"Tužba za Vučelića i Novosti jer nisu objavili demanti"

Naime, Dragan Đilas je naveo da je  Milorad Vučelić grubo prekršio Zakon o javnom informisanju i medijima odbijajući da objavi njegov odgovor na netačne tvrdnje koje je 18. januara u autorskom tekstu objavljenom u Večernjim novostima izneo magistar Siniša Mali.

- Zbog toga ću podneti tužbu i zahtevati da sud naloži objavljivanje odgovora, isto onako kako sam to već uradio sa RTS-om i Nenadom Lj. Stefanovićem - istakao je Đilas i dodao: 

- U autorskom tekstu objavljenom u subotu 18. januara 2020. godine, gospodin Siniša Mali tvrdi da nisam ništa dobro uradio za građane kao gradonačelnik Beograda. Stotine dece rođene iz programa vantelesne oplodnje, puna plata trudnicama, pomoć za 100.000 penzionera od 20.000 dinara, izgrađena 45 obdaništa, 8 škola, 4 doma zdravlja, tri mosta, asfaltirano 999,4 km ulica, izgrađeni i rekonstruisani bulevari, jesu ono što je ostalo iza mene. Šta o tome misle građani, govore rezultati beogradskih izbora 2012. godine. Tada je lista koju sam vodio dobila ubedljivo najveću podršku građana - navodi predsednik Stranke slobode i pravde.

- Siniša Mali je izneo netačnu informaciju da je tokom vladavine SNS-a smanjen javni dug, pošto je prema zvaničnim podacima Uprave za javni dug pri Ministarstvu finansija, dug porastao sa 15,4 milijarde evra u julu 2012. godine na 24,5 milijardi, odnosno za više od 9 milijardi evra.

On dalje ističe da je netačna tvrdnja o ostvarenim visokim stopama rasta, pošto je kumulativni privredni rast Srbije u prethodnih 5 godina bio 10%, dok je kumulativni privredni rast u zemljama Centralne i Istočne Evrope bio 20%, odnosno duplo veći. Dodatno, kaže Đilas, u najmanju ruku je sporna informacija o duplo manjoj stopi nezaposlenosti, pošto je početkom 2015. godine došlo do promene metodologije za obračun nezaposlenosti i stoga, prema zvaničnoj statistici, podaci više nisu uporedivi.

- Siniša Mali je i u ovom tekstu nastavio da koristi netačan podatak o dugu grada Beograda od 1,2 milijarde evra. Na dan 31. 08. 2013. ukupan dug Beograda je bio tri puta manji, tačno 403 miliona evra, što je zvaničnim dopisom saopštila Uprava za javni dug Ministarstva finansija. Ovaj podatak je u više navrata javno potvrdio i Fiskalni savet, kao i bivši ministar finansija Dušan Vujović, na sednici skupštinskog odbora za finansije - objašnjava Đilas. 

Potom naglašava i da je netačan podatak da su njegove firme u vreme kad je bio gradonačelnik prihodovale 619 miliona evra.

- Tačno je da sam bio suvlasnik najveće kompanije u oblasti media oglašavanja i televizijskih prava na teritoriji cele bivše Jugoslavije i nekoliko okolnih zemalja, tačno je da je u kompaniji radilo više stotina ljudi, da je prosečna plata bila 1.000 evra i da kompanija u Srbiji nije imala nijednog državnog klijenta. Tačno je i da sam sav porez plaćao u Srbiji i da je taj iznos više desetina miliona evra. Netačna je i informacija da je Srbija bila pred bankrotom 2012. godine, što se lako može videti iz činjenice da je imala identičan kreditni rejting 2012. i 2018. godine. Osim toga, dug Srbije je 2012. bio 40%, odnosno devet milijardi evra manji nego danas. Koliko smo sada zaduženi, može se videti po tome što za kamate u ovoj godini plaćamo 111 milijardu dinara, što je skoro tri puta više nego 2011. godine, kada smo navodno bili pred bankrotom - ističe Đilas. 

- Potpuno je netačan podatak da se predloženi Program kako već u 2020. godini možemo živeti bolje, zasniva na smanjenju privremenih i povećanju trajnih rashoda uz smanjenje trajnih prihoda. Naime, plan predviđa smanjenje privremenih rashoda od 700 miliona evra odustajanjem od projekata poput nacionalnog stadiona (250 miliona evra), pruge Baja-Subotica-Segedin (120 miliona evra) ili nabavke IT opreme i video nadzora vrednog 120 miliona evra, ali i smanjenje trajnih rashoda od 1,3 milijarde evra. Planom je predviđeno povećanje trajnih prihoda od 400 miliona evra oporezivanjem kladionica i kazina, kao i povećanjem akciza na cigarete. Jednostavna računica pokazuje da, kada se uzmu svi elementi plana koji uključuju i smanjenje poreza i doprinosa, povećanje rashoda za plate lekara, profesora, vaspitačice, medicinskih sestara i tehničara, plan ima pozitivan efekat na budžet od čak 700 miliona evra.

- Svakome je jasno da plus od 700 miliona evra znači suficit u budžetu, a ne deficiit od 4% BDP-a, kako tvrdi gospodin Mali. Samim tim je i besmislena teza da bi izmišljeni povećani deficit doveo do povećanja javnog duga. Do povećanja javnog duga, i to od 12 milijardi evra, dovešće plan koji je nedavno predstavio Aleksandar Vučić, a koji pominje i gospodin Mali najavljujući investicije od 14 milijardi evra u periodu od šest godina, od kojih se 12 milijardi finansira kreditima. Time bi javni dug porastao na čak 36 milijardi evra - objašnjava predsednik Stranke slobode i pravde i dodaje:  

- Predloženim planom se ne predviđa smanjenje ukupnih rashoda za kapitalne projekte, već ukidanje nepotrebnih projekata poput nacionalnog stadiona, kao i smanjenje troškova za realizaciju nekih pojedinačnih projekata, jer je nelogično da gradimo auto-puteve na deonicama na kojima je za stanovnike bolje da se grade brze saobraćajnice sa 4 trake, čime će se uštedeti milijarde evra za korisnije kapitalne projekte. Odlično je što Siniša Mali pominje značaj kapitalnih ulaganja, jer je u tom segmentu imao šansu da se pokaže kao gradonačelnik Beograda i da se uporedi sa rezultatima kada sam ja bio na toj funkciji. U periodu 2008-2013. godine, Beograd je u kapitalne projekte uložio 1,36 milijardi evra, odnosno 277 miliona godišnje, dok je u periodu 2014-2018. godine uloženo ukupno 290 miliona ili 72 miliona evra godišnje.

- Netačno je da predloženo povećanje minimalne plate lekara na 1.000 evra, medicinskih sestara i tehničara sa VI stepenom stručne spreme na 600 evra, profesora u osnovnoj i srednjim školama kao i vaspitačica na 700 evra, ne može da se sprovede u roku od 6 meseci, pošto je za tu meru, isto kao i za ukidanje nepotrebnih rashoda, dovoljan samo rebalans budžeta.

- Netačno je da je sprovođenje svih ostalih mera u roku od šest meseci utopija. Ne postoji nijedna prepreka jer novac postoji, da sva deca dobiju besplatne udžbenike i obrok u školi, da stariji od 70 godina koji nemaju prihode dobijaju socijalnu penziju od 12.000 dinara, da se nateraju banke da svoje poslovanje u Srbiji, samim tim sve takse, kamate i provizije izjednače sa onima koje plaćaju stanovnici Evropske unije… Nema prepreka da se na mesta direktora javnih preduzeća dovedu nepartijski profesionalni menadžeri za realne plate, niti postoji prepreka da se sva zemlja, rudna i rečna bogatstva koja su data strancima vrate u vlasništvo države. Nema prepreka da se rebalansom budžet za kulturu poveća duplo, da se formira holding državnih poljoprivrednih preduzeća, da se krene u organizaciju sistema sadišta i uredi otkup tako da se proizvođačima garantuju unapred i cena i otkup proizvoda. Sve to, kao i sve ostale ideje koje Program boljeg života nazvan “Srbija 2020” donosi, mogu se sprovesti u roku od šest meseci i mogu biti osnov za program četvorogodišnjeg ubrzanog razvoja Srbije.

- Na kraju, ne želim da polemišem sa gospodinom Malim o ekonomskim potezima Vlade u periodu od 2008. do 2013, jer sam tada bio gradonačelnik, a ne ministar. Ono što mogu da kažem, jeste da se podaci o platama ne mogu porediti koristeći obračun u evrima, pošto troškovi života u Srbiji nisu u evrima već u dinarima, i zato je jedino ispravno koristiti realan rast zarada izražen u dinarima, kao i porediti troškove života u tim godinama sa sadašnjim koji su znatno veći. Polemisati o penzijama sa ljudima koji su garantovali da iste neće biti smanjivane, pa se to desilo, jeste besmisleno. Besmisleno je o plati od 900 evra pričati sa nekim ko je obećao da će još 2017. plata biti 500 evra.

Iskreno se nadam da ljudi u Srbiji neće morati da čekaju šest godina i da će uskoro imati priliku da se uvere da je moguće živeti bolje za samo šest meseci - zaključio je Đilas.