"Vučić i Milo su izdajnici, vladaju lažima i besmislom"

Đorđević je nedavno izjavio da Srbi u regionu najteži položaj imaju u Crnoj Gori. Na pitanje da li je gori nego u Hrvatskoj ili Federaciji BiH, on odgovara da situacije nisu lake za poređenje, jer je tamo devedesetih godina izbio građanski rat.

- U Hrvatskoj postoji generalno loš ambijent prema Srbima, ali je i uspostavljen pristojan odnos prema SNV, pre svega oko finansiranja, u skladu sa nekim evropskim standardima. Položaj Srba je bez sumnje težak, ali ako posmatramo samo taj "izlog", on je pristojno uređen. U BiH takođe postoje mnogobrojni problemi, ali na nivou države Srbi imaju Republiku Srpsku i to je već relevantan faktor - rekao je Đorđević.

On se potom osvrnuo na situaciju u Crnoj Gori.

- Položaj Srba u Crnoj Gori je najgori ukoliko posmatramo samo sadašnju situaciju koja se od 2006. godine konstantno pogoršava. Srbi čine 29 odsto stanovništva, etnički Crnogorci 45 odsto, a čak 74 odsto se izjašnjava da im je maternji jezik srpski, a Srbi i pored toga ne mogu da se školuju na svom jeziku. Srba u državnim organima ima vrlo malo, suočavaju se sa nizom problema - od revizije istorije, proterivanja ćirilice i ugrožavanja kulture, do pretnje asimilacijom. Najnoviji slučaj antievropskog, diskriminatorskog Zakona o slobodi veroispovesti koji ugrožava osnovna građanska i ljudska prava, pravo na imovinu i pravo na slobodu veroispovesti, ukazuje da su Srbi u Crnoj Gori u najgorem položaju.

Đorđević je rekao da Đukanovićev režim "vešto koristi činjenicu da je Crna Gora definisana kao građanska država, kako bi onemogućio Srbima da kao jedinstvena zajednica učestvuju u vlasti i na centrralnom i lokalnom nivou".

- Svi smo mi građani kada plaćamo porez, ali samo etnički Crnogorci mogu da vrše vlast. Takav građanski koncept države Crne Gore pomaže Đukanovićevom režimu da sprovodi prinudnu asimilaciju Srba.

Govoreći o spornom Zakonu, Đorđević je istakao da je Mitropolija crnogorsko-primorska jedna od eparhija SPC i vodi poreklo od Zetske episkopije, koju je formirao Sveti Sava 1219. godine. Dodao je da danas naša crkva u Crnoj Gori obuhvata četiri eparhije, čiji episkopi sačinjavaju Episkopski savet.

- Ako slušate njih i mudre glave kroz istoriju, biće vam jasno da biti Crnogorac i istovremeno Srbin u našem duhovnom biću ne isključuje jedno drugo. Crnogorstvo koje se artikuliše kao negacija svega srpskog i svetosavskog tvorevina je koja nema nikakav kontinuitet sa tradicijom. To se danas pokazuje na protestima širom Crne Gore, na kojima su zajedno u molebanima i litijama Srbi i Crnogorci, muslimani i katolici, vernici i ateisti.

On je istakao da je uveren da Crna Gora neće privatizovati manastire.

- Oni hoće da banalizuju veru, onako kako su to komunisti radili. Ovaj zakon je dugo pripreman i apsurdno je da je Milo Đukanović na kongresu svoje partije najavio formiranje Crnogorske pravoslavne crkve, što je u prošlosti radio NDH. Ima nekoliko razloga zašto je baš sada donet ovaj zakon. Prvi razlog su izbori na jesen ove godine. Cilj je da se pojača podela između Crnogoraca i Srba i očuva na vlasti kriminalni režim. Nama je to dobro poznato jer u poslednjih osam godina živimo u takvom društvu. I Vučić i Đukanović su stvorili društva bez zakona, bez pravde. Crnom Gorom se, kao i Srbijom, vlada lažima i besmislenom, ali veoma opasnom propagandom, zasnovanom na mržnji prema srpskom narodu. Stoga se i ovaj pritisak na SPC i mitropolita Amfilohija može posmatrati kao zajednički poduhvat Đukanovića i Vučića, budući da im je obojici on glavni problem - istakao je Đorđević, dodavši da je drugi cilj zakona lukrativni, da se vladajuća klika dočepa atraktivnog zemljišta na primorju, budući da već ima dogovor sa arapskim investitorima o daljoj prodaji.

- I na kraju, ali ne najmanje važno, cilj je prikrivanje afera Đukanovića i Vučića, od "Koverte" preko "Krušika" i "Jovanjice", do mnogih. Tragično je, međutim, da ovakvim zakonom kojim se krši Ustav, Đukanović zapravo ruši temelje crnogorske države i državnosti. U Crnoj Gori postoji ozbiljan sukob dva klana, Duška Markovića i Mila Đukanovića. Aleksandar Vučić pomaže svom starijem bratu Đukanoviću, a ideja iza svega je da po principu Srpske liste na Kosmetu vlada i Srbima u regionu. To je njegova politika za region: da nema autentičnih predstavnika Srba, nego da tu budu slepi poslušnici, gde bi on u njihovo ime pravio dogovore sa lokalnim i regionalnim moćnicima.

Predsednik Srbije izjavio je da "treba da se razgovara sa Patrijaršijom u Beogradu, a ne sa Mitropolijom".

- To predstavlja sramno mešanje u unutrašnja pitanja SPC. Vučića najviše brine snaga i ugled Crkve u narodu ne samo u Crnoj Gori, već i u Srbiji, posebno na KiM, ali i uz Republici Srpskoj, zbog čega hoće da izazove podele u njoj. Crkva je jasno pokazala na tri Sabora da ne podržava Vučićevu suludu politiku izdaje i podele Kosmeta, i tu činjenicu ne zasenjuje ni orden koji mu je partijarh dao. Vučić za osam godina nije pokazao brigu za imovinu srpske crkve na KiM, a sada se naprasno setio da brine za pravni položaj SPC u Crnoj Gori, ali tako da je za sedam dana napravio više problema nego za prethodnih sedam godina. Činjenica je da je do Briselskog sporazuma na severu Kosmeta bila prisutna država Srbija sa svim atributima, a danas je nema uopšte. Mi smo ispunili sve, a Vučić sam kaže da nismo dobili ništa. On je medijski to sakrio optužujući bivšu vlast, a sad mu se kroz Crnu Goru istina vraća. Jer jasno je da posle ovoga u CG, kada se vidi da narod može da brani svoje svetinje mirno i dostojanstveno, izdaja Kosmeta neće moći da se sakrije.

On je istakao i da su "sve što Vučić govori laži, pa samim tim i sve što govori o njemu".

- Od povratka Dragana Đilasa na političku scenu ja aktivno podržavam njegove aktivnosti i aktivnosti na formiranju širokog opozicionog bloka, jer smatram da samo ujedinjene građanske i nacionalne snage, sve političke opcije koje nisu ekstremne, mogu da se suprotstave ovom zlu koje vlada Srbijom. I zato sam predmet tih napada. Nisam član nijedne stranke kao što nisam bio član ni DS-a kada sam bio savetnik predsednika.

Đorđević je istakao i šta je rešenje za političku situaciju, ali i šta bi danas rekao da je savetnik predsednika.

- Ovaj antiustavni zakon mora da se stavi van snage, pa da onda država Crna Gora sa SPC napravi temeljni ugovor kao što ima sa Katoličkom crkvom i sa islamskom i jeverejskom zajednicom. NIkada ne bih bio savetnik Aleksandru Vučiću i njegovoj nestručnoj, lopovskoj i izdajničkoj vlasti. Vučić je suspendovao i stavio van snage i Zakon i Strategiju koju smo pomenuli i lidere Srba u regionu koristi za ličnu i stranačku promociju. Zašto za osam godina svoje apsolutne vlasti nikada nije posetio Crnu Goru, a bio je bezbroj puta u Rusiji i još češće u Albaniji? Zna se za nejgove susrete sa Milom Đukanovićem, što javne, što tajne i zanimljivo je kako u ovoj krizi biranim rečima govori o njemu. Ne znam da li shvata da osim njega, njegovog savetnika Bebe Popovića i ambasadora Tarzana Miloševića, niko u Srbiji ne voli Đukanovića, osim onih na platnom spisku ANB-a, deo tih imena se može naći među potpisnicima Apela 88.

Kako navodi, Vučić je u vreme protestne šetnje naroda u Nikšiću, bio na sastanku sa Đukanovićem.

- Vučić je 21. decembra, dok se u NIkšiću održavao veličanstveni skup podrške Crkvi, bio u Tirani sa Đukanovićem i Ramom i dogovarao se o tzv. mini-Šengenu, u narodu poznatom i kao Velika Albanija. Dan posle tog sastanka izjavio je da je crnogorska crkva de facto i de jure bila autokefalna i pre poglašenja nezavisnosti Crne Gore 2006. i ponovio reči koje je čuo od Mila Đukanovića da naša crkva nije imala svojinu, već državinu nad svojom imovinom. Time je pokazao da je direktni saučesnik u donošenju ovog zakona.

Osvrnuo se Đorđević na to kako je moguće da je Tadić imao mnogo lošije odnose sa Crnom Gorom nego što je to slučaj sa Vučićem danas, budući da su odnosi između dve zemlje zategnuti.

- Još od pre 2012. kada je Đukanović finansijski i logistikom pomogao dolazak ove radikalsko-julovske klike na vlast, mnogo toga njih dvojicu spaja. Od zajedničkih savetnika Tonija Blera i Bebe Popovića, Dahlana i drugih Arapa koji su preko Mila došli u Srbiju, "Beograda na vodi", mafijaških klanova koji su sigurnu kuću našli na asfaltu Beograda. Iako simuliraju da nisu u dobrim odnosima, oni i te kako dobro sarađuju. Zajedno sa svojim mentorima u podzemlju osmišljavaju medijske akcije o opasnosti od Srbije, od SPC, od NATO-a, od Rusije, od svega i svačega. Tadić je tokom svog mandata više puta bio u zvaničnoj poseti Crnoj Gori i uvek se sastajao sa predstavnicima Srba, mitropolitom Amfilohijem, vladikom Joanikijem i drugima. To da je u njegovo vreme Srbija bila mnogo više demokratska zemlja, valjda nikome više nije sporno. Međutim, danas sve više na površinu izlazi i drugi zaključak, od kojeg se Vučić preko svojih medija krio svih ovih osam godina: da je ta Tadićeva "žuta" vlast bila kudikamo nacionalno odgovornija, ako hoćete i patriotska u odnosu na ovo danas.

Po pitanju samih izbora, Đorđević je ranije rekao da cenzus na izborima treba da bude nula.

- Kada su izbori ovakvi kakvi jesu, a jesu šala u ovakvim okolnostima, ne vidim zašto bi bila šala da cenzus bude nula. Izgleda da je Vučić shvatio da mu ni oni koji izlaze na izbore ne mogu pomoći da glumi demokratiju, jer svi zajedno ne mogu da pređu pet odsto. Stranke koje će izaći na izbore saučestvuju u ovom zločinačkom poduhvatu uništavanja Srbije. Stranke i pojedinci iz građanske opcije (LDP, LSV, GDF, SMS, Srbija 21, delovi poslaničkog kluba DS-a...) izdaju osnovne vrednosti demokratije, slobode, vladavine prava, a partije nacionalne ili kvazipatriotske opcije (SRS, SPAS, DSS, Zdrava Srbija) uz to izdaju i ideju odbrane nacionalnih interesa i očuvanja celovitosti države Srbije. Bojkot je početak kraja diktatorskog režima Aleksandra Vučića - zaključio je Mlađan Đorđević za Nedeljnik.