URNEBESNO Kad naši zvaničnici pričaju engleski "po Vuku"

Pobednik u lošem čitanju, na lošem engleskom, sa papira je šef srpske diplomatije Ivica Dačić. On se vodi izmenjenom Vukovom - "Napišite mi kako da govorim, čitaću kako mi je napisano". Njemu je engleski napisan na čistom srpskom, sa sve pauzama i na kraju pohvalom kako je čitao. A to je uradio loše.

To je, kao i mnogi drugi njegovi javni nastupi na kojima se Dačić koristi engleskim, izgledalo komično. Ništa manje neprijatno nije bilo ni kada se na srpskom "nabacivao" zvaničnicama Argentine ženskog pola, ali to je druga tema. Možda bi bilo bolje da ministar spoljnih poslova govori srpskim jezikom, a da prevodilac to odradi profesionalno. Dobro je sve dok Dačić ne počne da peva nešto od Queen-a, recimo "I want to break free"... Zamislite tu scenu. Ili još bolje, da je peva na srpskom, a da prevodilac mora da vrišti na mikrofon na engleskom... Bombardovali bi nas ponovo.

Ima tu još svetlih primera sadašnje garniture. Setimo se čuvenog govora člana Srpske napredne stranke Dubravke Filipovski, koji je više ličio na čitanje sastava od strane đaka prvaka. Taj prvak bi to verovatno bolje odradio od pomenute Filipovski. Kad su nas, kojima engleski nije maternji jezik, bolele uši od ovog genocida nad jezikom, kako li je tek bilo mučenim Britancima, ili Amerima... Opet bombardovanje.

Nije ovo nagađanje reči, koje sliči hodu po minskom polju, novotarija u Srba. Setiće se oni, malo stariji, kako je to genijalno radio Vuk Drašković. Samo zato što je bio uključen direktno na program "CNN-a", nije titlovan na engleski. U svakom drugom slučaju, njegov engleski bi bio prevođen - na engleski. Zvuči paradoksalno? Nikako.

I to se dešavalo baš za vreme bombardovanja. E, to je paradoks.