Boris Tadić: Vlast građane pravi ludim, izvršen je "udar na državu"

Sa Tadićem smo pričali o trenutnom stanju u Srbiji, policijskom času i vanrednom stanju zbog kojeg su građani mesec i po dana zatvoreni u svojim kućama, o finansijskoj i ekonomskoj situaciji u Srbiji, da li se kao bivši predsednik oseća krivim za nešto s obzirom da od sadašnje vlasti svakodnevno slušamo da je prethodna kriva za sve, o predstojećim parlamentarnim izborima, slobodi medija i cenzuri sada, ali i u vreme kada je on bio predsednik Srbije, ujedinjenju SDS i DS..

Srbija je mesec i po dana u vanrednom stanju, građani zatvoreni u svojim kućama. Kako Vama izgleda cela ova situacija?

- Građani su u kućnom pritvoru sa obrazloženjem vlasti i kriznog štaba da je to jedini način da se sačuvaju njihovi životi pod pretnjom koronavirusa. Retko koja zemlja ima ovakve drakonske mere, ali istovremeno imamo ubedljivo najviše zaraženih u regionu i skoro najviše umrlih na milion stanovnika. Očigledno ovde nešto debelo nije u redu. I to će ova vlast morati da objasni nakon vanrednog stanja, pogotovo što smo imali eksploziju zaraze u staračkim domovima i bolnicama, tj. na mestima direktne odgovornosti ove vlasti, a podsećam vas da su Vučić i članovi kriznog štaba konstantno i prostački optuživali građane za odgovornost za širenje zaraze. Svi rezultati govore da je vanredno stanje bilo efikasno samo kao politička pozornica i mehnizam za još jače i nesmetano ojačavanje kulta ličnosti Aleksandra Vučića. Jasno je da su isti ovakvi rezultati u borbi protiv koronavirusa mogli biti postignuti i prostim proglašenjem vanredne situacije. Samo tada režim ne bi olako mogao da upotrebljava preteću terminologiju tipa “vrhovni komandant je naredio, a s obzirom na to da je vanredno stanje, ima da slušate”. Takva retorika, koja asocira na ratno stanje i plaši građane, svakako prija mentalnoj strukturi Vulina i Brnabić, ali prava svrha joj je da obezbedi brisan prostor za Vučićevu funkcionersku kampanju u osvit izbora - kaže Tadić za naš portal.

Sa jedne strane imamo mišljenje da je uvođenje vanrednog stanja neustavno, na to upozorava i opozicija, dok sa druge stane vlast tvrdi da je sve po zakonu. Šta Vi kažete?

- Vanredno stanje je uvedeno na neustavan način, jer je suspendovan parlament, kao zakonodavno telo bez čije odluke ga i nije bilo moguće uvesti. Uostalom, ako je parlament mogao da zaseda pre nekoliko dana dok je na snazi mera zabrane okupljanja više od dvoje ljudi, očigledno je da je argument vlasti da do sada nije zasedao zbog zabrane okupljanja više od 100 ljudi samo izgovor za ono što mnogi pogrešno nazivaju državni udar, a što je u stvari svojevrstan “udar na državu”. Dakle, državni udar je nasilno preuzimanje vlasti od strane ljudi unutar sistema, ali sa ciljem smene postojeće vlasti. Međutim, ovde je izvršen “udar na državu” ne sa ciljem smene, već upravo obezbeđivanja nesmenjivosti postojeće vlasti. Takav “udar na državu”, za razliku od klasičnog državnog udara je, dakle, predvorje uspostavljanja otvorene diktature i privatizovanja države. 

Građani su svaku noć u 20.05 počeli da izražavaju svoje nezadovoljstvo bukom, lupanjem u šerpe, zvižducima, skandiranjem. Šta ova buka znači, kakvu nam ovo poruku šalju građani Srbije?

- Ova buka je iskaz akumuliranog nezadovoljstva ljudi, koji su mesecima maltretirani drakonskim merama izolacije, vređanjem, ponižavanjem i ispiranjem mozga, nakon što su osam godina žrtve organizovanog lažovskog poduhvata i mentalnog eksperimenta najbrutalnije propagande i svedoci urušavanja demokratije i pravne države. Građani su kontejnirali u sebi nezadovoljstvo iz svih prethodnih godina zbog ponašanja vlasti, koja je na najbrutalniji način pokazala svoj primitivni karakter, pokušavajući da svakog građanina napravi ludim, jer ludost je upravo ključna karakteristika ove vlasti. Građani to više ne mogu da izdrže i zato reaguju na ovaj način i žele smenu Vučićevog režima. Opozicija je organizovanjem ove akcije reagovala na takvo prepoznato akumulirano nezadovoljstvo građana.

Sa druge strane imamo aktiviste SNS i huligane koji se slobodno kreću u vreme policijskog časa, pale baklje na ulicama i krovovima zgrada, vređaju. Stanari se žale policiji, policija ne reaguje. Sinoć su otišli najdalje, kada su sa razglasa pustili snimke u kojima su vređali lidera SSP-a Dragana Đilasa ispred stana u kojem žive njegova deca. Na šta sve ovo liči?

- Reakcija Vučića na građanski protest bukom, koji se nezadrživo širi po Srbiji, svedoči da je on u potpunoj panici. Ovo prostačko vređanje Đilasa i skandiranje govori o potpunoj bezidejnosti njegovog propagandnog štaba, a scenografija sablasne bakljade huligana u kapuljačama na krovovima zgrada na jezive rituale rasističkog Kjukjus klana pred izvođenje zločina. Sve ovo, kao i tragikomičan fenomen da smo mi jedina zemlja u svetu gde vlast konstantno protestuje protiv opozicije, od Vesićevog i Vulinovog štrajka glađu do ovih "spontanih bakljada u vreme policijskog sata, koji policija namerno ne sankcioniše, govori o Vučićevoj Srbiji koju naprednjaci žele da pretvore u svojevrstan spomenik ludosti. I zato se akcija "Bukom do demokratije" mora nastaviti još jače, a ne prekinuti kao što to predlažu neki ad hok pokreti. Odmah po ukidanju vanrednog stanja neophodno je što pre organizovati seriju protestnih mitinga i pritisak na režim, koji se mora sprečiti u nameri da zbrza izbore rizikujući živote građana, a nakon besramne funkcionerske kampanje tokom pandemije. Takvi izbori bi bili sami po sebi bezočna krađa.

Predsednik Srbije tvrdi da naša zemlja ima više novca nego ikad, da je naš finansijski sistem stabilan, rezerve visoke, obećao je po 100 evra svim punoletnim građanima Srbije, ali i naveo da su do sada u Srbiji ljudima samo uzimali novac. Šta sve ovo znači?

- Pa upravo ova vlast je uzimala novac od penzija i plata građana i to po receptu čuvenog strip junaka Super Hika - otimajući od siromašnih i dajući bogatima. Kao posledicu takve politike, Srbija danas ima jedan od najviših Džini koeficijenata u Evropi, koji svedoči o ogromnim i neodrživim klasnim razlikama u ovom društvu. Uostalom, kada se vlast koja smanjuje građanima plate i penzije pod izgovorom mera štednje hvali višegodišnjim budžetskim suficitom, to nedvosmisleno znači da su od građana uzimali više nego što je bilo potrebno, a to je te iste građane iscrpljivalo i ugrožavalo njihovu egzistenciju i zdravlje. Apsurd je da se danas Vučić time hvali kao svojom neviđenom ekonomskom genijalnošću, koja zapravo počiva na brutalnom otimanju novca i stečenih prava od najsiromašnijih. To je dokaz katastrofalne i neodgovorne socijalne politike ove vlasti, a svakako ne dobre ekonomske. 

Hoćete li Vi uzeti 100 evra?

Neću uzeti tih 100 evra. To je suštinski predizborna mera, a ne stvarna ekonomska pomoć građanima. A izjava Ane Brnabić da ona i ministri neće uzeti tih 100 evra “jer oni nisu obični građani” je svedočanstvo bezmernog ludila ove vlasti, koja sa nipodaštavanjem gleda na građane i pravi orvelovsku distinkciju na obične i neobične građane, odnosno na “jednake i jednakije”.  

Kada slušamo predsednika Srbije, predsednicu Vlade, odnosno aktuelnu vlast, bivša vlast je kriva za sve. Vi ste bivša vlast, je l' se osećate krivim za nešto?

- Ne osećam se krivim, jer sam učinio sve što sam mogao u datim okolnostima - u uslovima prirodnih katastrofa, svetske ekonomske krize, pandemije, blokade evropskih integracija, nedovršene saradnje sa Haškim tribunalom, katastrofalnih odnosa u regionu, nasleđenih strukturnih problema u državi, spornih privatizacija, kosovskog čvora, mreže korupcije i organizovanog kriminala, konstantnih socijalnih nemira koje organizuje agresivna nacionalistička opozicija i dominacije političke kulture nerazumevanja svrhe politike i njenih osnovnih principa. U svim tim okolnostima možda smo mogli da postignemo i bolje rezultate, ali i to što smo uradili je neuporedivo više od postignuća ove vlasti, koja je do pandemije koronavirusa imala skoro idealne uslove. 

Šta će biti sa izborima? Šta Vučiću ide u prilog?

- Tri faktora imaju ključni uticaj na Vučićevu odluku o datumu izbora. Pre svega, on će učiniti sve da iskoristi bestijalnu funkcionersku kampanju, koju je sprovodio tokom vanrednog stanja i u kojoj je opozicija poštovala prekid predizbornih aktivnosti i mere kojima je svrha bila zaštita zdravlja građana. Drugo, Vučić se plaši izbora koji bi se desili na jesen, jer se u septembru očekuje dodatni pritisak Trampovog izaslanika Grenela u vezi sa rešenjem kosovskog problema, a koje bi ogolilo Vučićevu servilnost na tom pitanju. I treće, Vučić se posebno pribojava početka nove svetske ekonomske krize sa nesagledivim posledicima koje bi pokazale sve slabosti naše ekonomije, što bi ubrzano dramatično oborilo njegov rejting i dovelo do izbornog poraza. Zato Vučić i žuri da ukine vanredno stanje, iako ne postoje potrebni medicinski parametri za takvu odluku i gura građane u zdravstveni rizik, samo da bi on izbegao rizik izbornog kraha.  

Mogu li se postići fer i pošteni uslovi za izbore, ima li nade i pod kojim uslovima da opozicija ipak razmisli o izlasku na izbore?

- To je moguće, ali je za to potrebno da prođe šest do devet meseci od ispunjavanja zahteva opozicije, među kojima su ključni sloboda medija, normalno funkcionisanje parlamenta i prestanak nasilja u političkom životu Srbije. U tim okolnostima opozicija bi mogla da promeni svoju odluku o bojkotu i izađe na izbore. 

Kada se pominje cenzura u medijima, vlast zna često da kaže da je u vreme Borisa Tadića i Dragana Đilasa bilo najviše cenzure u medijima, dok sa druge strane opozicija godinama unazad nema pristup nijednom mediju sa nacionalnom frekvencijom, a i u evropskim izveštajima jedna od ključnih kritika je upravo sloboda medija. Kako Vi vidite medije danas, a kakvi su bili u Vaše vreme?

- U vreme mog mandata nisu bili u potpunosti u skladu sa mojim idealom slobode medija, ali su bili neuporedivo slobodniji nego danas. Nismo imali režimske medije i emisije, nisu paljene kuće novinarima i opozicija je imala pristup medijima. Zvanični podaci pokazuju da smo u predsedničkoj kampanji Nikolić i ja imali skoro isti prostor na javnom servisu, a u vreme ove vlasti opozicija nema ni pristup javnom servisu. Nismo ispirali mozgove građanima i ja kao predsednik nisam imao gotovo svakodnevna višesatna gostovanja po privatnim televizijama kao što to ima Vučić. Nismo od privatnih televizija pravili privatni javni servis, a danas predsednik države najvažnije informacije saopštava prvo u emisijama na privatnim televizijama, poput najave datuma ukidanja vanrednog stanja u emisiji na Pinku. Medijska situacija je neuporediva i svako ko izjednačava u tome bivšu i sadašnju vlast, tu neistinu iznosi u korist Vučića. Stanje u medijima danas je neuporedivo čak i sa vremenom Miloševićevog režima, a kamoli naše vlasti. Ovo je vreme najvećeg medijskog mraka u istoriji Srbije, o čemu svedoče i međunarodni izveštaji, a i mentalno stanje nacije. 

Ujedinili su se poslanički klubovi DS i SDS, sve ide ka ujedinjenju velike DS. Šta će velika DS ponuditi građanima Srbije? Može li se povratiti vera u demokratiju?

- Velika obnovljena DS bi građanima prvi put od 2012. godine ponudila opozicionu opciju koja ima dovoljno snažnu infrastrukturu, ali istovremeno i iskustvo, kojim može da se suprotstavi monstrum stranci na vlasti. Pored toga, velika DS bi bila integrišući faktor opcije levog centra, koji mora da ponovo pokrene ideju evropeizacije i decentralizacije Srbije. Samo nova obnovljena DS ima neophodno iskustvo i pobeda i poraza, kombinaciju iskusnih lidera i novih lica i potencijal izgradnje snažne stranačke infrastrukture, ali i nedvosmislenu vrednosnu i političku orijentaciju. Veliko je pitanje da li bez obnovljenje i velike DS uopšte može biti demokratije u Srbiji u budućnosti.  

Kada se osvrnete sa ove distance na period pre 2012. kada ste bili predsednik Srbije, i na ovo vreme sada, šta biste rekli? Šta se sve to promenilo u Srbiji otkad Vi niste na njenom čelu?

- Mi danas živimo u potpuno drugačijim okolnostima. Fundamentalna razlika je što je politički sistem u mom mandatu bio zasnovan na principima politike upravljanja i demokratije, a Vučićev na principu fanatizma vlasti i makijavelističke manipulacije. Ja sam upravljao, a on vlada. Dakle, ja sam bio predsednik države građana, a on pokušava da bude vladar države podanika. Srbija je tada bila država u kojoj se demokratija razvijala i gradila, a danas se urušava. U to vreme smo radili na projektu regionalnog pomirenja, a danas je uništavanje dobrih odnosa u regionu instrument za političke poene i izigravanje lažnog patriotizma. Pre 2012. smo se borili protiv organizovanog kriminala, a danas taj vlada državom. Tada smo se borili za unutarnacionalno pomirenje, a Vučić danas vlada produbljujući podele u našem društvu. I svako ko kaže da smo mi uspostavili temelje Vučićeve vlasti je notorni lažov i radi direktno u korist Vučića. 

Čini se da je trenutno najteže biti slobodan čovek u Srbiji, kao i da je na snazi kulturno, obrazovno, ali i moralno posrnuće. Kako smo sve ovo dozvolili?

- Činjenica da Vučić ovakvim načinom vladanja već osam godina dobija podršku velikog broja birača svedoči da Srbija ima bazični problem u domenu političke kulture. Za razliku od Vučića koji brutalno zloupotrebljava slabosti naše političke kulture, mi smo radili na tome da ih prevaziđemo. Kao predsednik Srbije najviše reformi sam sprovodio upravo u tom domenu, a te reforme su podrazumevale i politiku pomirenja i u regionu i unutar zemlje, otvaranje političkog dijaloga sa neistomišljenicima, stvaranje nacionalnog konsenzusa oko ideje evropeizacije Srbije itd. Apsurd je što se tim idejama danas ne protivi samo režim, već i deo opozicije. Ovo nije prvi put u našoj istoriji da se suočavamo sa kulturnim, moralnim i obrazovnim posrnućem, ali je istina da ona nikada nije bila ovakvih razmera. 

Za kojim promenama Srbija vapi?

- Upravo za promenama u domenu političke kulture, koje su pretpostavka svih drugih neophodnih promena, normalizacije društva i razvoja zemlje. U ovom našem slučaju ta promena može biti generisana samo od strane vlasti, tako da je preduslov za njenu realizaciju smena Vučićevog režima i dolazak na vlast istinske proevropske opcije.