Izveštaj EP oštar, ali ni ocene EK nisu ništa bolje po vlast

Ovoga puta, između ostalog, vlasti povlače razliku između Evropskog parlamenta i, kako ističu, mnogo verodostojnije institucije kao što je Evropska komisija, pritom propuštajući da napomenu da je i EK, kada se zanemari diplomatski jezik, iznela suštinski iste ocene ovih oblasti u svom prošlogodišnjem Izveštaju.

Evropski parlament je prošle nedelje usvojio Izveštaj Vladimira Bilčika o Srbiji, a u njemu se traže "ubedljivi rezultati" u važnim oblastima poput pravosuđa, slobode medija i borbe protiv kriminala i korupcije. Pažnju je privuklo pominjanje konkretnih afera, Krušika, Jovanjice i Telekoma, kao i "zgražavanje" EP nad napadima na KRIK i Crtu. Posebno je kritikovano stanje u parlamentu, medijima i pritisci kojima je izloženo civilno društvo, piše European Western Balkans.

Za predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić Evropski parlament nije neutralan kao što je to druga institucija EU, Evropska komisija.

U Izveštaju EP koji je istog dana usvojen o Kosovu, preostalih pet država članica EU se pozivaju da priznaju Kosovo, dok se Srbija poziva da sa Kosovom normalizuje odnose. Predsednica Vlade Srbije je ukazala da je dobro što Evropska komisija zbog svog neutralnog stava ne stoji iza te rezolucije i da joj je to "nekako uteha i dalja nada".

Da Evropski parlament nije instucija na istom nivou kao Evropska komisija smatra i ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

Gostujući u emisiji "Pravi ugao" prošle nedelje, Selaković je ocenio da EP nije prava briselska institucija poput Evropske komisije i Evropskog saveta, jer u Evropskom parlamentu "imate ljude iz različitih stranaka i ideologija", ali kako je rekao i "lobiste koji to ne kriju" poput poslanice Viole fon Kramon, koja je napisala izveštaj o Kosovu.

Neupućeni posmatrač mogao bi iz ovih izjava da pomisli da je Evropska komisija institucija od mnogo većeg poverenja, čiji su Izveštaji EK bili za Srbiju povoljniji nego ovaj koji dolazi iz Evropskog parlamenta. Ocene su, zapravo, suštinski bile iste.

Šta piše u (neutralnom) tefteru Evropske komisije?

"Navodi uzbunjivača treba da budu istraženi u skladu sa zakonom, kao kada je reč o Krušiku" - ovo nije rečenica iz Izveštaja Evropskog parlamenta usvojenog prošle nedelje, već iz Izveštaja Evropske komisije iz oktobra 2020.

Jovanjica i Telekom se, istina, ne pominju, ali Komisija primećuje da je korupcija i dalje razlog za zabrinutost i da je opao broj zaključenih slučajeva visoke korupcije. Takođe se iznela ocena da nije bilo nikakvog napretka u uspostavljanju nezavisnosti pravosuđa i da je i prostor za politički uticaj na pravosuđe stvar za ozbiljnu zabrinutost.U tom Izveštaju se navodi da je parlament Srbije obeležen "ubedljivom većinom vladajuće koaliciji i odsustvom održive opozicije, što nije stanje koje vodi političkom pluralizmu u zemlji", te da ne postoji efikasna kontrola zakonodavne vlasti nad izvršnom.

Komisija je, poput poslanika Evropskog parlamenta, zabeležila da je tokom skupštinskih rasprava korišćen zapaljiv govor protiv političkih neistomišljenika, što je uključivalo i verbalne napade.

Kako su prošle godine naveli iz EK, izveštajni period obeležila je duboka politička polarizacija, posebno u kontekstu parlamentarnih, lokalnih i pokrajinskih izbora. Evropski parlament citirao je nalaze misije OEBS-a, koji navodi da su izbori bili efikasno organizovani, ali da je dominacija vladajuće stranke, uključujući i u medijima, zabrinjavajuća, te da je zvanična uloga predsednika Srbije i uloga predsednika vladajuće stranke doprinela zamagljivanju linije između njegovih zvaničnih nastupa i izborne kampanje.

Rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i za EK bio je problematičan.

- REM je usvojio pravila koja dopunjavaju zakonodavni okvir za ponašanje medija tokom izbora, ali ta pravila nisu obavezujuća za privatne medije, što je problematično, imajući u vidu primećenu pristrasnost medija uopšte - navodi se u izveštaju Evropske komisije.

Poput poslanika Evropskog parlamenta, i Evropska komisija je konstatovala da su slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje izbor ozbiljne zabrinutosti.- Srbija je usvojila novu medijsku strategiju koja je izrađena na transparentan i inkluzivan način i koja identifikuje glavne izazove u pogledu slobode medija u Srbiji. Međutim, sprovođenje nove strategije još nije počelo i još nije ostvaren konkretan napredak u poboljšanju celokupnog okruženja za slobodu izražavanja - kaže se u izveštaju EK o napretku Srbije za 2020. godinu.

Osim toga, dodaje se da civilno društvo radi u polarizovanom okruženju koje nije otvoreno za kritiku, što je isti izraz koji je upotrebio i Evropski parlament. Vlast je označena kao posebno odgovorna za ovakvu atmosferu jer daje negativne izjave o organizacijama civilnog društva uopšte, a posebno o njihovom finansiranju.