delimičnom državnom vlasništvu, prema pisanju medija, oštećena za 500 miliona evra. Deo opozicije podneo je krivičnu prijavu protiv članova Nadzornog odbora ovog preduzeća.

Afera Krušik se odnosi na otkriće novinara da je pokojni otac aktuelnog ministra odbrane, a tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, Nebojše Stefanovića, bio angažovan u privatnoj firmi GIM koja je po povlašćenim cenama kupovala oružje iz Krušika. Aferu je razotkrio Aleksandar Obradović koji je bio zaposlen u Krušiku, a koji je nakon toga, u novembru 2019. godine bio uhapšen.

Novinar nedeljnika NIN Vuk Cvijić duže vreme prati priču o Krušiku i za to je nagrađivan. On navodi da je Tužilaštvo za organizovani kriminal na kraju 2019. pokrenulo predistražni postupak u vezi sa ovom aferom, ali da on do danas nije okončan. Dodaje da je Krušik i inače afera o kojoj se najviše ćuti.

- Ono što vidim da je jedina odbrana koja im je preostala kada je u pitanju Krušik, jeste odbrana ćutanjem. Sve što dalje kažu, stvara novi problem za njih. I to se pokazalo i kada je prošle godine na početku pandemije 9. marta, predsednik bio u Krušiku. I tek tada je priznao, posle godinu i po dana od otvaranja te afere, da Krušik jeste u problemu i da je taj problem stvorilo rukovodstvo Krušika. Tu nema nikakvih posledica ni za jednog od rukovodilaca - kaže Cvijić.

On smatra da je slično bilo i sa Savamalom.

- Nema posledica kada je predsednik Vučić konstatovao da iza toga stoji vrh gradske vlasti. I onda je sada dao ispravku. Kao da vlast neće da razreši to, nego da prikrije -podvlači Cvijić.

Izveštaj koji je razbesneo srpsku vlast

Još i pre usvajanja Bilčikovog izveštaja, u izjavama srpskih zvaničnika mogle su se čuti kritike na njegov račun.

Tako je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin odmah po obelodanjivanju amandmana koji se tiču afera bio prethodnica u kritici. Rekao je da Izveštaj poslanika Evropskog parlamenta nije slika Srbije, već "slika licemerja i predrasuda kojim su se vodili pisci izveštaja".

- Ne treba njima istina, njima treba opravdanje zašto Srbiju neće primiti u svoje društvo. Pošto ste medicinsku opremu i vakcine sačuvali za sebe, molim Evropljane da svoje političke stavove, pritiske na naše pravosuđe i licemerje, takođe zadrže za sebe. Ako ne možete da nam date ono što nam treba, slobodno sačuvajte ono što nam ni malo nije potrebno - rekao je Vulin.

I sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić je "osuo paljbu" po ovom dokumentu, ali i po samom Evropskom parlamentu za koji je izjavio da se "izgubio u vremenu i prostoru".

- Oni su svojim izveštajem sve sami rekli o sebi - rekao je Vučić dan nakon što su EU poslanici usvojili ovaj dokument.

Mesec dana ranije, 21. februara, Vučić je rekao da je "država rešila aferu Jovanjica" tako što je pohapsila aktere, poručivši EU parlamentarcima da "ne mogu lažima da ostvaruju politički profit pa makar bili iz Evropskog parlamenta".

Izveštaj kao rešenje ili mrtvo slovo na papiru

Novinar NIN-a Vuk Cvijić kaže da se Evropska unija i ranije bavila Krušikom, ali ne na ovaj način.

- Ono što vidim je da nije prvi put da se iz Evropske unije bave Krušikom i Evropska komisija je ranije konstatovala da je Aleksandar Obradović uzbunjivač i navela da to treba da se razreši. Sada je to usvojio i Evropski parlament. Postoji ozbiljan pritisak - navodi Cvijić.

Međutim, Cvijić smatra da dokle god je pravosuđe pod velikim političkim pritiskom kao danas, teško će uraditi nešto konkretno.

Sa tim je saglasan i profesor Spasojević, koji smatra da mora da se "demontira ceo sistem" da bi se neka od ovih afera rešila.

- Neki ljudi koji su integralni deo sistema bi morali da budu procesuirani, tako da u tom smislu ne vidim tu vrstu optimizma. Do sada smo naučili da niko ne može da bude kažnjen i da svi imaju zaštitu stranke - podvlači Spasojević.

Međutim, Spasojević smatra da sve ovo iz Izveštaja Evropskog parlamenta mora doći na naplatu.

- Pitanje je samo u kom obliku i kada. Da li SNS-u za godinu-dve ili nekoj novoj vlasti - zaključuje Spasojević.