Nemanja Šarović: Živimo u vremenu laži, prevare i lopovluka

Više od dve decenije Nemanja Šarović je bio jedno od najprepoznatljivijih lica Srpske radikalne stranke. Međutim, nakon nepremostivih razmimoilaženja sa Vojislavom Šešeljem, odlučio je da istupi iz stranke kojoj je mnogo dao svojim radom i nastavi samostalim putem. Tim povodom razgovarali smo sa njim, kao i o njegovom odnosu prema režimu Aleksandra Vučića i nekim ključnim političkim pitanjima.

Koji su bili ključni razlozi Vašeg razlaza sa Vojislavom Šešeljem nakon 23 godine provedene u SRS?

- Razloga je zaista mnogo, iako sam ja odlučio da o tome ne govorim mnogo u javnosti, jer sam odlučio da na kulturan i civilizovan način krenem putem koji smatram jedinim ispravnim. Kada se Šešelj vratio iz Haga, očekivanja nas u stranci, ali i običnih građana, bila su velika. Svi su smatrali da će on predvoditi narodni bunt protiv Vučićevog režima, što je i sam najavio u prvim javnim nastupima. Međutim, vrlo brzo su na njegovom političkom nišanu ostali samo Tomislav Nikolić za koga je i vrapcima na grani bilo jasno da se apsolutno ni za šta ne pita, kao i nekoliko ministara poput Zorane Mihajlović i Rasima Ljajića, koji takođe nemaju značajnu podršku u Srbiji. Međutim, za Aleksandra Vučića bile su rezervisane uglavnom pohvale: kako je pošten, skroman, vredan itd. Pored toga, nisam se slagao ni sa mnogim drugim potezima, poput podrške “Srpskoj listi” na albanskim izborima, podrške Jutki, sa besmislenim pričama o razmeni srpskog stanovništva sa Kosova i Metohije sa Albancima na jugu centralne Srbije, a kupovina džipa od 150.000 evra razvejala je sve sumnje da Šešelj živi od poslaničke plate. Politika Srpske radikalne stranke postala je neprepoznatljiva ne samo meni, već i mnogim radikalima koji su decenijama iskreno verovali, borili se i žrtvovali za stranačke principe. Dugo sam na sve to upozoravao predsednika i rukovodstvo SRS, ali nije bilo volje da se bilo šta promeni. Ima tu još mnogo toga o čemu bih mogao satima da pričam, ali ne želim. To je za mene prošlost koju sam ostavio iza sebe - ističe Šarović za Direktno.Kako se sada ideološki pozicionirate i ko su Vam mogući partneri za saradnju na političkoj sceni?

- Moji stavovi ostaju nepromenjeni. Nisam napustio SRS da bih se priključio nekoj od vladajućih stranaka i lično profitirao. Otišao sam da bih ostao dosledan sebi i idejama u koje verujem. Zato sam sa generelom Božidarom Delićem formirao Pokret "Ljubav Vera Nada". Živimo u teškim vremenima, vremenima u kojima se propagira laž, prevara, lopovluk, sebičluk, primitivizam i u kojima profitiraju i najviše položaje zauzimaju oni koji se takvim “vrednostima” najbolje služe. Sa druge strane, ljubav, vera i nada su tri osnovne hrišćanske vrline koje treba reafirmisati u srpskom društvu, ali i u politici, ako želimo da bilo šta promenimo na bolje. I dalje sam nepomirljivi protivnik ulaska Srbije u Evropsku uniju, ne zato što bilo koga mrzim, već zato što Srbija jednostavno nema ni ekonomski, a kamoli nacionalni interes da se tamo priključi sve i da nas oni tamo žele, što očigledno nije tako. Priča o EU je šarena laža iza koje se kriju svi režimi od 2000. godine do danas, koji svoju nesposobnost da građanima Srbije obezbede bolji život opravdavaju krilaticom “biće nam bolje kad uđemo u EU”! Srbija treba da sarađuje pre svega sa tradicionalno prijateljskim zemljama poput Ruske Federacije, Kine, Indije, sa arapskim svetom i drugima koji žele sa Srbijom da sarađuju na ravnopravnoj osnovi. Nemam ništa protiv saradnje sa bilo kojom državom sveta ukoliko je ta saradnja zasnovana na obostranom ekonomskom interesu i ukoliko nije uslovljena gaženjem srpskih nacionalnih interesa, poput priznanja nezavisnosti naše južne pokrajine.

Da li ostajete nepomirljiv borac protiv vlasti Aleksandra Vučića ili ćete biti „konstruktivna opozicija“?

- Naravno da ostajem opozicija Vučićevom režimu. Poslednje što je Srbiji potrebno je još jedno kukavičje jaje i još jedna marionetska politička opcija koja se bori za mrvice sa Vučićevog stola. Da sam hteo saradnju sa njim, mogao sam taj put izabrati i 2008. godine, 2012, 2014. ili bilo koje druge godine. Zvali su me neki njegovi saradnici da im se pridružim i nedavno, nakon što sam napustio SRS, ali sam im rekao da neko mora i da ih skine sa vlasti, a sebe, s obzirom na to koliko ih poznajem, smatram idealnim za taj posao. Za razliku od mnogih koji su bili deo njegovog režima pa sada izigravaju opoziciju ili su sa njim veoma dobro sarađivali proteklih godina, ja svoj stav nisam menjao od 2008. godine do danas. Prvi sam, još 2009. godine, prozvao Vučića za čerupanje budžeta opština Voždovac i Zemun od strane firme “Profajler” u kojoj je i on bio zaposlen, što u to vreme niko nije želeo ili smeo da prenese. Upozoravao sam da se preko million evra iz kase grada Beograda slilo dnevnom listu “Pravda” koji je tada Vučiću bio ono što su mu danas Informer, Kurir, Srpski Telegraf i drugi. Međutim, Boris Tadić i Miki Rakić su u želji da oslabe tadašnju SRS formirali Srpsku naprednu stranku, zaštitili im ukradene skupštinske mandate, dali medijsku i finansijsku podršku koja je rezultirala političkim monstrumom koji danas kontroliše skoro sve medije i političke aktere u Srbiji. Svoje stavove otvoreno sam iskazivao u Narodnoj skupštini i zato sam najkažnjavaniji poslanik u prethodnom sazivu. Ni jednu kaznu nisam dobio jer sam nekoga vređao ili pravio incidente, već zato što sam naprednjacima politički nepodnošljiv. Upadljivo je bilo da, kada su me Maja Gojković, Veroljub Arsić ili Aleksandar Martinović kažnjavali, nije reagovao niko iz poslaničke grupe SRS. Ubeđen sam da je postojao dogovor između mojih tadašnjih stranačkih ”saboraca” i naprednjaka da me kaznama ućutkaju, što naravno nisu uspeli.Kako vidite rešenje pitanja KiM i da li je Vučić na putu da prizna nezavisnost naše južne pokrajine?

- Trajno rešenje moguće je jedino u skladu sa Ustavom Srbije i rezolucijom 1244 SB UN. Bilo kakvo drugo rešenje bilo bi suprotno interesima srpskog naroda sa čime sa ja nikada neću saglasiti. Kosovo i Metohija pripadaju Srbiji i po Božjim i po ljudskim zakonima. Nijedan režim, ma koliko mandata osvojio na izborima, nema pravo da se odrekne Kosova i Metohije, jer ono nije samo duhovna kolevka srpskog naroda, već i naš najvažniji ekonomski interes. Vašingtonskim sporazumom Aleksandar Vučić je naneo ogromnu štetu diplomatskom ugledu Srbije i našim nacionalnim interesima. Meni se ni malo ne sviđaju njegove izjave da Srbija na Kosovu i Metohiji nema ništa i da su oni koji su na vlasti bili pre njega izgubili sve. Ako su KiM izgubljeni, zašto onda putuje u Brisel i Vašington i o čemu pregovara? Istina je drugačija. Niko nam ne može oteti Kosovo i Metohiju. Ono je sada okupirano i to je činjenica, ali po međunarodnom pravu ono je naše dok god ga se neko i formalno ne odrekne. Vučić ubeđuje narod da nam je Kosovo kamen oko vrata koga se radi boljeg života i “budućnosti” naše dece treba što pre rešiti. Iskreno se nadam da Vučić neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije u bilo kojoj formi, jer bi time sam sebe nepovratno žigosao kao izdajnika. To ne govorim da bih Vučića uvredio, jer sam prema njemu lično potpuno ravnodušan, već da bih ga upozorio će mu istorija suditi mnogo strože od medija koje drži na uzici i poltrona kojima je okružen.Kako vidite medijsku scenu Srbije i koji su prioritetni problemi za rešavanje u srpskom društvu?

- Da se ne lažemo, mediji u Srbiji nikada nisu bili objektivni. Nijedna televizija ili novine ni u jednom režimu nisu do kraja poštovali standarde novinarske etike. Svako je uvek imao neke za koje je navijao u manjoj ili većoj meri, ali je odnos medijske snage, vlasti i opozicije ranije bio daleko uravnoteženiji nego danas. Sa ove vremenske distance, u vreme Miloševića bilo je najviše medijske slobode, bilo je dosta i režimske i opozicione štampe, veliki broj lokalnih televizija, TV dueli predstavnika vlasti i opozicije bili su česti i uobičajeni, a sada su postali nezamislivi. Srbija nije videla sposobnijeg medijskog manipulatora od Vučića. Pored njega svi drugi deluju kao mala deca. Svi su režimi uticali na medije, ali je on prvi koji je od dolaska na vlast u neprekidnoj medijskoj ofanzivi. Drugi su čekali izbore, a za njega su svaki od 365 dana u godini podjednako važni i ne postoji tema ili događaj koji nije spreman da zloupotrebi za propagandu. Prethodni režimi su događaje uglavnom komentarisali, pokušavali da stvari okrenu u svoju korist nakon što se odigraju, a Vučić je prvi koji ih svakodnevno aktivno kreira kako bi pažnju javnosti usmeravao gde i kako želi. Na primer, nedavno su, "igrom slučaja" svi mediji bili zaokupljeni uvredama koje je, suštinski potpuno nebitni, režimski Aca Lukas sa režimske televizije uputio Žaklini Tatalović. Ja ne mislim da režimske televizije bilo koga pozivaju slučajno niti da je tom prilikom bilo šta rečeno slučajno, ali treba znati da je zahvaljujući toj „slučajnosti“ u treći plan pala informacija da je Skupština usvojila rebalans budžeta sa deficitom najvećim u istoriji Srbije u iznosu od neverovatne 4 milijarde i 100 miliona evra - zaključuje Šarović za Direktno.rs.