Kada srce i bubrezi počnu da rade protiv vas, rizik od smrti raste: Savremena terapija menja tok bolesti

Oboljenja srca dovode do poremećaja u radu bubrega, dok oštećenja bubrega povratno narušavaju srčanu funkciju.

Lekari upozoravaju da više od polovine pacijenata sa srčanom slabošću pati i od oboljenja bubrega, što drastično komplikuje lečenje i pogoršava prognozu. Ipak, uz savremenu terapiju danas je moguće usporiti, pa čak i potpuno zaustaviti napredovanje bolesti.

Simptomi koje ne smete ignorisati

Pacijenti sa ovim sindromom najčešće primete sledeće tegobe:

Hronični umor: Osećaj iscrpljenosti i pri obavljanju uobičajenih dnevnih aktivnosti.

Otoci (edemi): Blagi otoci oko skočnih zglobova koji se obično povlače nakon odmora.

Urinarni i digestivni problemi: Učestalo noćno mokrenje, blaga mučnina i oslabljen apetit.

Ko je u najvećem riziku i kakve su prognoze?

Za Zdravlje.Kurir.rs, internista-kardiolog dr Milena Pandrc objašnjava da je prognoza kod ovog sindroma nepovoljnija nego kada je u pitanju izolovana bolest samo jednog organa:

- Pacijenti imaju značajno veći rizik od smrtnog ishoda, sa dugoročnim preživljavanjem ispod 30 odsto. Najlošiju prognozu imaju bolesnici sa akutnim oblicima sindroma, gde dolazi do naglog pogoršanja funkcije oba organa. U najvećem riziku su starije osobe, pacijenti sa dijabetesom, povišenim krvnim pritiskom, hroničnom bubrežnom bolešću, oslabljenom funkcijom leve komore srca, anemijom i autoimunim oboljenjima.

Među najtežim komplikacijama dr Pandrc navodi tešku srčanu slabost koja ne reaguje na standardne lekove, uznapredovalu bubrežnu insuficijenciju sa potrebom za trajnom dijalizom, kao i plućnu hipertenziju.

Dijagnostika: Ključ je u ranom otkrivanju

Da bi se spriječilo najteže stanje, neophodna je pravovremena dijagnoza koja obuhvata detaljnu anamnezu, fizikalni pregled (slušanje srca i pluća, merenje pritiska), EKG, ultrazvuk srca i bubrega, kao i specifične laboratorijske analize.

Pored određenja natriuretskih peptida u krvi, izuzetno je važno merenje klirensa kreatinina (stepena bubrežne slabosti) i analiza urina na prisustvo albumina (proteina). Dr Pandrc napominje da i bezazlene urinarne infekcije mogu izazvati naglo pogoršanje rada bubrega, posebno kod starijih osoba, dijabetičara i muškaraca sa uvećanom prostatom.

Savremeno lečenje i revolucija u terapiji

Lečenje kardiorenalnog sindroma zahteva stalni nadzor, prilagođavanje doza i kontrolu pritiska (ispod 130/80 mmHg) i šećera u krvi. Pored primene diuretika za izmokravanje i mehaničkog uklanjanja tečnosti (ultrafiltracije), ključnu ulogu danas igraju inovativni lekovi.

SGLT2 inhibitori: Prvobitno namenjeni lečenju dijabetesa tipa 2, ovi lekovi sprečavaju reapsorpciju glukoze u bubrezima i izbacuju višak šećera urinom. Dokazano štite i srce i bubrege (čak i kod pacijenata koji nemaju dijabetes), smanjuju pritisak u bubrezima i smanjuju rizik od dijalize ili smrti usled bubrežnih bolesti za više od 60 odsto.

Finerenon: Predstavlja epohalnu novinu koja drastično smanjuje rizik od hospitalizacije kod pacijenata sa hroničnom bolešću bubrega i dijabetesom, posebno kada se kombinuje sa SGLT2 inhibitorima.

Pored redovnog uzimanja propisane terapije, ključne preventivne mere uključuju obavezno prestanak pušenja, umerenu fizičku aktivnost i rigoroznu kontrolu krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi.

Naslovna fotografija: Shutterstock/H_Ko